Vrati se na
Izvor: dw.com
Pasoš je neophodan ne samo za putovanja, već i za mnoge druge situacije. Međutim, to nije oduvek bilo tako: pasoš je uveden pre otprilike 100 godina. Kako je do toga uopšte došlo?
Biometrijske fotografije, bar-kodovi, hologrami, mikročipovi: današnji pasoš nesumnjivo je primer moderne tehnologije. Nekima otvara vrata sveta, dok je onima bez odgovarajućeg pasoša taj svet zatvoren. Ali kako je sve počelo? Kako je nastala ova važna knjižica?
Još u 14. veku postojalo je nešto slično putnom dokumentu. U to vreme kuga je harala Evropom, a gradovi poput Venecije tražili su načine da suzbiju ovu bolest. Tako je nastalo tzv. „kugino pismo" – potvrda koju je svaki putnik morao pokazati pri ulasku u grad. Ako je dolazio iz područja zahvaćenog kugom, nije mu bilo dozvoljeno da uđe u grad na Lidu.
Tada putni dokument još nije bio povezan s državljanstvom, već s mestom prebivališta. Povezivanje nacionalnosti s pasošem uvedeno je mnogo kasnije, u 20. veku.
Neposredno nakon Prvog svetskog rata pojavila se ideja o uvođenju globalnih standarda za pasoše. Ovaj zadatak poveren je novoosnovanoj Ligi naroda, preteči današnjih Ujedinjenih nacija.
Prema rečima Hermine Dibolt, iz arhiva UN u Ženevi, pasoši kakve danas poznajemo postoje tek oko 100 godina.
Liga naroda, osnovana 1920. godine, imala je zadatak da obezbedi mir nakon Prvog svetskog rata. U tom periodu propadala su stara kolonijalna carstva, a nastajale nove nacionalne države. Tokom rata mnogi su bili prognani i često su imali samo lokalne dokumente za dokazivanje identiteta.
Zemlje poput Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije već su tokom rata zahtevale zvanične lične dokumente od ljudi iz neprijateljskih zemalja koji su želeli da uđu na njihov teritoriju.
Nakon 1918. godine, kada su milioni ljudi bili u bekstvu, granični službenici imali su problema s proverom brojnih različitih putnih dokumenata. Bilo je teško prepoznati da li je neki pasoš autentičan ili ne. Zato je bilo potrebno pronaći rešenje.
Godine 1920. Liga naroda okupila je svetske lidere u Parizu kako bi dogovorili jedinstvena pravila za putne dokumente. Dogovoreno je da pasoši svuda izgledaju isto i sadrže iste informacije.
Od tada su pasoši morali imati dimenzije 15,5 x 10,5 centimetara, sadržavati 32 stranice i na naslovnoj strani nositi naziv države i grb. Taj format koristi se i danas.
Već tada su postojali kritičari pasoša. Njihov argument bio je da dokument ne služi slobodi putnika, već njihovoj kontroli.
"Neki lideri želeli su da sve ostane kao pre, kada su se ljudi mogli slobodno kretati bez nošenja dokumenata. Pasoš je bio nepopularan i u javnosti i u medijima. Ljudi su smatrali da im pasoši ograničavaju slobodu i narušavaju privatnost. Osim toga, pasoš je bio povezan s mnogo birokratije i komplikacija", objašnjava Hermine Dibolt.
U članku "Njujork Tajmsa" iz 1926. godine piše:
"Mora li pasoš ostati stalni element putovanja? Sistem koji je nastao tokom rata nezgrapan je, dosadan i ometa slobodno kretanje između nacija."
Međutim, bilo je prekasno zaustaviti ovaj razvoj. Članice Lige naroda nisu se mogle dogovoriti kako bi svet bez graničnih kontrola i pasoša trebalo da izgleda. Tako je pasoš ostao.
Do danas, pasoš može značajno uticati na život osobe. Državljanstvo određuje kuda neko može putovati i gde se može zadržavati. U zavisnosti od zemlje porekla, pasoš svom vlasniku može doneti velika prava – ili očaj.
Razne top-liste pasoša pokazuju koliko se zemalja može posetiti bez vize s određenim pasošem.
A šta je s ljudima koji nemaju državljanstvo ni pasoš? Oko deset miliona ljudi u svetu je bez državljanstva. Jedan od razloga može biti diskriminacija etničkih grupa.
Prema Američkom institutu za diplomatiju i ljudska prava, oko 70 procenata Roma i Sinta u Nemačkoj je bez državljanstva.
Pasoši su među najtraženijom robom - ne samo na crnom tržištu. Nekolo karipskih država nudi takozavne zlatne pasoše. Do pre par godina, više članica EU je imalo takva program, na primer Kipar, Bugarska i Portugal. Ti programi su ukinuti posle kritika Brisela.
Malta je poznata po svom programu investitora gde je minimalna investicija za sticanje državljanstva oko 690.000 evra, ali uz dodatne troškove i donacije, ukupni iznos može preći 1,15 miliona evra.
Grčka nudi boravišnu dozvolu uz ulaganje od najmanje 250.000 evra u nekretnine, a posle sedam godina boravka, investitori mogu da se prijave za grčko državljanstvo.
U nekim popularnim regionima kao što su Atina, Solun, Santorini i Mikonos, minimalni iznos ulaganja je povećan na 500.000 evra.
Međunarodni aerodrom Beč privremeno je obustavio saobraćaj zbog obilnih snežnih padavina.
20. februar
8:24
7 min
Preseljenje u inostranstvo uvek je ozbiljna odluka koja menja navike, prioritete i životni stil, a kada je u pitanju porodica sa decom, važnost izbora zemlje dodatno raste.
