B92.sport Intervju – Šaranov: Ako je Mjelbi šampion, zašto ne bi pali Zvezda i Partizan?

Istina, uz punu podršku predsednika Zorana Naunkovića, čoveka koji je ovaj klub iz šestog ranga srpskog fudbala doveo do elite, deluje da je impuls koji Šaranov daje kao generalni direktor bio ono što je potrebno "dizelki" za najveća dela.

Granica se svakodnevno pomera, ali fudbal koji Pančevci igraju sa trenerom Radomirom Kokovićem, rezultati i pobede koje beleže, kao i pažnja koju izazivaju definitivno je velikim delom zasluga prvog sportskog operativca.

Nekadašnji internacionalni golman, pa i reprezentativac Srbije, kasnije ugledni fudbalski agent, sada se u novoj ulozi snalazi, kako sam ističe, kao "riba u vodi".

Tema za razgovor sa njim nije manjkalo, ali smo probali da sve suzbijemo u "samo" sat vremena razgovora, koji je bio više nego interesantan.

Kao prvi sportski operativac kluba koji je u borbi za Evropu, da li ste očekivali da ćete biti tu gde ste na kraju 2025.? Šta je bio cilj pre početka, a šta postavljate sada za do kraja sezone?

"Ciljevi se ne menjaju, jer kada počneš da ih menjaš dok si još u putu, obično sledi pad. To me je život naučio. Postoje periodi kada je dobro, postoje i kada je loše, ali nikada ne treba menjati ono što si zacrtao pred sobom. Lepo je, nešto dobro smo napravili. Ali sezona je maraton, a ne trka na 100 metara i tek na kraju kada podvučemo crtu ćemo videti gde smo", počeo je Bojan Šaranov razgovor za B92.sport.

"Apetiti ne rastu kod mene. Lepše je kada si u fazi da moraš ekipu da vraćaš dole, nego da tražiš i da ih motivišeš konstantno. Sve greške koje sam pravio kao igrač su došle iz toga da me je poljuljao neki momenat kada je dobro. To je opasniji period nego kada je loše, jer se tada opuštaš i misliš da će sve doći samo od sebe. A neće ništa doći samo od sebe. Obaveza svih, a pre svega nas koji vodimo klub, jeste da ne dozvolimo igračima da se opuste, ali opet da im znači ovo što su napravili, da se nadograde i da završe tamo gde svi mi mislimo da mogu da završe na kraju sezone".

FK Železničar Pančevo

U eri kada se treneri u Srbiji smenjuju kao na traci, a struka nije baš na visokom glasu, objasnite nam potez da već u septembru produžite ugovor sa Radomirom Kokovićem? Da li je to bila poruka njemu i celokupnoj fudbalskoj Srbiji da svi shvate na koji način će Železničar funkcionisati?

"Tako je, definitivno, da. Za nešto dugoročno, prvenstveno trener mora da se oseća sigurno, da mu neko veruje. Rade je svojim znanjem, radom, posvećenošću i svakodnevnim odricanjem to zaslužio. Pogotovo kada vidiš kako se odnose prema njemu, shvatiš da je to čovek sa kojim možeš dugoročno da praviš planove. Ja sam hteo da to još i ranije uradimo, malo smo čak i zakasnili (smeh). Ali mi zaista svakodnevno provodimo vreme zajedno. Ljudi to gledaju na nivou nedeljnih utakmica, ali mi smo po nekoliko sati zajedno u toku svakog dana. Dobro sarađujemo i kada sam mu to predložio, dogovorili smo se za minut".

Zaokret je u Pančevu i po pitanju igrača, jer umesto starijih i iskusnijih fudbalera, sada u timu imate dosta mladih igrača, pa čak i bivših članova Premijer lige, koji bi mogli da donesu ozbiljan profit.

