Od konobara do reprezentativca za šest meseci: Kuljanin za B92.sport otkriva čudesan put!

Momak koji je pre šest meseci radio kao konobar u igraonici, da bi uopšte uspeo da zaradi za život, danas je mladi reprezentativac Srbije, koji svojim golovima rešava internacionalne utakmice.

Usput se pokazao kao jedan od najboljih driblera u Superligi Srbije, svoju čaroliju je "pustio" i Crvenoj zvezdi na njenom stadionu, a usput je konobarišući pronašao i lepšu polovinu.

O toj transformaciji od početka 2025. godine do sada, kao fudbalera i čoveka, popričali smo sa fudbalerom Železničara i on nam se "otvorio".

"Dosta lepih stvari mi se izdešavalo od početka 2025. Prvo sam potpisao za Železničar, to mi je bila najbolja odluka u životu. Taj put kojim idem u Železničaru je nešto nestvarno. O tome sam sanjao i to mi se desilo, da izaberem klub i trenere koji rade na meni, da mi veruju i koji me guraju napred. Polako sam počeo sada i da im to vraćam", rekao je Kuljanin na početku razgovora za B92.sport.

FK Železničar Pančevo

Da krenemo od ovoga što se desilo poslednje, a to je tvoj debi za mladu reprezentaciju Srbije i gol koji si dao za pobedu protiv Rumunije u gostima. Rekao si posle toga da bi neko trebalo da te uštine, da bi postao svestan svega. Jesi li se osvestio nekoliko dana kasnije?

"Počeo sam polako da dolazim sebi posle toga. Desilo mi se sve u kratkom roku, prvo veliku čast da debitujem za mladu reprezentaciju, a onda i da postignem gol za pobedu što je stvarno neverovatno. Kada sam dao gol, nisam šta da radim, gde da trčim... Video sam prvo moje roditelje koji su bili na utakmici. Taj osećaj, ta jeza koja prolazi kroz telo... Neverovatan osećaj!", priča u dahu mladi krilni napadač.

Roditeljima se, takođe, naopačke okrenula ova 2025. godina, u pozitivnom smislu.

"Roditelji? Ma, oni su sve ovo odavno već znali. Tata mi je pre pet meseci rekao: ‘Sine, ti ćeš igrati ovu utakmicu za reprezentaciju u oktobru! Samo veruj u sebe i radi to što najbolje znaš."

Čekaj, to ti je rekao dok si još igrao u Prvoj ligi?

"Da, bilo je to kada smo gledali duel U21 Srbije protiv Grčke početkom juna (2:3). Tada još nisam ni bio u Železničaru, završavala se pozajmica u Slovenu iz Rume i trebalo je da dođem na potpis u Pančevo. Otac je znao. Rekao mi je bukvalno ovim rečima: ‘Za šest meseci ćeš biti reprezentativac’. Prvo sam dobio poziv Bosne i Hercegovine, a je stigao i poziv Srbije. Zato taj gol i posvećujem roditeljima".

FK Železničar Pančevo

Bosna i Hercegovina se prva javila i poslala poziv. On je bio na stolu duže nego što je onaj iz Fudbalskog saveza Srbije.

"Poziv Bosne je meni stvarno dosta značio. Prvi su me zvali i njihov selektor je bio maksimalno korektan i zahvaljujem mu. Kontaktirao me je kada mnogi ljudi nisu ni znali za mene. Ali, onda je došao poziv Srbije koji je stvarno teško odbiti, jer je velika nacija i tu živim ceo život. Nikada nisam sanjao da igram za Bosnu, nego samo za Srbiju”.

Ali, dilema je postojala...

"Bio sam blizu da prihvatim Bosnu, jer u tom trenutku nije bilo nikakvog nagoveštaja da će se Srbija javiti. Ja sam rođen u Zvorniku, živeo sam u Bratuncu četiri godine, moji roditelji su odande i imam bosanske papire. Čak je i logičnije bilo da prihvatim njihov poziv, sve je išlo ka tome, razumete me. Ali kada je došao poziv Srbije, onda sam sve zaboravio, a na kraju je majka presudila da to bude Srbija".

O pozivu selektora mlade reprezentacije Srbije Aleksu je obavestio sportski direktor Železničara Bojan Šaranov.

"Pozvao me je i obavestio da imam poziv koji sam sanjao. Neverovatan osećaj! Prvo nisam bio svestan, jer se sve brzo desilo. A siguran sam da još nisam ni na pola koliko mogu da pokažem u Železničaru. Sve mi se desilo ubrzano i još uvek, verujte, nisam svestan da sam igrao za reprezentaciju i još dao gol za pobedu", iskreno priča Kuljanin.

