Vrati se na
Izvor: dw.com
Pasoš je neophodan ne samo za putovanja, već i za mnoge druge situacije. Međutim, to nije oduvek bilo tako: pasoš je uveden pre otprilike 100 godina. Kako je do toga uopšte došlo?
Biometrijske fotografije, bar-kodovi, hologrami, mikročipovi: današnji pasoš nesumnjivo je primer moderne tehnologije. Nekima otvara vrata sveta, dok je onima bez odgovarajućeg pasoša taj svet zatvoren. Ali kako je sve počelo? Kako je nastala ova važna knjižica?
Još u 14. veku postojalo je nešto slično putnom dokumentu. U to vreme kuga je harala Evropom, a gradovi poput Venecije tražili su načine da suzbiju ovu bolest. Tako je nastalo tzv. „kugino pismo" – potvrda koju je svaki putnik morao pokazati pri ulasku u grad. Ako je dolazio iz područja zahvaćenog kugom, nije mu bilo dozvoljeno da uđe u grad na Lidu.
Tada putni dokument još nije bio povezan s državljanstvom, već s mestom prebivališta. Povezivanje nacionalnosti s pasošem uvedeno je mnogo kasnije, u 20. veku.
Neposredno nakon Prvog svetskog rata pojavila se ideja o uvođenju globalnih standarda za pasoše. Ovaj zadatak poveren je novoosnovanoj Ligi naroda, preteči današnjih Ujedinjenih nacija.
Prema rečima Hermine Dibolt, iz arhiva UN u Ženevi, pasoši kakve danas poznajemo postoje tek oko 100 godina.
Liga naroda, osnovana 1920. godine, imala je zadatak da obezbedi mir nakon Prvog svetskog rata. U tom periodu propadala su stara kolonijalna carstva, a nastajale nove nacionalne države. Tokom rata mnogi su bili prognani i često su imali samo lokalne dokumente za dokazivanje identiteta.
Zemlje poput Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije već su tokom rata zahtevale zvanične lične dokumente od ljudi iz neprijateljskih zemalja koji su želeli da uđu na njihov teritoriju.
Nakon 1918. godine, kada su milioni ljudi bili u bekstvu, granični službenici imali su problema s proverom brojnih različitih putnih dokumenata. Bilo je teško prepoznati da li je neki pasoš autentičan ili ne. Zato je bilo potrebno pronaći rešenje.
Godine 1920. Liga naroda okupila je svetske lidere u Parizu kako bi dogovorili jedinstvena pravila za putne dokumente. Dogovoreno je da pasoši svuda izgledaju isto i sadrže iste informacije.
Od tada su pasoši morali imati dimenzije 15,5 x 10,5 centimetara, sadržavati 32 stranice i na naslovnoj strani nositi naziv države i grb. Taj format koristi se i danas.
Već tada su postojali kritičari pasoša. Njihov argument bio je da dokument ne služi slobodi putnika, već njihovoj kontroli.
"Neki lideri želeli su da sve ostane kao pre, kada su se ljudi mogli slobodno kretati bez nošenja dokumenata. Pasoš je bio nepopularan i u javnosti i u medijima. Ljudi su smatrali da im pasoši ograničavaju slobodu i narušavaju privatnost. Osim toga, pasoš je bio povezan s mnogo birokratije i komplikacija", objašnjava Hermine Dibolt.
U članku "Njujork Tajmsa" iz 1926. godine piše:
"Mora li pasoš ostati stalni element putovanja? Sistem koji je nastao tokom rata nezgrapan je, dosadan i ometa slobodno kretanje između nacija."
Međutim, bilo je prekasno zaustaviti ovaj razvoj. Članice Lige naroda nisu se mogle dogovoriti kako bi svet bez graničnih kontrola i pasoša trebalo da izgleda. Tako je pasoš ostao.
Do danas, pasoš može značajno uticati na život osobe. Državljanstvo određuje kuda neko može putovati i gde se može zadržavati. U zavisnosti od zemlje porekla, pasoš svom vlasniku može doneti velika prava – ili očaj.