"Moramo i malo da budemo realni. Železničar je tek tri godine u Superligi. Kada uđeš prve godine, moraš da dovedeš malo starije igrače, da skreneš pažnju fudbalske javnosti na sebe, a to znači i neka veća ulaganja i da ne možeš mnogo dugoročno da planiraš. Ne znaš kako će se završiti ta prva sezona. Klub je dosta naučio iz te prve, a onda i druge sezone. Sada već, u trećoj sezoni, već imamo obrise nečega u kom pravcu želimo da idemo. Ja sam predložio pravac, a klub ga prihvatio i sada moramo da idemo ka tome. Ovaj klub mora da bude samofinansirajući, a to znači da ima dosta mladih igrača, da ih pravimo boljim i da im dajemo šansu. A onda kada dođemo na nivo da možemo da kažemo ‘okej, sada smo u plusu toliko i toliko, možemo da investiramo više’, moći ćemo i da gađamo bolja mesta na tabeli".

Srdjan Stevanovic/Starsport

Jovan Milosavljević je poslednji ko je ostvario milionski transfer. Ko je sledeći?

"Nije tajna, to se zna, imamo dosta igrača koji prave razliku. Pre svih, to je Aleksa Kuljanin, mladi reprezentativac koji je svojim igrama skrenuo pažnju na sebe. Pokazao je kvalitet, ali sada mora da održi kontinuitet što je takođe kvalitet u fudbalu, jer sada svi koji ga budu gledali očekivaće da bude pravi. Skauti dolaze zbog njega, a mi ćemo kao klub da se potrudimo da on ne poleti, nego da bude još gladniji i pravi svake nedelje. Tu su i Džasper, Karikari, Vidojević, Zečević, Grgić koji je u poslednje vreme igrao na jako ozbiljnom nivou. Ne znam da li imamo nekog igrača za kog me neko nije zvao. Za nekog više, za nekog manje, ali svi su interesantni. Ljudi vole da dođu da gledaju naše utakmice i to je ono što smo Koković i ja želeli da napravimo. Model igre po kom će nas sutra, kada uzmemo neke roze dresove, opet prepoznati da je to Železničar iz Pančeva. To je naša najveća pobeda jer smo udarili neki pečat. Nijedan klub ne želi da uzme igrača iz nekog haotičnog sistema, nego će reći ‘mi igramo sličan fudbal, treba nam igrač odatle'".

"Kuljanin je bio konobar – tu sam shvatio da je gladan"

Nedavno sam pričao sa Aleksom Kuljaninom i on živi svoju životnu i fudbalsku bajku, sa veoma specifičnom pričom iza sebe. Kako ste ga videli, pronašli i doveli ispod svakog radara?

"Kada kažem sistem, tu baš mislim na njega kao pravi primer. Za njega nikako nismo znali kako će da se uklopi, jer je prošle godine igrao u timu koji je 10 kola pre kraja ispao iz Prve lige Srbije, sve je bilo tamo haotično. Sastali smo se sa njim tri ili četiri puta i oduševio me je da je radio kao konobar u dečijoj igraonici. Tu sam video koliko je skroman i normalan, jer često pored igračkih kvaliteta gledam i karakter igrača. To je ono što nama treba – gladni momci koji žele da uspeju. Najiskrenije, nismo ni mi očekivali da će tako brzo sve da se izdešava. Ali možda baš zbog tog momenta njegovog karaktera gde ga ništa nije bilo sramota, ni da radi kao konobar i bio je spreman na sve da uspe, zato ga je Bog nagradio. Ništa se nije promenio ni posle svega toga. I dalje je skroman, a na terenu je ozbiljno hrabar".

Srđan Stevanović/Starsport

Kako to da je "promakao" Crvenoj zvezdi i Partizanu?

"Kulja ima mali problem građe. Kada ga vidiš, na prvu loptu, uplašiš se kada donosiš procenu. Po fudbalskim kvalitetima je okej, ali kada vidiš lako shvatiš da mu fizički dosta fali, da nije jak u duelu. Možda je to razlog što im je promakao".

Ali, imamo i drugu krajnost, na drugoj strani napada je Silvester Džasper, nekadašnji as Premijer lige. Kako ste njega privoleli da dođe u Pančevo?

