Skriveni dragulji Mundijala

Pre četiri godine svet je dodatno upoznao Džuda Belingema, Hviču Kvaracheliju i Julijana Alvaresa...

Na Mundijalu u SAD, Kanadi i Meksiku pravo nastupa imaće rekordnih 1.248 fudbalera.

Iako među njima gotovo da nema potpunih anonimusa, čak 891 igrač prvi put će zaigrati na najvećoj svetskoj sceni.

Komentatori BBC Sporta izdvojili su 20 fudbalera van engleske Premijer lige i škotskog Premijeršipa koji bi ovog leta mogli da skrenu pažnju na sebe.

Neki od njih već vrede desetine miliona evra, neki tek čekaju veliki transfer, ali svima je zajedničko jedno – Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku mogao bi da bude trenutak kada će ih upoznati čitav svet.

1. Jan Diomande (Obala Slonovače)

Ako postoji igrač za koga će se ovog leta voditi ozbiljna bitka među evropskim velikanima, onda je to Jan Dijomande.

Devetnaestogodišnje krilo RB Lajpciga iza sebe ima sezonu iz snova.

U Bundesligu je stigao iz Leganesa tokom leta 2025. za svega 20 miliona evra, da bi već u prvoj sezoni postao jedno od najvećih otkrovenja nemačkog fudbala.

Sa 12 golova i devet asistencija na 33 prvenstvene utakmice predvodio je Lajpcig do plasmana u Ligu šampiona, a nagrađen je i priznanjem za najboljeg debitanta Bundeslige.

Interesovanje za njega navodno pokazuju Liverpul, Mančester siti, Real Madrid, Pari Sen Žermen i Bajern Minhen, dok ga Lajpcig procenjuje na više od 130 miliona evra.

Dodatna zanimljivost jeste da je kao tinejdžer tri godine živeo na Floridi, pa će mu atmosfera u SAD biti daleko poznatija nego većini učesnika turnira.

2. Gilberto Mora (Meksiko)

Sa samo 17 godina Gilberto Mora je najmlađi učesnik Svetskog prvenstva.

Meksički vezista već godinama nosi etiketu čuda od deteta, a španski mediji su mu nadenuli nadimke "Meksički Pedri", "Meksički biser" i "Krakito", što u slobodnom prevodu znači "Mali maestro".

Istoriju je ispisao još sa 15 godina kada je postao najmlađi strelac u istoriji Lige MX, a ubrzo je stigao i do seniorske reprezentacije Meksika.

Selektor Havijer Agire ukazao mu je poverenje čak i u finalu Gold kupa protiv SAD, što dovoljno govori o tome koliko ga ceni.

Iako konkurencija u veznom redu nije mala, malo je igrača koji mogu da izazovu toliko uzbuđenja među meksičkim navijačima kao Mora.

3. Johan Manzambi (Švajcarska)

Švajcarska je tokom prethodnih velikih takmičenja često izbacivala nove zvezde, a ovog puta mnogi veruju da bi to mogao da bude Johan Manzambi.

Dvadesetogodišnji vezista bio je jedan od ključnih igrača Frajburga na putu do istorijskog finala Lige Evrope i zbog toga je proglašen za najveće otkrovenje takmičenja.

Manzambi može da igra na nekoliko pozicija u veznom redu, odlično nosi loptu, opasan je po gol protivnika i poseduje zrelost koja prevazilazi njegove godine.

Prošle sezone postigao je sedam golova, a posebno se pamti spektakularan pogodak protiv Brage u polufinalu Lige Evrope.

Kapiten Švajcarske Granit Džaka već ga je javno pohvalio, dok selektor Murat Jakin ne krije da u njemu vidi jednog od nosilaca reprezentacije u narednim godinama.

4. Rikardo Pepi (SAD)

Amerikancima će na domaćem Mundijalu biti potreban napadač sposoban da rešava utakmice, a upravo u toj ulozi vide Rikarda Pepija.

Napadač PSV-a odigrao je odličnu sezonu u Holandiji, postigavši 19 golova na putu ka šampionskoj tituli.

Iako je u jednom periodu neočekivano ispao iz planova reprezentacije, vratio se u tim pred početak Mundijala i odmah pokazao da može da doprinese.

Za nacionalni tim već je postigao 13 golova i mnogi veruju da bi upravo on mogao da bude čovek koji će nositi američki napad tokom turnira.

