Samos je od turske obale udaljen samo sat vremena, i danas se ponovo vraća na scenu popularnih grčkih turističkih destinacija, rame uz rame sa Santorinijem, Zakintosom ili Rodosom.
Samos je grčko ostrvo smešteno u Egejskom moru i predstavlja pravi biser bogate istorije, prirodnih lepota i kulturnog nasleđa. Zbog njegovog strateškog položaja, zbog blizine turske obale, bio je važan centar tokom mnogih istorijskih perioda, uključujući antičko doba, vizantijsko carstvo i osmansku vladavinu. Danas ovo ostrvo privlači turiste iz celog sveta koji žele da upoznaju njegove arheološke znamenitosti, uživaju u prelepim plažama i otkriju jedinstvenu grčku kulturu.
Jedna od najpoznatijih ličnosti povezanih sa Samosom je Pitagora, slavni antički matematičar i filozof. Pitagora je, prema predanju, proveo deo svog života u pećini na Samosu, gde je razvijao svoje ideje i teorije koje su oblikovale osnove današnje matematike i logike. Pitagorina pećina danas predstavlja izuzetno popularno mesto hodočašća za turiste i ljubitelje istorije.
Samos je takođe poznat i po Heraionu, velikom hramu posvećenom boginji Heri. Ovaj monumentalni hram, koji je deo Uneskove baštine, bio je jedan od najvažnijih religijskih centara antičke Grčke. Arheološki nalazi iz Heraiona pružaju dragocene uvide u religijske prakse i svakodnevni život u antičkom svetu.
Istoimeni grad Samosa je i glavni grad ostrva. Ima šarm jednostavne i tradicionalne Grčke. Njegova živopisna luka, prepuna šarenih brodića i ribarskih čamaca, predstavlja savršeno mesto za opuštanje i uživanje u lokalnoj gastronomiji. Gradski muzeji, kao što je Arheološki muzej, čuvaju brojne artefakte koji svedoče o njegovoj bogatoj istoriji.
Osim istorije, ostrvo Samos ima i zaista impresivnu prirodu. Poznato je po prelepim plažama s kristalno čistom vodom, kao što su Kokari, Tsamadu i Psili Amos. Svaka plaža nudi posebno iskustvo, bilo da se radi o diskretnim uvalama za opuštanje ili o talasima idealnim za vodene sportove.
Nakon opuštanja u moru ili sunčanja na obalama, predlažemo da posetite neke od vinograda i vinarija. Posebno se ističe proizvodnja muskatnog vina, koje je cenjeno širom sveta. Poseta lokalnim vinarijama omogućava turistima da probaju izuzetna vina i saznaju više o tradicionalnim metodama proizvodnje. Sve se radi ručno, u porodicama, s tradicijom koja se prenosi generacijama s kolena na koleno, piše TU magazin.
Samos je savršena kombinacija istorije, kulture i prirodne lepote. Njegove arheološke znamenitosti, prelepe plaže i autentična grčka atmosfera čine ga idealnim mestom za istraživanje i uživanje. Najjači adut Samosa je činjenica da ga masovni turizam još uvek nije iskvario. Kod njih se još uvek vreme računa na starinski način.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Kuršumlijska Banja sve više privlači turiste koji traže mir, lekovite termalne izvore i povoljan odmor. Saznajte koliko košta vikend za dve osobe, koje su opcije smeštaja i koje prirodne i kulturne znamenitosti vredi obići.
Turisti koji mahom odlaze na Ibicu zbog dobrog noćnog provoda, užasnuti su paprenim cenama u noćnim klubovima u kojima flašica vode košta i do 16 evra.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Olivera Katarina je jednom prilikom otkrila svetu koliko je patila zbog smrti svog drugog supruga. Nakon toga se više nikad nije udavala i posvetila se sinu.
Bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, žena čiji su glas, lepota i harizma osvajali publiku širom sveta, ali iza blistave karijere ostale su i brojne priče, anegdote i kontroverze.
Vest o ženi iz Srbije kojoj je tokom povratka sa letovanja u Grčkoj iznenada pozlilo i koja je nakon zastoja srca hitno prevezena u bolnicu u Solunu još jednom je otvorila pitanje koliko je putno zdravstveno osiguranje važno.
Kugu pre svega poznajemo iz knjiga istorije. Ali ona i dalje postoji, recimo na Madagaskaru ili u SAD. I nije postala ništa manje opasna. Da li treba da se bojimo pandemije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete koje se davi vikati ili mahati rukama. U stvarnosti, to se najčešće ne dešava – dete može tiho nestati ispod površine vode.
Veći je izbor senzora za kontinuirano praćenje nivoa glukoze za decu na insulinskoj pumpi i s nestabilnim dijabetesom, koja to pravo zadržavaju i nakon punoletstva.