"Sa Džasperom smo sastančili dosta dugo. On je neko ko je odrastao u Engleskoj, prilično je edukovan, normalno može da shvati kad mu nešto prezentuješ. Posle Fulama, on se tražio, otišao je u Portugal, pa posle u Poljsku i dosta stvari mu se nije poklopilo. Sad, neko ko je navijač ili ne zna, kada gleda, reći će: 'Okej, bio je u Portugalu, odigrao tri utakmice, dao dva gola. U Poljskoj je sa klubom ispao iz lige. Mi kada pričamo sa igračem, tražimo da nam on ispriča celu istoriju, pa se mi raspitamo o njemu i onda smo shvatili mnogo stvari, da je promašio sa klubom i da se svašta izdešavalo u Poljskoj. Tamo su se promenila tri sportska direktora, četiri trenera, ušli su u finansijsku krizu i sve to je uticalo da ovo ne bude pravi. Tu smo se pojavili mi i prezentovali kako mi njega vidimo. Moram da kažem da je Džasper u tom momentu imao ponudu preko 25.000 evra iz Katara ili Dubaija, a došao je kod nas za pet puta manje. Pitao sam ga: ‘da li želiš da odeš tamo i da te zaborave ili i dalje veruješ u sebe da možeš da se vratiš na top nivo'. I mislim da je to pitanje presudilo, jer vidim da je spreman da se vrati tamo".

FK Železničar Pančevo

Iako ste istakli da se ambicije ne menjaju, ide zimski prelazni rok, a tada ste svakako najzauzetiji. Gde vidite da bi ekipa mogla da bude bolja i da se pojača?

"Pre svega, znatno više klubova kontaktira nas i naše igrače, nego što mi sada tražimo nešto specijalno. I igrači koji budu dovođeni, a dovešćemo sigurno dve ili tri pozicije, to će biti igrači koji će dugoročno da nam donesu, konkretno, gađaćemo da budu pojačanja za sledeću sezonu. To znači da ćemo pokušati da napravimo zamene za igrače koji će definitivno, ja mislim, otići u junu. Kuljanin 99% neće otići sad, ali moramo da razmišljamo da već sada nađemo nekog novog Aleksa Kuljanina i da to sve ide svojim nekim prirodnim tokom, da ne dođemo u situaciju da u junu tražimo zamenu. Pokušaćemo da ga, ako je moguće, nađemo već sada. To znači: mlad igrač, talentovan, jer igraču kada dođe kod nas je potreban značajan vremenski period da se adaptira na model igre, da radi sa trenerom koji je dosta zahtevan i pitanje je kojom brzinom igrač može da se uklopi u sve ono što on tražimo, koliko god da je kvalitetan".

"Jovan Milosavljević nam ide, to znači da gubimo jednog bonusa i važnog jednog igrača na sredini terena. Može da se desi da Dario Grgić ode jer imamo i nekoliko ponuda za njega, ali sa njim ćemo pričati. Tako da ćemo sigurno na sredini terena tražiti dva igrača i verovatno ćemo tražiti još jednog mladog napadača i eventualno jedno krilo koje je mlado i koje možemo da doradimo i da ‘odgajimo’".

"Sve gledam kroz više naočara – ja pravim pritisak"

Iz razgovora sa mnogim fudbalskim ljudima u ovoj zemlji sam mogao da zaključim da ste veoma cenjeni u tim krugovima. Da li to pripisujete svojoj igračkoj, možda menadžerskoj ili sada karijeri sportskog direktora. Gde ste se najviše probili, da tako kažem, i koja je vama najdraža uloga?

"Kad vratim film, sve sam to trebao da prođem i svaki sledeći korak je bio jedna vrsta nadogradnje za ovo gde sam sada. Hvala Bogu, sve sam to prošao, pa imam sposobnost da vidim stvari iz više uglova, sa 'više naočara'. Prošao sam svlačionicu, prošao sam i uspehe i neuspehe, i Evropu, i titule, svašta nešto. Kao agent sam pregovarao sa mnogo klubova, pa mogu da vidim i situaciju kad danas ja pregovaram sa agentom i da otprilike znam kako se on oseća kad sedi preko puta mene. Ovo što sada radim je najkraće, ali kad uzmem sve ove tri stvari osećam se, kako se kaže, kao ‘riba u vodi’, baš zbog ovih stvari koje sam prošao. Prija i to što sada ovde nema toliko pritiska na rezultat, za sada. Ali, sa druge strane, ja sam taj koji pravi pritisak. Jer smatram da je pritisak nešto što mora da postoji u sportu. Želim da naši igrači sutra kada odu u Partizan, Zvezdu i ozbiljne klubove preko da budu spremni za taj pritisak. Volim da pričam često sa njima, da im prenosim neko svoje iskustvo i volim da imaju pritisak". 