20. februar
8:05
26 min
Broj kratkih turističkih putovanja u trajanju do četiri dana u Evropi porastao je za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci platforme za rezervacije "Trip.com".
19. februar
21:55
10 h
Prema poslednjem izveštaju Beogradske otvorene škole o kvalitetu vazduha u Srbiji u 2025. godini, jedino je vazduh u opštini Čajetina čist.
19. februar
19:25
13 h
U Beogradu je danas svečano otvoren 47. Sajam turizma pod sloganom "Jedno putovanje, hiljadu priča", koji je već prvog dana okupio veliki broj posetilaca.
19. februar
16:48
15 h
Ova inovacija deo je šireg plana Grčke da unapredi bezbednost na autoputevima i uskladi se sa evropskim standardima.
18. februar
18:18
1 dan
Broj kratkih turističkih putovanja u trajanju do četiri dana u Evropi porastao je za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci platforme za rezervacije "Trip.com".
19. februar
21:55
10 h
Prestižni magazin Time Out sastavio je listu od 19 najlepših mostova na svetu, a na prvom mestu našao se Stari most koji se nalazi u Mostaru.
18. februar
21:32
1 dan
Broj kratkih turističkih putovanja u trajanju do četiri dana u Evropi porastao je za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci platforme za rezervacije "Trip.com".
19. februar
21:55
10 h
Fotografije sa putovanja često prikazuju predivne plaže i arhitektonska čuda, ali sećanja koja najduže ostaju obično su povezana sa ljudima koje smo usput sreli.
15. februar
18:45
4 dana
Železno, na nemačkom Ajzenštat (Eisenstadt), glavni je grad austrijske savezne pokrajine Gradišće i pripada mestima na kojem u jednom pogledu možete obuhvatiti veliki deo srednjoevropske istorije.
15. februar
9:09
4 dana
Često se može čuti, ali i videti da priroda zaista stvara čuda.
14. februar
18:41
5 dana
Međunarodni aerodrom Beč privremeno je obustavio saobraćaj zbog obilnih snežnih padavina.
20. februar
8:24
7 min
Preseljenje u inostranstvo uvek je ozbiljna odluka koja menja navike, prioritete i životni stil, a kada je u pitanju porodica sa decom, važnost izbora zemlje dodatno raste.
20. februar
8:05
26 min
Broj kratkih turističkih putovanja u trajanju do četiri dana u Evropi porastao je za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci platforme za rezervacije "Trip.com".
19. februar
21:55
10 h
Prema poslednjem izveštaju Beogradske otvorene škole o kvalitetu vazduha u Srbiji u 2025. godini, jedino je vazduh u opštini Čajetina čist.
19. februar
19:25
13 h
U Beogradu je danas svečano otvoren 47. Sajam turizma pod sloganom "Jedno putovanje, hiljadu priča", koji je već prvog dana okupio veliki broj posetilaca.
19. februar
16:48
15 h
Pogledajte šta vam zvezde poručuju na polju ljubavi, posla i zdravlja za danas.
20. februar
8:04
27 min
Karneval u Riju 2026 počeo je 13. februara i trajaće sve do 21. februara. Veliku pažnju na ovom spektaklu nedavno je privukla i jedna devojka iz Hrvatske.
19. februar
22:09
10 h
Jedna devojka odmah je blokirala muškarca na dejting aplikaciji "Hinge" nakon što joj je uputio bizaran "kompliment". U nastavku teksta pogledajte koji, pa procenite sami...
19. februar
21:30
11 h
"Prijatelja s povlasticama" čini se kao odlična ideja, ali kada se ispitaju prednosti i mane, postaje jasno da će ovakav odnos teško ikada uspeti.
19. februar
20:58
11 h
Iako ju je javnost donedavno povezivala s velikim turnirima u Australiji, početkom 2026. postala je viralna tema nakon javljanja uživo sa Zimskih olimpijskih igara u Italiji.
19. februar
20:23
12 h
Glumac Erik Dejn, najpoznatiji po ulozi Marka Slouna u seriji "Uvod u anatomiju", preminuo je u 53. godini nakon borbe sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS).
20. februar
8:14
17 min
Logan Pol, influenser i zvezda WWE-a, postavio je novi svetski rekord prodajom retke Pokemon karte "Pikachu Illustrator" za 16,5 miliona dolara (oko 13,9 miliona evra).
20. februar
8:00
31 min
Predsednik Amerike Donald Tramp reagovao je danas na hapšenje princa Endrjua.
19. februar
21:39
10 h
Bivši princ Endrju pušten je iz pritvora posle skoro 12 sati, preneli su britanski mediji pod oznakom hitno.
19. februar
20:52
11 h
U 2017, u Srbiji je bio samo jedan par orlova krstaša, a već prošle godine je zabeleženo 19 parova koji se gnezde, od kojih je 10 uspešno odgajilo mladunce.
19. februar
20:49
11 h
Kardiolozi se slažu da je za zdravlje srca ključna jedna jednostavna, ali dosledna navika – svakodnevno kretanje.
19. februar
18:35
13 h
Sezona virusa je u toku, a među njima su i ovčije boginje. Koliko se brzo prenose, koji je period inkubacije i može li doći do ozbiljnijih komplikacija?
19. februar
16:24
16 h
Da li jedno stanje uzrokuje drugo i koji su biološki mehanizmi uključeni i dalje su oblasti koje naučnici istražuju.
19. februar
13:44
18 h
Priprema soka od šargarepe može biti efikasna za detoksikaciju i regeneraciju jetre, posebno kod osoba koje imaju masnu jetru.
19. februar
9:41
22 h
Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je nova studija američkog univerziteta Emori.
19. februar
7:54
1 dan