Razne top-liste pasoša pokazuju koliko se zemalja može posetiti bez vize s određenim pasošem.
A šta je s ljudima koji nemaju državljanstvo ni pasoš? Oko deset miliona ljudi u svetu je bez državljanstva. Jedan od razloga može biti diskriminacija etničkih grupa.
Prema Američkom institutu za diplomatiju i ljudska prava, oko 70 procenata Roma i Sinta u Nemačkoj je bez državljanstva.
Pasoši su među najtraženijom robom - ne samo na crnom tržištu. Nekolo karipskih država nudi takozavne zlatne pasoše. Do pre par godina, više članica EU je imalo takva program, na primer Kipar, Bugarska i Portugal. Ti programi su ukinuti posle kritika Brisela.
Malta je poznata po svom programu investitora gde je minimalna investicija za sticanje državljanstva oko 690.000 evra, ali uz dodatne troškove i donacije, ukupni iznos može preći 1,15 miliona evra.
Grčka nudi boravišnu dozvolu uz ulaganje od najmanje 250.000 evra u nekretnine, a posle sedam godina boravka, investitori mogu da se prijave za grčko državljanstvo.
U nekim popularnim regionima kao što su Atina, Solun, Santorini i Mikonos, minimalni iznos ulaganja je povećan na 500.000 evra.
Istraživanje potrošača iz 2023. godine pokazalo je da bi 42 odsto putnika razmotrilo plaćanje naknade kako bi srednje sedište u avionu ostalo prazno.
19. januar
9:04
1 h
Turisti iz svih krajeva sveta maštaju o Kanarskim ostrvima poput Tenerifa, Lanzarotea i Gran Kanarije. Međutim, Kanarska ostrva imaju i jedan neotkriveni raj - La Gomeru.
18. januar
20:31
13 h
Ako prvi put razmišljate o skijanju u Francuskoj, velika je verovatnoća da vam se u isto vreme dopada i pomalo vas zbunjuje broj opcija.
18. januar
17:23
17 h
Cene u Banskom poprilično skočile, uvođenje nove valute stvara konfuziju.
18. januar
14:43
19 h
Amerika je puna turističkih hitova, od nebodera i znamenitosti iz filmova, preko spektakularnih nacionalnih parkova i plaža Floride i Havaja, ali jedno mesto se našlo na listi najgorih atrakcija.
18. januar
11:20
23 h
Avio-kompanija Viz er će u periodu od 16. aprila do 19. maja ove godine umesto do Bazela leteti sa niškog aerodroma do Štutgarta, navodi se na sajtu Aerodroma Srbija.
17. januar
17:05
1 dan
Madeira, atlantski arhipelag koji mnogi nazivaju "evropskim Havajima", proglašena je za najpopularniju svetsku trend-destinaciju za 2026. godinu.
17. januar
11:17
1 dan
La Norma u francuskim Alpima nudi više od 65 km staza, odličan sneg i autentičnu planinsku atmosferu po povoljnijim cenama od poznatih skijališta.
18. januar
8:00
1 dan
Istraživanje potrošača iz 2023. godine pokazalo je da bi 42 odsto putnika razmotrilo plaćanje naknade kako bi srednje sedište u avionu ostalo prazno.
19. januar
9:04
1 h
Španija je u poslednje vreme dobila pažnju zbog ideje o monumentalnoj skulpturi pod imenom Toro de España.
18. januar
9:08
1 dan
Madeira, atlantski arhipelag koji mnogi nazivaju "evropskim Havajima", proglašena je za najpopularniju svetsku trend-destinaciju za 2026. godinu.
17. januar
11:17
1 dan
Aomori u Japanu smatra se gradom s najviše snežnih padavina na svetu – u glavnom gradu prefekture Aomori i na najvećem japanskom ostrvu svake godine u proseku padne 7,9 metara snega.
13. januar
8:04
6 dana
Istraživanje potrošača iz 2023. godine pokazalo je da bi 42 odsto putnika razmotrilo plaćanje naknade kako bi srednje sedište u avionu ostalo prazno.