FK Železničar Pančevo

Imali ste i imate uvid u mnoge evropske lige. Kako ste zadovoljni stanjem u srpskom fudbalu, iz ugla organizacije i kvaliteta?

"Stvarno mislim i uvek ističem da mi stvarno idemo uzlaznom putanjom. Ako se vratim 10-11 godina unazad, a to nije 50 godina, kad sam ja igrao u Superligi, sve je bilo dosta slabije, infrastruktura i platežna moć i nije to baš funkcionisalo dobro. Sada imamo neke nove stadione, kvaliteti terena su sve bolji, imaš neki novac od TV prava, a to znači da imaš zagarantovano neki budžet. U OFK Beogradu, u tom momentu, imao sam platu 1.200 evra i plaćao stan samo 300–400 evra. Sada je sve to drugačije. Čak i tada, kada igraš 10 godina u trećem ili četvrtom klubu u Srbiji, kada završiš karijeru i moraš da se zaposliš da radiš. A sada, ako igraš deset godina, zaradićeš dovoljno za veoma pristojan život. Tako da sve to ide uzlaznom putanjom. Ako poredimo naše lige sa drugim ligama, mislim da nam fali više kvalitetnih trenera i više klubova koji će dati tim trenerima slobodu i šansu, ali dugoročno mislim da bi oni mogli da iskoriste svoj potencijal, da se ‘nameste’ i naprave nešto. I mislim da nam fali malo brzine".

I kvaliteta igrača?

"Što se tiče kvaliteta, mi smo jako talentovani. Mi smo nacija koja je karakterno dobra. Samo nam fali te brzine, jer dosta naših igrača kada odu preko, oni se uklope. Ali zato pričam o trenerima, jer dosta njih ide sa svojim nekim defanzivnim fudbalom kojim nas ubijaju. I fudbal se dosta promenio posle deset godina u tom pravcu? Pa jeste, jeste, samo što mi moramo, kod nas još mora to više. Ja sad neću imenovati neke ekipe, ali dosta puta smo igrali protiv timova kao, recimo, Čukaričkog i tada znaš na šta liči naša utakmica, to deluje jako ozbiljno, brzo, atraktivno. I onda kad igraš protiv nekih drugih ekipa koje dođu, i dalje su u nekom defanzivnom bloku na 25–30 metara, onda ni mi ne možemo da igramo fudbal i ispadne neka ružna utakmica, mučenje".

 

Sledi nam skraćenje lige. Jeste li pristalica ili protivnik takvog puta srpskog klupskog fudbala?

"Kao i svaka promena, nešto će ti doneti i nešto će ti odneti. Doneće na kvalitetu verovatno, veću koncentraciju boljih igrača u klubovima, jer će se skratiti liga. S druge strane, koliko će klubovi moći, pogotovo sledeće sezone, da pruže šansu mladim igračima? Treba opet uklopiti i mladog igrača i rezultat na kraju. Ove godine ispada četiri, sledeće godine ispada četiri, a ti opet, da bi preživeo, moraš da imaš mlade igrače u ekipi. Tako da i ova će sigurno biti stresna godina, ali nešto će doneti, nešto će oduzeti. Ipak, i dalje mislim da mi moramo da budemo razvojna liga, koja proizvodi mlade igrače. Jer smo talentovana nacija, sa mnogo dobrih igrača".

"Manje grešaka, više neizvesnosti"

Jedna od tema u srpskom fudbalu uvek je suđenje, škakljiva tema. Šta nam je, po vama, doneo, a šta oduzeo dolazak Domenika Mesine za dolazak?

"Odavno nije bilo ujednačenije, pogotovo kad gledamo ove tri ekipe gore. Mnogo kikseva i Crvene zvezde i Partizana i Vojvodine, složićete se svi, mnogo nekih sitnih stvari. Mislim da je pozitivna promena, iskreno. Ja lično nemam pojma ko nam sudi, čiji je, ne znam sudije. Ne bavim se tim stvarima. Uživam, gledam sve utakmice, pored nas, posebno Zvezde, Partizana, Vojvodine... Da li je bilo nekih grešaka sudija? Naravno da je bilo, ali mislim da je to nešto minimalno i nešto što je opet ljudski faktor. Ne verujem da je nekakva namera. Ako ništa, transparentnije je sada".

