Svi pričaju o taktici, ali da li Englezi imaju kvalitet?

Međutim, ono što, prema svemu sudeći, ne može da se "proda" jeste sposobnost reprezentacije da prebrodi najveće izazove kada je ulog najveći.

Nemački stručnjak je tada otvoreno kritikovao igru svog tima uprkos pobedi od 2:1, a samo nekoliko dana kasnije usledio je bolan poraz od Argentine u polufinalu Svetskog prvenstva.

Engleska je tako ostala bez prvog plasmana u finale Mundijala još od istorijske titule osvojene na Vembliju 1966. godine, a novi neuspeh samo je produžio niz razočaranja na velikim takmičenjima.

Posle dva uzastopna poraza u finalima Evropskog prvenstva i eliminacije od Hrvatske u polufinalu Svetskog prvenstva 2018. godine, sve je više onih koji smatraju da su "Tri lava" tim koji uvek ostane korak do najvećeg uspeha.

Borbenost, timski duh i sposobnost da u ključnim trenucima pronađu junaka jesu vrline, ali se pokazuje da to nije dovoljno za osvajanje najvećih trofeja.

Kejn i Belingem nosili Englesku

 

Englesku su tokom prvenstva predvodila dvojica najboljih igrača – kapiten Hari Kejn i Džud Belingem.

Od ukupno 14 golova reprezentacije, njih dvojica postigli su čak 12, po šest pogodaka, dok su se među strelce još upisali Markus Rašford i Entoni Gordon.

Tuhelu su dodatne probleme zadali zdravstveni problemi Deklana Rajsa i Bukaja Sake, koji zbog povreda i bolesti nisu mogli da pruže maksimum.

Džon Stouns i dalje predstavlja oslonac odbrane, ali sa 32 godine ulazi u završnicu karijere, dok ostatak ekipe ostavlja utisak pouzdanog, ali ne i vrhunskog kvaliteta.

Za razliku od Španije, koja ima kvalitet u svim linijama tima, ili Francuske sa izuzetnim ofanzivnim potencijalom, Engleskoj nedostaje širina vrhunskog kvaliteta.

Argentina, s druge strane, poseduje pobednički mentalitet i iskustvo, uz neprolazni kvalitet Lionela Mesija.

Pobede na individualni kvalitet

 

Tokom turnira Engleska je više puta zavisila od trenutaka inspiracije svojih najboljih igrača.

Protiv Demokratske Republike Kongo u osmini finala bila je na ivici eliminacije sve dok Hari Kejn nije postigao dva gola u završnici.

U četvrtfinalu protiv Norveške ponovo je Džud Belingem bio čovek odluke sa dva pogotka.

Upravo nakon tog susreta Tuhel je pohvalio karakter ekipe, ali je istovremeno jasno ukazao na nedostatak kvaliteta u igri.

Iako je Engleska ostvarila impresivnu pobedu protiv Meksika na stadionu Asteka, malo je utakmica na ovom prvenstvu u kojima je ostavila utisak dominantnog tima.

Praktično jedini period u kojem je zaista kontrolisala dešavanja na terenu bilo je tridesetak minuta drugog poluvremena protiv Hrvatske u grupnoj fazi.

Problem kontrole igre

 

Jedna od najvećih slabosti Engleske jeste nemogućnost da protiv kvalitetnih protivnika kontroliše posed lopte i ritam utakmice.

Tuhel je i sam priznao da upravo tu vidi najveći problem.

"Posed lopte igra ključnu ulogu. Možda nije u našem DNK, kao kod Španaca, Argentinaca ili Brazilaca, da preuzmemo kontrolu nad utakmicom. To je veliki problem. Ipak, verujem da naši igrači imaju kvalitet za takav fudbal i to svakodnevno vidim na treninzima".

Statistika sa polufinala protiv Argentine dodatno oslikava problem.

Od trenutka kada je Entoni Gordon doveo Englesku u vođstvo u 55. minutu pa do pobedonosnog gola Lautara Martineza u sudijskoj nadoknadi, Engleska je imala svega 12 odsto poseda lopte.

Takav podatak najbolje pokazuje zbog čega je Argentina uspela da preokrene rezultat.

Da li je Tuhel pogrešio?

 

Tuhel je reprezentaciju oblikovao po uzoru na moderan premijerligaški model – četvorica u poslednjoj liniji, dvojica zadnjih veznih, Belingem iza napadača i klasična krila.

Takav sistem funkcioniše u Premijer ligi, ali se na najvišem međunarodnom nivou pokazalo da nije dovoljan protiv najboljih selekcija sveta.

Osim Kejna i Belingema, Engleska nema dovoljno igrača koji jednim potezom mogu da naprave razliku u velikim utakmicama.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li je Tuhel trebalo da bude hrabriji prilikom izbora tima.

Iz reprezentacije su još ranije otpali Trent Aleksander-Arnold, Kol Palmer i Fil Foden, dok Morgan Gibs-Vajt, uprkos odličnoj sezoni u Notingem Forestu, nije dobio priliku.

Pojedini analitičari smatraju da bi Engleskoj mnogo značio i Adam Vorton iz Kristal Palasa, koji se istakao sposobnošću da sačuva loptu i diktira tempo igre, što je pokazao i u osvajanju FA kupa i Lige konferencije.

Vreme za promene

 

Osnovni vezni tandem Deklan Rajs – Eliot Anderson teško da će biti doveden u pitanje, baš kao ni mesto Džuda Belingema, jednog od najboljih igrača sveta na svojoj poziciji.

Ipak, jasno je da Engleska mora da pronađe novo rešenje.

Fudbalski savez Engleske doveo je Tomasa Tuhela upravo zato što se verovalo da će uspeti tamo gde je Garet Sautgejt stao – da reprezentaciju pretvori iz večitog kandidata u šampiona.

Za sada se to nije dogodilo.

Naprotiv, poraz od Argentine otvorio je nova pitanja o kvalitetu ekipe, selektorovim odlukama i tome šta je potrebno da Engleska konačno napravi poslednji korak ka velikom trofeju.