5. Niko Pas (Argentina)

Kada ste argentinski vezista, levoruki, nosite broj 10 i povremeno slavite golove poput Lionela Mesija, poređenja su neizbežna.

Niko Pas je ipak odlučan da gradi sopstveni put.

Sin bivšeg reprezentativca Pabla Pasa potpuno je eksplodirao pod vođstvom Seska Fabregasa u Komu.

Tokom prošle sezone imao je učinak od 13 golova i osam asistencija, uz najveći broj uspešnih driblinga u čitavoj Seriji A.

Real Madrid ga je prodao 2024. godine, ali je zadržao pravo otkupa ugovora do 2027, što dovoljno govori koliko ga u Madridu i dalje cene.

Paz može da igra iza napadača, na krilu ili kao klasični plejmejker, a mnogi ga vide kao jednog od budućih lidera argentinske reprezentacije.

6. Gesim Jasine (Maroko)

Maroko je pre četiri godine šokirao svet plasmanom u polufinale Svetskog prvenstva, a sada stiže nova generacija talenata.

Jedan od najzanimljivijih je Gesim Jasin, krilni fudbaler Strazbura koji je briljirao na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina.

Tokom turnira postigao je dva gola i zabeležio tri asistencije, a njegove partije privukle su pažnju brojnih evropskih klubova.

Pre odlaska u Strazbur nalazio se na radaru Barselone, a i danas se smatra jednim od najtalentovanijih mladih krila francuskog fudbala.

Njegova najveća snaga su dribling, eksplozivnost i igra jedan na jedan, zbog čega ga mnogi vide kao potencijalnu senzaciju Mundijala.

7. Lukas Herington (Australija)

Australija na prvenstvo dovodi najmlađeg igrača u svojoj istoriji kada su u pitanju nastupi na Svetskim prvenstvima.

Lukas Herington ima tek 18 godina, a već je uspeo da se izbori za mesto među "Sokerosima".

Mladi štoper iz Brizbejna početkom 2026. preselio se u MLS, gde je vrlo brzo pokazao da može da igra na visokom nivou.

Njegov razvoj prati se sa velikom pažnjom, a Mundijal bi mogao da bude idealna prilika da se predstavi evropskim velikanima.

8. Kerim Alajbegović (BiH)

Bosna i Hercegovina dugo je čekala novu generaciju koja bi mogla da nastavi putem Edina Džeka, a Kerim Alajbegović važi za jednog od najvećih kandidata.

Rođen u Nemačkoj, ovaj 18-godišnji krilni napadač zablistao je u dresu Red Bul Salcburga, toliko da je Bajer Leverkuzen aktivirao klauzulu o njegovom povratku nakon samo jedne sezone.

Posebno se istakao u baražu za Svetsko prvenstvo, gde je postigao odlučujuće penale protiv Velsa i Italije.

Iako je do sada često ulazio sa klupe, sve više dobija priliku od prvog minuta i mogao bi da bude jedno od najvećih iznenađenja turnira.

9. Džan Uzun (Turska)

Rođen u Nemačkoj, ali reprezentativac Turske, Džan Uzun već nekoliko godina važi za jednog od najdarovitijih ofanzivnih vezista svoje generacije.

Po dolasku u Ajntraht Frankfurt brzo je postao miljenik navijača, a prošlu sezonu otvorio je sa pet golova i tri asistencije na prvih pet utakmica Bundeslige.

Povrede zadnje lože usporile su ga tokom zime, ali kada je zdrav predstavlja jednog od najkreativnijih igrača u turskom timu.

Na Mundijalu bi mogao da bude džoker sa klupe sposoban da promeni tok utakmice jednim potezom.

10. Armando Gonsales (Meksiko)

Meksički navijači već ga porede sa legendarnim Havijerom "Čičaritom" Ernandezom.

Armando Gonsales, poznat pod nadimkom "La Ormiga" ("Mrav"), prošle sezone je postigao čak 25 golova za Čivas i bio jedan od najzaslužnijih za plasman kluba u završnicu prvenstva.

Prvi nastup za reprezentaciju upisao je krajem 2025, a ubrzo je stigao i prvenac u nacionalnom dresu.

Iako se najveće nade Meksika i dalje polažu u iskusnog Raula Himenesa, Gonzales se sve češće pominje kao čovek koji bi mogao da donese prevagu ulaskom sa klupe ili čak izbori mesto među starterima.