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Kada pričamo o kvalitetu lige, jedan od signala da je ona dobra ili loša jeste broj reprezentativaca koje daje. Kod Dragana Stojkovića je taj broj bio gotovo beznačajan. Da li nadolazeći talas igrača, među kojima je i jedan o čijoj karijeri vi brinete, može to da promeni u eri Veljka Paunovića?

"Može i mora. I mislim da je, pre svega, odluka da se dovede Veljko Paunović najbolja moguća. Čovek je bio na našoj utakmici odmah na početku svog mandata i smatram da je to ono što je falilo našem selektoru – da ide i da gleda našu ligu, da gleda sve utakmice i bude upoznat sa kvalitetima tih igrača. Čak mi nismo Veljka pozvali, on je sam došao. To je nešto što je pozitivno, a sigurno da u našoj ligi ima kvaliteta i mi svi moramo da napravimo zaokret i da gledamo dugoročno na reprezentaciju. Ako me pitate da li u ovom momentu u reprezentaciji treba da budu, ne znam, Ugrešić, Dragojević, Kostov ili neko ko sa 30 godina igra grčku ligu, ja sam više za ovo dugoročno rešenje. Kada ćemo da im damo šansu, ako nećemo sad? Kod nas je uvek ono – gledamo samo od danas do sutra. Pogotovo navijači. Retko ko ima neki dugoročan plan. Paunović je dobio ugovor na pet godina, dobio je autonomiju u radu, ima kontakt sa svim mlađim selekcijama i to je pravi put. Tako Španci godinama funkcionišu i to je nešto što dugoročno ne može da ne bude dobro. U kojoj meri će da bude dobro, to ćemo da vidimo, ali sigurno će biti dobro".

Kako ste Vi doživeli neuspeh Srbije i to što ćemo SP gledati na TV, a nikad veći broj nacija će ga igrati?

"Pokušavam da budem objektivan i Piksi je dosta toga doneo našoj reprezentaciji, na dosta velikih takmičenja nas odveo. Da li je moglo da bude bolje? Jeste. Da li je moglo ranije da se reaguje iz ove perspektive? Da, ali nije se reagovalo i mislim da ne treba se vraćati na ono što je bilo. Treba gledati unapred. A to unapred je Veljko Paunović, dugoročan plan i svi mi, klubovi i ljudi koji vode klubove, bi trebalo da se stave u službu. Da pokušamo da pomognemo selektoru i Savezu, pravimo reprezentativce, budemo u komunikaciji na nedeljnom, mesečnom nivou, kako god, i da podignemo naš fudbal".

Vanja Dragojević ostaje u Partizanu

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

O Vanji Dragojeviću se naširoko priča, a i vi ste govorili o njegovom razvoju. Da li ste u ovom trenutku, na kraju 2025. godine, zadovoljni njegovim napretkom.

"Jako sam zadovoljan i preponosan na njega, zato što je to dete koje ja, lično, mnogo volim i baš sam ozbiljno vezan za njega. On je neko koga ja ne gledam kao igrača, on je deo moje porodice i svaku njegovu pobedu doživljavam kao svoju, a svaki njegov poraz kao svoj. Za jako kratak vremenski period je napravio velike stvari i ostao skroman, na zemlji, normalan".

Gde ga vidite na kraju 2026.?

"Ja ga vidim samo u Partizanu. Uopšte ni on ni ja ne razmišljamo o nečemu drugom. Da podigne pehar na kraju godine i da ispuni svoj životni san. Tek onda će možda biti spreman za sledeći korak. Jer definitivno, koliko god da mu se izdešavalo lepih stvari, opet to nije dovoljno za onaj sledeći korak koji ga čeka. On mora da ode najspremniji mogući, a to znači minimum 50-60 utakmica. Ja bih voleo da odigra i sto utakmica u Partizanu. Da li je to moguće? Ne znam, ne zavisi samo od nas, ali ja uvek u životu gledam dugoročno, tako i za njega gledam da ostane što duže u Partizanu".

Srđan Stevanović/Starsport

Bliski ste sa Partizanom na više nivoa, ali da li ste iznenađeni njegovom jesenjom titulom, sa bodom ispred Crvene zvezde.