19. januar
9:04
1 h
Turisti iz svih krajeva sveta maštaju o Kanarskim ostrvima poput Tenerifa, Lanzarotea i Gran Kanarije. Međutim, Kanarska ostrva imaju i jedan neotkriveni raj - La Gomeru.
18. januar
20:31
13 h
Ako prvi put razmišljate o skijanju u Francuskoj, velika je verovatnoća da vam se u isto vreme dopada i pomalo vas zbunjuje broj opcija.
18. januar
17:23
17 h
Cene u Banskom poprilično skočile, uvođenje nove valute stvara konfuziju.
18. januar
14:43
19 h
Amerika je puna turističkih hitova, od nebodera i znamenitosti iz filmova, preko spektakularnih nacionalnih parkova i plaža Floride i Havaja, ali jedno mesto se našlo na listi najgorih atrakcija.
18. januar
11:20
23 h
Rezultati obimnog istraživanja u kojem je učestvovalo više od 67.000 odraslih osoba dali su iznenađujuće odgovore na mnoga seksualna pitanja i kod žena i kod muškaraca.
19. januar
10:14
11 min
Prema običajnom kalendaru, upravo od Bogojavljenja počinju dani koji su pogodni za venčanja.
19. januar
9:54
31 min
Silvester Stalone u julu puni 80 godina, ali to ga ni najmanje ne sprečava da bude u top formi i pravi primer nekoliko decenija mlađim muškarcima.
19. januar
9:49
36 min
Na funkcionisanje dečjeg mozga snažno utiču svakodnevne navike, pa evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da ojačate detetov mozak u periodu od osam do 12 nedelja.
19. januar
8:55
1 h
Kit Urban je ponovo slobodan čovek nakon što je i zvanično okončan razvod od Niko Kidman, a bivši supružnici su krenuli svako svojim putem.
19. januar
8:41
1 h
Francuska modna kuća Hermes navodno ide korak dalje u kontroli toga ko uopšte može da kupi njihovu najpoželjniju torbu – Birkin.
19. januar
10:04
21 min
Biljana Mašić, supruga preminulog Miroslava Mike Aleksića, protiv koga se vodio krivični postupak zbog sumnje da je silovao i seksualno uznemiravao nekoliko polaznica škole glume čiji je bio vlasnik, oglasila se javno posle njegove smrti.
19. januar
9:28
57 min
Rodžer Alers, reditelj i umetnik najpoznatiji po svom radu na animiranom klasiku "Kralj lavova" iz 1994. godine, preminuo je u 76. godini.
19. januar
8:43
1 h
Prva u 2026. godini solarna baklja X zraka zabeležena je na Suncu, saopštila je danas Laboratorija za solarnu astronomiju Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.
19. januar
8:19
2 h
Bivši muž Šenen Doerti, koja je preminula pre nepuno dve godine, fotograf Kurt Isvarienko, pokušava da blokira sudsku presudu o zameni poverenika u glumičinom fondu.
19. januar
8:01
2 h
Tuširanje je svakodnevna navika, ali mnogi se večito pitaju: da li je bolje započeti dan jutarnjim tuširanjem ili ga završiti večernjim?
19. januar
8:10
2 h
Jednostavnim testom krvi mogao bi da predvidi koji će tretman raka dojke najbolje delovati, što bi omogućilo da se pacijentima ponudi najefikasniji tretman i povećavalo njihove šanse da pobede ovu opaku bolest.
18. januar
21:57
12 h
Vodeći stručnjak za ishranu, profesor Tim Spektor, podelio je lične prehrambene navike kojima nastoji da smanji rizik od demencije.
18. januar
17:57
16 h
Veštačka inteligencija je sve više utkana u svakodnevni život, od četbotova koji nude društvo do algoritama koji oblikuju ono što vidimo na mreži.
18. januar
15:15
19 h
Dehidracija se manifestuje na načine koje često ne povezujemo s nedostatkom tečnosti, a posledice mogu biti ozbiljne.
18. januar
10:41
23 h