11. Ajub Buadi (Maroko)

Dok većina njegovih vršnjaka razmišlja isključivo o fudbalu, Ajub Buadi paralelno gradi i akademsku karijeru.

Mladi vezista Lila studira matematiku, a tokom nastupa za mladu reprezentaciju Francuske dobio je nadimak "Ajnštajn" zbog inteligencije koju pokazuje i na terenu i van njega.

Iako je prošao mlađe selekcije Francuske, nedavno je odlučio da nastupa za Maroko, što je u toj zemlji dočekano kao velika pobeda.

Buadi je za prvi tim Lila debitovao samo tri dana nakon 16. rođendana, a do punoletstva je već sakupio iskustvo igranja u Ligi šampiona i Ligi Evrope.

Reč je o modernom zadnjem veznom koji diktira tempo igre, odlično čita situacije i povezuje linije tima.

U Maroku veruju da bi upravo on mogao da bude ključni šraf ekipe u narednoj deceniji.

12. Husem Auar (Alžir)

Za razliku od većine igrača sa ove liste, Husem Auar više nije mladi talenat već fudbaler koji ulazi u najbolje godine karijere.

Nekadašnji biser Olimpika iz Liona godinama je važio za jednog od najperspektivnijih vezista Evrope, ali nije u potpunosti ispunio ogromna očekivanja.

Ipak, u Saudijskoj Arabiji ponovo je pronašao najbolju formu.

U dresu Al Itihada postigao je 15 golova prošle sezone i postao jedan od najvažnijih igrača alžirske reprezentacije.

Rođen u Francuskoj, za "trikolore" je odigrao jednu utakmicu pre nego što je 2023. odlučio da obuče dres Alžira.

Njegova kreativnost, pregled igre i sposobnost da se ubaci iz drugog plana mogli bi da budu jedno od najjačih oružja Alžiraca na Mundijalu.

13. Alesandro Ćirkati (Australija)

Alesandro Ćirkati je rođen u italijanskoj Fidenci, ali je još kao beba sa porodicom preselio u Australiju kada je njegov otac Đanfranko nastavio karijeru u Pertu.

Iako je prošao omladinske selekcije Italije, odlučio je da predstavlja Australiju i danas se smatra jednim od temelja budućnosti reprezentacije.

Prošlu sezonu proveo je kao standardan član odbrane Parme u Seriji A, a već je ušao u istoriju kao najmlađi kapiten Australije još od 1981. godine.

Sa 22 godine poseduje zrelost i sigurnost kakva se retko viđa kod štopera njegovih godina, zbog čega ga mnogi smatraju budućim liderom "Sokerosa".

14. Ali Džasim (Irak)

Ali Džasim je jedan od najinteresantnijih fudbalera koji dolaze iz Azije.

Debitovao je u iračkoj ligi sa samo 14 godina, a prvi seniorski gol postigao je već godinu dana kasnije.

Široj fudbalskoj javnosti postao je poznat kada je bio najbolji strelac Azijskog kupa za igrače do 23 godine početkom 2024. godine, nakon čega ga je angažovao Komo.

Iako se još nije izborio za mesto u italijanskom klubu i prethodne dve sezone proveo je na pozajmicama, reprezentacija Iraka veruje da upravo u njemu ima igrača sposobnog da napravi razliku protiv mnogo jačih rivala.

Brz je, direktan i ne plaši se odgovornosti, što ga čini jednim od najopasnijih pojedinaca u iračkom timu.

15. Mohamed Amura (Alžir)

Ako je suditi po kvalifikacijama, Mohamed Amura bi mogao da bude jedan od najubojitijih napadača turnira.

Napadač Volfsburga završio je afričke kvalifikacije za Svetsko prvenstvo kao najbolji strelac sa deset pogodaka, ostavivši iza sebe čak i Mohameda Salaha.

Iako je na klupskom planu imao tešku sezonu i nije uspeo da pomogne Volfsburgu da izbegne ispadanje iz Bundeslige, u reprezentaciji igra u potpuno drugačijem ritmu.

Brzina, agresivnost i sposobnost da igra i kao centralni napadač i na krilu čine ga možda najvažnijim ofanzivnim adutom Alžira.

16. Luis Suares (Kolumbija)

Nemojte da vas zavara ime.