"Iskreno, da mi je neko rekao pre početka sezone, ne bih mu verovao. Ne verujem da bi i jedan čovek poverovao u to. Tu stvarno moram da pohvalim Peđu Mijatovića. Moram, zato što je on neko koji je od početka verovao u to i koji je svojom verom zarazio nekako ceo klub i sve te momke tamo. Na kraju krajeva, on je donosio neke teške odluke i sada kada povučeš crtu, svi ti igrači su mnogo bolji nego što su bili na početku sezone. Ceо ‘hajp’, cela priča oko Partizana je pozitivnija. Peđa je tu sigurno najzaslužniji. Zato, uz svašta nešto što se priča, trenere i promene, kada se podvuče crta, Partizan je jesenji prvak i to mu niko ne može oduzeti".

"Ako je mogao Mjelbi u Švedskoj, zašto neko ne bi u Srbiji?"

Šta sad Peđa Mijatović može, odnosno, šta Partizan može da uradi da sačuva prvo mesto? Šta biste vi uradili u januaru? Da li biste išli "all in"?

"Dosta pratim i, naravno, više sam navijač Partizana, i zbog Vanje, i pratim dosta situaciju u Humskoj. Mislim da će Partizan ići u pravcu da se pojača. Ne nešto previše, ali na par tih nekih deficitnih pozicija sigurno. Mislim da su i oni toga svesni, kao što su svesni svi ljudi fudbala koji prate. Na par pozicija Partizan mora da se pojača. Kad, ako ne sad?"

ERWIN SCHERIAU / AFP / Profimedia

Svakako raduje da se ponovo uopšte vodi šampionska trka između Partizana i Crvene zvezde, a sve bliža im je i Vojvodina.

"Apsolutno. Ali i da se ne osvoji titula, nije kraj sveta. Partizan je na dobrom putu i dugoročno će to biti dobro. Da li će biti ove godine, da li sledeće? Sigurno će trofej doći u nekm trenutku. Ali, kad si već tu...Isto tako, vidite Zvezdu, mnogi igrači koji su joj donosili kvalitet u našoj ligi rešavali utakmice svojim individualnim kvalitetom, a trajali su šest, sedam, osam godina... Sada su se malo zasitili. I normalno je to, nisi robot, čovek si, moraš da se istrošiš, da dođe do nekog emotivnog pražnjenja. Ni oni kao klub nisu pogodili sa nekim pojačanjima. Takođe, pustili su neke igrače koji su imali veliki uticaj na tim. Tu mislim na Šerifa Endiajea, koji je imao ozbiljan, ozbiljan uticaj na ekipu. Mislim da sve ovo nije ništa nenormalno, iskreno. Zvezda dominira već osam, devet, deset godina u našem fudbalu. Samo se to nije dešavalo ranije, a evo sada se dešava. I ja mislim da će isto tako i Zvezda da se pojača, i to već sada, u decembru, i ne mislim da će Zvezda lako pustiti da izgubi titulu.

Došlo je i do promene trenera na "Marakani", to će se sigurno odraziti na proleće.

"Naravno. Ti kao igrač osećaš te stvari, dugo se već priča o smeni trenera. Ni kao trener verovatno nisi isti kad ti neko veruje ili ne veruje, kad krene da se priča o tome. Ali to su opet stvari koje su normalne u velikim klubovima, gde su očekivanja velika. Tako da videćemo kakve će odluke doneti i Zvezda i Partizan. Partizan, mislim, ima čistu situaciju – treba da dovede par igrača na deficitnim mestima i to je to. Kod Zvezde je dosta komplikovanija situacija, jer njima, ako ne osvoje titulu, dugoročno mogu da se promene ozbiljne stvari".

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Hajde da tu pomenemo i Vojvodinu, jer to zaslužuju zbog načina rada, finansija, stabilnosti i svega što rade, uključujući i dve pobede nad Zvezdom u razmaku od mesec dana.

