Argentina 1978: "Argentina je morala da pobedi!'

Šesnaest najboljih našlo se u završnici, a sistem nije menjan.

Četiri grupe po četiri učesnika, dve polufinalne grupe i po jedno mesto u finalu.

Argentinci su 'preživeli' grupu, prošli na način koji je komšijama koji govore portugalski bio povod za priču koja do danas nije izgubila na aktuelnosti – da su pokradeni i prevareni i da je plasman domaćina u finale bio posledica dogovora, a ne kvaliteta.

Reprezentacija Jugoslavije, što u sledećim nastavcima nije potrebno naglašavati, nije otputovala van Evrope. 

Jedan od razloga za to da Argentina dobije organizaciju i pored toga što je na vlasti bila vojna hunta bila je i činjenica da su Argentinci pokušavali od 1930. godine da budu domaćini završnice SP.

Do kraja puta stigle su selekcije Argentine i, još jednom, Holandije, a uspeh te ekipe bio je i veći ako se zna da je bitku sa fudbalskim savezom Johan Krojf, u to vreme jedan od najboljih fudbalera sveta, prekratio odlukom da ne putuje u Argentinu.

Krojf nije bio jedina velika zvezda koja je odsustvovala sa prvenstva, Franc bekenbauer je igrao u Sjedinjenim Državama i propustio je šampionat.

Ostrvo su, drugi put zaredom, predstavljali Škoti, a Svetsko prvenstvo prvi put su videle reprezentacije Tunisa i Irana.

Reprezentacija Jugoslavije odigrala je dve utakmice za pamćenje, pobedila Rumuniju u Bukureštu sa 6:4 i izgubila u Beogradu od Španije sa 1:0.

Prva je ostala u istoriji zbog velikog broja golova, načina na koji je Vigu savladao Borotu i tri gola Safeta Sušića koji je igrao drugu utakmicu za nacionalni tim.

Drugu je odlučio Rubenkano, on je pogodio gol, a nepoznati navijač sa vrha zapadne tribine stadiona Zvezde pogodio je 'unučetom' u glavu španskog fudbalera Huanita.

Kao i na tri prethodna šampionata na otvaranju nije bilo golova. Nemci nisu uspeli da pobede Poljake i najavili su da nemaju tim za veliki domet, a mučili su se i domaćini.

Pobedili su selekciju Mađarske, ali su Mađari meč završili sa devetoricom. Brazilci su dve utakmice odigrali nerešeno a jednu dobili.

Prvi razlog za veliku ljutnju tada trostrukih prvaka sveta bio je poništeni gol Zika u duelu sa Šveđanima.

On je direktno iz kornera postigao gol, ali je Velšanin Tomas u tom trenutku odsvirao kraj i nije priznao gol.

Duel južnoameričkih velikana u drugom kolu završen je bez golova, pa je o finalisti odlučivala gol razlika.

Brazil je igrao sa Poljskom i pobedio – 3:1, ali je dva sata kasnije domaćin postigao šest golova u duelu sa Peruom i stekao priliku da se bori za titulu prvaka sveta.

Peruanci su na prethodnih pet utakmica na šampionatu primili ukupno šest golova, a priče o novčanoj pomoći i isporukama žita iz Argentine za Peru Brazilcima su i danas 'dokaz' da je sve bilo namešteno...

Holanđani su do mesta u završnici stigli dobrim igrama i pobedama nad selekcijama Austrije i Italije.

Sa Nemcima su odigrali nerešeno, a Austrijanci su pobedili Nemce i poslali ih na treće mesto u grupi.

Brazil je na kraju bio treći, a finale je dovelo Argentinu u stanje potpune euforije.

"Argentina mora da pobedi" bila je jedina poruka, a policija je hapsila preprodavce ulaznica bez milosti.

Na kraju su Holanđani izgubili još jedno finale, pred 77.260 ljudi u Buenos Airesu.

Kempes je doneo vođstvo domaćem timu, Naninga izjednačio, a u produžetku su pogodili Kempes i Bertoni za prvu titulu prvaka sveta za Argentinu.

Menoti je u pobednički pohod vodio dvadesetoricu igrača a u finalu su igrali: Filjol, Olgvin, Galvan, Pasarela, Tarantini, Ardiljes (Larosa), Galjego, Kempes, Bertoni, Luke, i Ortis (Houseman).