"Beli crnci Evrope"

Fudbalska reprezentacija Haitija na svom zvaničnom dresu za Svetsko prvenstvo nosi i zastavu Poljske, a iza tog detalja krije se jedna od najneočekivanijih priča u istoriji veza dva naroda.

U pitanju nije greška u dizajnu niti marketinški potez, već simbol prijateljstva koje traje više od dva veka.

Sve je počelo još 1802. godine, kada je Napoleon Bonaparta poslao hiljade vojnika iz poljskih legija na Haiti kako bi ugušili ustanak robova protiv francuske vlasti.

Međutim, veliki broj Poljaka odbio je da se bori protiv naroda koji se borio za slobodu. Umesto toga, pridružili su se Haićanima i zajedno sa njima ratovali protiv francuske vojske.

Nakon što je Haiti 1804. godine izborio nezavisnost, prvi lider zemlje Žan-Žak Desalin dodelio je Poljacima državljanstvo i ukazao im ogromnu čast nazvavši ih u ustavu "belim crncima Evrope".

Više od 200 godina kasnije, Haiti nije zaboravio podršku koju je dobio od Poljaka u najtežim trenucima svoje istorije.

Zbog toga reprezentativci Haitija danas na svojim dresovima nose poljsku zastavu kao simbol zajedničke borbe za slobodu i trajnog prijateljstva dva naroda.

Sa dve strane etičnosti

Ibrahim Ezzat/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Haiti će drugi put u svojoj istoriji igrati na Mundijalu, nakon 42 godine čekanja od turnira u Zapadnoj Nemačkoj. Za dominantno fudbalsku naciju nemalo vremena. 

Njihov povratak, osim već pomenutog detalja te velike fudbalske nepoznaice koju predstavljaju, se našao u žiži i zbog različitih pogleda na goruće sportsko pitanje naturalizovanih, te igrača koji dres reprezentacije oblače tek kad shvate da u drugoj nemaju mesta.

U vremenu kada mnogi fudbaleri menjaju nacionalne grbove kao značke kako bi osigurali nastup na velikim takmičenjima, Odson Eduar doneo je potpuno drugačiju odluku.

Napadač Lansa je dobio poziv da ovog leta predvodi reprezentaciju Haitija na Svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Iako ima pravo nastupa za karipsku selekciju, Eduar je odbio ponudu jer smatra da ne bi bilo pošteno prema fudbalerima koji su izborili plasman na Mundijal.

"Ne, nisam smatrao da je ispravno da igram na ovom Svetskom prvenstvu jer su ti igrači izborili plasman, a ja nisam želeo da se pojavim u poslednjem trenutku i iskoristim priliku. Ako budem igrao na Mundijalu, želim da to zaslužim", objasnio je svoju odluku tada.

Haiti će na Svetskom prvenstvu igrati u veoma zahtevnoj grupi C zajedno sa Škotskom, Brazilom i Marokom, a turnir predstavlja istorijsku priliku za ovu reprezentaciju, koja se na Mundijal vraća nakon debija.

Uprkos velikoj šansi da nastupi na najvećoj fudbalskoj sceni, 28-godišnji napadač nije želeo da zauzme mesto nekome ko je prošao čitav kvalifikacioni put sa ekipom.

Takav potez predstavlja retko viđen primer skromnosti i poštovanja u modernom fudbalu.Eduar nije potpuno odustao od sna da jednog dana zaigra za seniorsku reprezentaciju Francuske. Nekadašnji reprezentativac Francuske u mlađim kategorijama i dalje veruje da bi mogao da dobije poziv "trikolora".

Prihvatanjem poziva Haitija trajno bi zatvorio vrata mogućnosti da jednog dana obuče dres Francuske.

Od iste se odrekao njegov sunarodnik i vedeta Sanderlenda Vilson Isidor. Kao i Eduar, Isidor je predstavljao "galske petlove" u mlađim uzrastima, ali nikada nije ostvario karijeru kakva mu se svojevremeno predviđala.

"Ponosan sam što sam sada deo nacionalnog tima i što mogu da donosim čast našem narodu i našoj zemlji. Zajedno imamo priliku da ispišemo istoriju i doživimo velike avanture", napisao je u martu fudbaler rođen u Renu.

Fudbalski, ova odluka će se isplatiti kako je Isidor na četiri meča od tada postigao dva gola. Ipak, ne treba prenebrenguti činjenicu da je njegovo kasno buđenje i prihvatanje sopstvenih korena došlo nauštrb drugog igrača. 

U tom mimohodu između etičnosti i takmičarskog uspeha se nalazi fudbal, ali i ostali sportovi druge polovine, treće decenije, novog nam milenijuma.

Ove, 2026. godine, dominantan narativ je makijavelistički.