"Jeste, ozbiljna priča. Vojvodina je neko ko se dolaskom Dragoljuba Zbiljića stvarno stabilizovao kao klub. Opet, za nešto veliko i za neki kontinuirani uspeh potrebno je vreme. Mislim da je Zbiljić prvo finansijski stabilizovao klub, omogućio da klub ima dobar igrački kadar, dobru sportsku službu i oni su sigurno jedan pozitivan primer u našem fudbalu. Jesam iznenađen njihovim rezultatima protiv Zvezde, ali ne vidim zašto Vojvodina ne bi pobedila i Zvezdu i sutra Partizan. Vojvodina je veliki tim i mi moramo kao liga da idemo u tom pravcu. Najnormalnije je da neki Mjelbi uzme titulu u Švedskoj, neki Molde ispred Rozenborga u Norveškoj. Ako je mogao Lester da uzme titulu u Premijer ligi, zašto ne bi neko ovde ko se ne zove Zvezda ili Partizan? To je fudbal, 11 na 11. Napraviš hemiju, pogode se igrači, namesti se trener i sve je moguće. Svi imaju dve noge i dve ruke. Samo je kod nas nešto nenormalno ako Zvezda i Partizan ne uzmu titulu. Zašto ne bismo imali najnormalnije suđenje? Zašto neka manja ekipa ne bi – prve godine kada sam otišao u Izrael, dominirali su Makabi Haifa, Makabi Tel Aviv i tada je bio Hapoel Tel Aviv. To su tri najveća kluba i nije moglo da se zamisli da neko uzme titulu a da nije jedan od ta tri kluba. I već moje prve godine, Barak Bahar je uzeo titulu sa Kirjat Šmonom, imali su 15 bodova više od svih nas. Mi smo svi igrali Evropu, a oni ljudi su uzeli titulu najnormalnije, bez ikakvog skandala".

Bogata internacionalna karijera

Kada već pominjete Vašu karijeru kao igrača, da napravimo kratak osvrt. Ponikli ste u OFK Beogradu, lep trag ostavili u Makabi Haifi, kasnije igrali u Grčkoj, Azerbejdžanu, Turskoj... Kada se osvrnete, šta je ono na šta ste najponosniji?

"Pre svega, kao igrač se osećaš dobro samo tamo gde igraš. Tad je lepo sve. Čak i da je klub veliki, da je grad lep i da su finansije dobre – ti si suštinski srećan samo tamo gde igraš. Ja sam imao sreću da mi je pozicija bila specifična, golmanska, da samo jedan može da brani. I stvarno, u 90% klubova sam bio standardan igrač. Manje-više svuda mi je bilo lepo, ali ako moram da izaberem jedan klub, a da to nije Partizan, izabrao bih Makabi Haifu, zato što je to klub s kojim sam konstantno igrao svake godine evropska takmičenja i osvajao titule. Klub sa velikom armijom navijača, osećaš težinu i osećaš pritisak svaki dan. Ja sam to voleo kao igrač i to me je teralo da budem bolji".

Srdjan Stevanovic/Starsport

Milan Lukač je ostao upamćen kao neko ko je odbranio dva penala u "večitom" derbiju, a Bojan Šaranov kao jedini srpski golman koji je odbranio dva penala u jednoj evropskoj utakmici. Bilo je to protiv PAOK-a 2013. godine.

"Da, protiv PAOK-a u Solunu. To je bila Liga Evrope, a oba sam skinuo Slovaku Miroslavu Štohu. Lepo iskustvo. Branio sam posle nekoliko godina u Grčkoj i mislim da sam od sedam penala šest odbranio. Dok sam bio u Lamiji, odbranio sam tri penala zaredom na ‘Karaiskakisu’ protiv Olimpijakosa. Penali su mi definitivno bili jača strana".

Grčka je za Vas, izgleda, obećana zemlja?

"Jeste. Sin mi se tamo rodio, strašno volimo Grčku i njihov način života. Prelepa zemlja i uvek rado odlazimo tamo kao porodica. Ja se tamo osećam kao svoj na svome".

Srdjan Stevanovic/Starsport

Da li je dolazak u Partizan, iako kratak, bio ispunjenje sna?