Luis Suares iz Kolumbije nema veze sa slavnim urugvajskim golgeterom, ali bi na ovom Mundijalu mogao da privuče jednaku pažnju.

Napadač Sportinga iza sebe ima fantastičnu sezonu u Portugalu tokom koje je postigao čak 38 golova.

Posebno impresivno zvuči podatak da je stigao kao zamena za Viktora Đekereša nakon njegovog odlaska u Arsenal i da je uspeo da nadmaši sva očekivanja.

Pored golova, upisao je i devet asistencija, potvrdivši da nije samo klasični realizator već kompletan napadač sposoban da učestvuje u kreiranju igre.

Kolumbija dugo nije imala ovako raspoloženog centarfora pred veliko takmičenje.

17. Brajan Gutijeres (Meksiko)

Brajan Gutijeres predstavlja zanimljivu priču modernog fudbala.

Rođen je u američkoj saveznoj državi Ilinois i čak je nastupao za reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država, ali je odlučio da promeni sportsko državljanstvo i zaigra za Meksiko, zemlju svojih roditelja.

Posle transfera iz Čikago Fajera u Čivas brzo se nametnuo kao jedan od najkreativnijih igrača ekipe.

Tokom 2026. godine učestvovao je u gotovo svim utakmicama reprezentacije, a njegove partije u veznom redu često su donosile dodatnu energiju i nepredvidivost meksičkom timu.

Na domaćem Mundijalu mogao bi da postane jedan od miljenika navijača.

18. Bazumana Ture (Obala Slonovače)

U eri kada na velikim turnirima gledamo sve više veterana, Bazumana Ture predstavlja pravo osveženje.

Dvadesetogodišnje krilo Hofenhajma steklo je nadimak "Uragan" zbog neverovatne brzine i eksplozivnosti.

U Bundesligu je stigao iz švedskog Hamarbija početkom 2025. godine i vrlo brzo postao jedan od najuzbudljivijih mladih igrača nemačkog prvenstva.

Na 30 utakmica upisao je čak 12 asistencija, a dobre partije nastavile su se i u reprezentaciji Obale Slonovače.

Problem za selektora Emersea Faea jeste što na krilnim pozicijama već ima Jana Dijomandea i Amada Dijala, pa ostaje da se vidi koliko će minuta Ture dobiti.

Ukoliko dobije priliku, malo ko sumnja da će je iskoristiti.

19. Ibrahim Maza (Alžir)

Ibrahim Maza je jedan od onih igrača zbog kojih navijači ustaju sa sedišta.

Rođen u Berlinu, prošao je mlađe reprezentativne selekcije Nemačke, ali je 2024. godine odlučio da zaigra za Alžir.

Njegov stil igre doneo mu je nadimak "Mazadona", inspirisan legendarnim Dijegom Maradonom.

Maza može da igra kao ofanzivni vezista, drugo špic ili čak centralni napadač. Najopasniji je kada prima loptu između linija protivnika i kreće u prodor ka golu.

Prošle sezone odigrao je više od 40 utakmica za Bajer Leverkuzen, dok je za reprezentaciju već sakupio značajno međunarodno iskustvo.

U Alžiru ga već porede sa Rijadom Mahrezom, što dovoljno govori o tome koliko se od njega očekuje.

20. Luka Vušković (Hrvatska)

Na kraju liste nalazi se ime koje je dobro poznato svim ljubiteljima fudbala na prostoru bivše Jugoslavije.

Luka Vušković važi za jednog od najvećih hrvatskih talenata poslednjih godina.

Totenhem ga je još kao tinejdžera platio oko 12 miliona funti, a posao je bio dogovoren čak godinu i po dana pre njegovog zvaničnog dolaska u London.

Nakon debija za Hajduk sa svega 16 godina, Vušković je nastavio razvoj kroz pozajmice u Vesterlou i Hamburger, gde je dodatno skrenuo pažnju na sebe.

Posebno impresivno zvuči podatak da je prošle sezone kao štoper postigao čak šest golova.

Pored dominantne igre u vazduhu i fizičke snage, poseduje zavidnu tehniku i mirnoću u iznošenju lopte, osobine koje moderni fudbal izuzetno ceni.

Posle Mundijala očekuje ga povratak u Totenhem, gde mnogi veruju da je spreman da se izbori za mesto u prvom timu.