Nije ni stigao da porazgovara sa selektorom Zoranom Mirkovićem, jer je on odmah otišao put Niša i Andore u svojstvu "vršioca dužnosti" selektora "A" reprezentacije.

FK Železničar Pančevo

Sve to samo po sebi privuklo je pažnju fudbalske javnosti na njega, ali je u međuvremenu isplivao još interesantniji podatak da si do pre par meseci konobarisao da bi zaradio za život, a sada rešava utakmice za reprezentaciju. I Kuljanin se toga ne stidi, a i zašto bi. Naprotiv!

Kakve su to torte na rođendanima koje su ti promenile život preko noći?

"Jeste, istina je, nema tu šta da se krije. Meni je drago što sam imao takav put, nikada ga ne bih menjao. Taj put je bio težak, ali takva je situacija bila u Inđiji. I drago mi je što sam to proživeo kao mlad. Znam da mi se ništa nije desilo preko noći. Imam duge tri ili četiri godine seniorskog fudbala. U Slovenu iz Rume nije bilo lako, ali bih se njima najviše zahvalio, jer su me izdigli. U Inđiji je bilo da li ću igrati ili neću. Na kraju sam dobio šansu i njima se takođe zahvaljujem, jer da nije bilo njih ne bi ničega od svega ovoga. Jeste to bio teži put, posebno finansijski, ali sam iz svega toga izašao kao bolji igrač i čovek".

Čak je na radnom mestu van fudbalskog terena, u "gejmerskoj" igraonici upoznao i sadašnju devojku.

"Radio sam kod drugara u klubu ‘Underground’, gde se igraju kompjuterske igrice i služi piće. Meni je tu bilo stvarno lepo. Upoznao sam tu i devojku koja je radila, a sa kojom se sada zabavljam. Nekako sve mi je odatle krenulo na bolje", smeje se Kuljanin.

Srđan Stevanović/Starsport

Dok je služio sokiće i upoznavao izabranicu svoga srca, pozvonio mu je telefon i najavila se delegacija Železničara.

"Bilo je dosta poziva tih dana, ali mi je Železničar ulio nadu da ću napredovati i da će raditi mnogo više na meni nego što su mi govorili ostali klubovi. Bilo je jačih ponuda, ali Železničar mi je predstavio to što nije niko drugi. Na razgovor je došla cela uprava, od predsednika, preko direktora, do trenera. Tu sam shvatio da je ozbiljna stvar i dali su mi utisak da ozbiljno računaju na mene. To su mi vremenom i pokazali".

Koliko ti je trebalo da se adaptiraš na superligaški nivo?

"Trebalo mi je baš dosta. U početku nisam igrao ovako, znao sam da nisam na maksimumu, ali su treneri verovali u mene. Imao sam tri ili četiri loše utakmice, ali teško je navići se na Superligu, to je ozbiljan nivo. Ali sve je bolje i bolje, dosta se sada vidi napredak".

U Srpskoj ligi si pogađao i iz kornera?

"Jeste, tako je, malo ljudi to zna. Ali, ipak, više volim da driblam (smeh)".

Taj dribling je demonstrirao na "Marakani", kada je provozao nekoliko igrača Zvezde i umalo postigao gol u stilu Maradone ili Mesija. Pitali smo ga za dva velika promašaja u tom meču, ali je usledila ispravka.

"Bilo ih je tri! Od te utakmice, koliko god sada čudno zvučalo, počeo sam bolje da igram. Imao sam tri velike šanse, propustio ih, ali sam skontao da mogu to da radim, da driblam po nekoliko igrača. Baš mi je pre te utakmice trener Koković rekao: ‘Nemoj da se plašiš, gazi i na dvojicu, znam da možeš da ih prođeš’. Nisam imao sreće da postignem gol, ali vidite da je od toga sve krenulo. Možda me je baš spremilo za gol u reprezentaciji. Pre toga i protiv OFK Beograda. Što te ne ubije, to te ojača”.

Šta dalje, rastu li ambicije Železničara usled ovako dobrih rezultata?

"Iskreno, meni je cilj da dođemo do Evrope. Ne smemo o tome mnogo da razmišljamo, veliki je zalogaj, ali što da ne probamo kada već vidimo da možemo. Krenulo je sve lepo, zašto ne bismo mogli i to da ostvarimo", zaključio je Aleksa Kuljanin razgovor za B92.sport.