"Sigurno. Vratio sam se iz inostranstva i uzeli smo Kup te godine. Branio sam desetak utakmica u drugom delu sezone i meni se pripisala titula sledeće godine, jer sam odigrao više od 20% utakmica. Jedan lep period u mom životu. Došao sam tako što me je Ivan Tomić pozvao telefonom i rekao: ‘Hoćeš li da budeš deo Partizana?’ Ja sam već imao dogovoren transfer u AEK iz Atine. Bio je četvrtak, a trebalo je da putujem u subotu u Atinu. Odmah posle tog razgovora sa Tomićem sam otkazao avionsku kartu. Smatram da svako dete koje krene da se bavi fudbalom kod nas želi da odigra derbi, da bude deo Zvezde ili Partizana. I mislim da tek tada možeš da kažeš: ‘E, okej, ispunjen sam’. Pričao sam sa dosta naših igrača koji su napravili mnogo veće karijere od mene, igrali u Sitiju i Čelsiju, na primer Aleksandar Kolarov i Bane Ivanović – fali im taj momenat. Fali im derbi. A ja sam imao tu privilegiju da to osetim i stvarno je specifičan osećaj".

Iako niste bili dugo, stigli ste da branite u jednom od najburnijih "večitih" derbija, 150. po redu, kada je Zvezda slavila u Humskoj sa 2:1. Ali, uz po mnogima nedosuđeni penal Vlada Glođovića i poništen gol Nemanji Mihajloviću koji bi, danas sa VAR-om, možda bili drugačije protumačeni.

"Bilo je dosta bure oko tog penala – da li je bio ili nije. Neka drugi sude, ali ja mislim da jeste. Bio je interesantan i onaj sledeći derbi, kada je Everton dao gol sa 30 metara u poslednjoj sekundi. Tada je otišao da se raduje ispred severne tribine, a ja sam mu pritrčao da ga smirim. Posle toga nije smeo da izađe sa Teleoptika mesec dana. Bilo je stresno. On je bio Brazilac, malo arogantan, ja inadžija. Mislim da kad je raspalio loptu i kad je ušla u gol, nije ni razmišljao u tom momentu. Posle je shvatio da nije trebalo provocira protivničke igrače. Posebno jer je inače bio jako miran. Čovek koga ne osećaš da je tu – nema glasa, nema slike. Ali na terenu je bio životinja. Uvek na sto odsto, svaki trening, svaka utakmica. Znao si da može da odigra loše, ali uvek će da pogine za tim. Pravi timski igrač".

Srdjan Stevanovic/Starsport

Jedan reprezentativni nastup u "A" timu. Devet u mladoj selekciji. Da li je moglo bolje?

"Sigurno da je moglo bolje, ali moglo je i gore (smeh). Kad pričamo o Vanji, o Joci Milosavljeviću i takvim igračima, to su momci zbog kojih sam ja krenuo ovim putem. I zato se poistovećujem sa njima – svaki njihov trijumf je moj, svaki poraz je moj. I baš zbog toga što nisam ispunio svoj puni potencijal, iako ne mogu da kažem da sam nezadovoljan, tu sam sada za njih. Da, moglo je bolje, ali bio sam mlad, nije imao ko da me usmeri. A i bilo je nekih mojih grešaka".

Kakvih?

"Konkretno, 2005. ili 2006. bio sam kapiten OFK Beograda, bio sam najbolji golman lige, mladi reprezentativac, imao sam 105 ligaških utakmica. Moj agent me je nagovorio da odem u Makabi Haifu. Glupo je da kažem da me je neko nagovorio – ja sam dozvolio. Ali, to je bila ozbiljna greška. Gledao sam kratkoročno, možda i finansijski. Imao sam na stolu ponude iz Top 5 liga: Majorka, Betis... Ugovori su bili manji nego u Izraelu. Usmeren sam bio da idem tamo, ali sam napravio grešku i to me je koštalo. Kod golmana je jedan pogrešan korak u karijeri posebno težak. Stranci, pravila, tržište – sve je bilo komplikovano. Da sam tada ušao na to tržište, sve bi bilo drugačije. Nisam imao svest, niko se nije bavio mojom karijerom. I upravo to je ono što danas radim sa Vanjom i sa drugim momcima – idemo pažljivo, jer možda neka liga igraču neće odgovarati. Možda finansijski bude okej, ali dugoročno neće biti dobro. Zato sve mora da se uzme u obzir. Nema garancije, ali moraš da svedeš rizik na minimum – i to je ono što zajedno pokušavamo da uradimo".