Urugvaj 1930: Povuci-potegni, titula domaćinu

Godinu dana posle toga na sastanku u Barseloni dogovor je zaključen - domaćin će biti Urugvaj, velika fudbalska sila tog vremena i država čija je selekcija bila u to vreme olimpijski šampion.

Urugvajci su osvojili i prvu titulu prvaka sveta, potvrdivši svoju vrednost, ali je prvo Svetsko prvenstvo bilo organizovano loše, a broj učesnika (13) i njihovo 'geografsko poreklo' čine pri šampionat posebnim. 

Godinu dana posle toga na sastanku u Barseloni dogovor je zaključen – domaćin će biti Urugvaj, velika fudbalska sila tog vremena i država čija je selekcija bila u to vreme olimpijski šampion.

Urugvajci su osvojili i prvu titulu prvaka sveta, potvrdivši svoju vrednost, ali je prvo Svetsko prvenstvo bilo organizovano loše, a broj učesnika (13) i njihovo 'geografsko poreklo' čine pri šampionat posebnim. 

Razlog za izostanak ostalih timova sa Starog kontinenta bio je jednostavniji, do Urugvaja se putovalo tri nedelje, a takva akcija bila je i veoma skupa. Rumuni su otputovali odlukom Kralja Karola, koji je bio selektor, a odlučio je i da svi igrači dobiju tromesečno odsustvo sa posla i garancije da će ponovo dobiti posao.

 Devet selekcija predstavljalo je Južnu (Urugvaj, Argentina, Paragvaj, Brazil, Bolivija, Čile, Peru) i Severnu (SAD, Meksiko) Ameriku, a samo četiri ekipe stigle su iz Evrope – Jugoslavija, Belgija, Rumunija i Francuska.

Svi Ostrvljani (Engleska, Irska, Škotska i Vels) složili su se da bojkotuju prvenstvo zbog stava FIFA da mogu da učestvuju i igrači koji profesionalno igraju fudbal. Engleza je na šampionatu, ipak, bilo, u dresu selekcije Sjedinjenih Država gde je tada bilo normalno da igrači budu plaćeni.

Sve utakmice odigrane su na tri stadiona u Montevideu, a Južnoamerikanci su bili uspešniji od Evropljana. Prvi meč ikada odigran na prvenstvima sveta bio je duel između Francuske i Meksika. Prvi gol u istoriji šampionata postigao je Francuz Lusijen Loren, a Francuzi su pobedili sa 4:1.

Utakmicu za pamćenje u Urugvaju su Francuzi odigrali i sa Argentinom. Izgubili su sa 1:0, a sudija je odsvirao kraj šest minuta ranije. Shvatio je grešku posle nekog vremena, pa su se igrači ponovo presvukli i vratili da odigraju nastavak. Rezultat je ostao isti.

Reprezentacija Jugoslavije bila je jedan od četiri predstavnika Evrope. Iako su svi osim domaćina, Argentine i Brazila tretirani kao potpuni autsajderi 14. jula 1930. godine Jugoslavija je pobedila Brazil sa 2:1, golovima Tirnanića i Beka. Još jedan uspeh, protiv Bolivije (4:0) I plasman u legendarno polufinale.

Argentinci su pobedili Amerikance i svi su čekali komšijski duel, bilo je potrebno da Urugvaj pobedi reprezentaiju Jugoslavije. I pobedio je, iako je Sekulić postigao gol posle četiri minuta igre. Drugi gol za Jugoslaviju poništen je, a tadašnji predsednik FIFA Žil Rime tvrdio je da je bio regularan. Urusi su izjednačili, pa poveli, a vrhunac nepravde bio je treći gol domaćina šampionata.

Lopta je, posle jednog udarca ka golu Jakšića izašla iz terena, neko od fotoreportera ju je vratio, a Urugvajci postigli gol. Brazilski sudija Rego gol je priznao, a do kraja igrači koje je vodio inž. arh. Boško Simonović nisu imali snage da se vrate. Bilo je 6.1 za Urugvaj, a ostala je zabeležena izjava tadašnjeg selektora, “Odličnom urugvajskom timu ne bi odolela nijedna evropska reprezentacija. Sudija nije bio objektivan, ali bi realan rezultat bio 4:2 za Urugvaj”.

U finalu je domaćin bio bolji od Argentine, a atmosfera koja je pratila taj meč mogla bi se nazvati najluđom ikada viđenom. Tridesetak hiljada Argentinaca, urugvajska vojska koja je sa isukanim bajonetima pokušala da uvede red… Sportski rat vođen je oko toga kojom će se loptom igrati finale. Legenda kaže da je jedno poluvreme odigrano loptom koju je obezbedio domaćin, a drugo onom koju su doneli Argentinci.

Pred 100.000 ljudi na stadionu ‘Sentenario’ vodio je Urugvaj, pa Argenitna, na kraju je bilo 4:2 za tim koji je predvodio ‘veliki maršal’, Hose Nazaci. Argentinci su se nekako vratili na brodove, pa kući, u Urugvaju je dan pobede na prvom šampionatu slavljen kao nacionalni praznik, a diplomatski odnosi dve zemlje su prekinuti i obnovljeni tek pred II svetski rat.

Baljesteros, Nasaci, Maskeroni, Andrade, Hestido, Fernandes, Dorado, Skarone, Kastro, Sea i Iriarte, koje je sa klupe vodio Supisi bili su prvi pobednici Svetskog kupa.