Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena jedne od najpoznatijih relikvija.
Velika sfinga u Gizi, amblem drevnog misticizma i arhitektonske veličine, vekovima stražari nad Gizom. Uzdižući se u pozadini piramida, ova kolosalna građevina podstakla je beskrajna pitanja o svom poreklu, svrsi i enigmi svog postojanja.
Zanimljiva istraga koju je sproveo tim naučnika sa Univerziteta Njujork bacila je novo svetlo na Sfingu. Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, ovi istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena koji će postati jedna od najpoznatijih svetskih relikvija.
Vanredni profesor Leif Ristrof, s Instituta matematičkih nauka Courant NYU-a, vodi istraživanje s revolucionarnim pristupom. Istraživanje njegovog tima, predviđeno za objavljivanje u prestižnom časopisu "Physical Review Fluids", istražuje nastanak oblika Sfinge kroz prizmu erozije.
Shutterstock/Abdoabdalla
"Naša otkrića nude moguću priču o tome kako formacije nalik Sfingi mogu nastati erozijom", pojašnjava Ristrof.
"Naši laboratorijski eksperimenti pokazali su da iznenađujući oblici nalik Sfingi mogu zapravo nastati od materijala koji su erodirali brzim strujanjem", kaže on.
Kamen temeljac njihovog istraživanja je replikacija yardanga – pustinjskih kamenih struktura koje su isklesali nemilosrdni vetrovi.
Ovi prirodni fenomeni daju trag potencijalnim počecima Velike sfinge, pretpostavljajući da je to drevni yardang koji su ljudske ruke kasnije preradile u veličanstveni oblik koji danas prepoznajemo.
Kako bi ponovno stvorili te uslove, Ristrof i njegov tim iz Laboratorije za primenjenu matematiku NYU-a udubili su se u niz sofisticiranih eksperimenata. Izradili su humke od meke gline s ugrađenim tvrđim materijalima, oponašajući geološku strukturu severoistočnog Egipta, Sfinginog doma.
Shutterstock/rayints
Zadivljujući rezultat eksperimenta bio je model Sfinge, koji nisu isklesale ljudske ruke, već fluidna mehanika erozije. Slika koja prati ovo istraživanje, koju je osigurala Laboratorija primijenjene matematike NYU, sažima ovo putovanje od bezoblične gline do figure koja odražava drevnog čuvara Egipta.
Ovo istraživanje ne samo da pokazuje istoriju na novi način, već takođe nudi bogatstvo znanja geolozima.
"Rad takođe može biti koristan geolozima jer otkriva uticaje koji utiču na formacije stena—naime, da one nisu homogene ili ujednačene po sastavu", objašnjava Ristof.
Otkriće je da međuigra između različitih materijala pod uticajem erozivnih sila može dovesti do neočekivanih i zadivljujućih formacija.
Velika sfinga, uvek tiha, možda i dalje čuva svoje tajne, ali neumoljiva potraga za razumevanjem naučnika poput Ristrofa i njegovih kolega dovodi nas sve bliže razotkrivanju misterija zaključanih u njenom kamenom pogledu.
Kompanija Er Srbija najavila je uvođenje osme destinacije u Španiji - Alikante, od 1. juna 2026. godine, a avionske karte za ovo odredište su od danas u prodaji.
Jedna osoba je poginula, a desetine su povređene nakon što je fenomen poznat kao meteorološki cunami u ponedeljak poslepodne pogodio plažu u argentinskom obalnom gradu Santa Klara del Mar.
Lufthansa Grupa, nemačka avio-kompanija, udružila se sa kompanijom SpaceX kako bi celu svoju flotu od 850 aviona opremila Starlink širokopojasnim internetom velike brzine.
Aomori u Japanu smatra se gradom s najviše snežnih padavina na svetu – u glavnom gradu prefekture Aomori i na najvećem japanskom ostrvu svake godine u proseku padne 7,9 metara snega.
Aomori u Japanu smatra se gradom s najviše snežnih padavina na svetu – u glavnom gradu prefekture Aomori i na najvećem japanskom ostrvu svake godine u proseku padne 7,9 metara snega.
Hotel na stadionu engleskog fudbalskog kluba Blekpul uveo je novčane kazne do 2.500 funti (oko 2.900 evra) ukoliko tokom utakmica gledaju teren kroz prozor svojih soba, prenosi GB News.
Svetski gradovi koji su poznati po velikom broju Srba svakako su Beč i Čikago, ali i Malta se godinama unazad izdvaja kao popularna radna destinacija za naše građane.
Od ulaganja u nekretnine do državljanstva po poreklu, pojedine zemlje nude iznenađujuće jednostavne načine za dobijanje državljanstva, a neke od njih omogućavaju i brz pristup bezviznim putovanjima širom sveta.
Kompanija Er Srbija najavila je uvođenje osme destinacije u Španiji - Alikante, od 1. juna 2026. godine, a avionske karte za ovo odredište su od danas u prodaji.
Jedna osoba je poginula, a desetine su povređene nakon što je fenomen poznat kao meteorološki cunami u ponedeljak poslepodne pogodio plažu u argentinskom obalnom gradu Santa Klara del Mar.
Lufthansa Grupa, nemačka avio-kompanija, udružila se sa kompanijom SpaceX kako bi celu svoju flotu od 850 aviona opremila Starlink širokopojasnim internetom velike brzine.
Poznata po svojim neobičnim i odvažnim odevnim kombinacijama, Tejana Tejlor još jednom je pokazala kako autentičan modni izraz uvek nađe svoju publiku...
Kad su se utisci sa dodele nagrada slegli i kad je javnost na mrežama dobila priliku da malo bolje pogleda fotografije i video-snimke sa događaja, videla je nešto neočikavo...
Serijal u pet epizoda, "Fabricio Korona: Ja sam vest" (Fabrizio Corona: Io sono la notizia) stigao je prošle nedelje na Netfliks. U središtu je ispovest Nine Morić, hrvatske manekenke koja godinama živi u Italiji,a koja je pred kamerama iznela teško priznanje.
Melisa Gilbert obećala je da će stati uz svog supruga Timotija Basfilda nakon što se u utorak predao policiji zbog optužbi za seksualno zlostavljanje dece.
Bivši svetski šampion u teškoj kategoriji Majk Tajson navodno je tokom posete Beloj kući u novembru 2025. godine predao predsedniku SAD Donaldu Trampu zahtev za pomilovanje repera Šona "Didija" Kombsa.
Na osnovu jedne noći provedene u laboratoriji za spavanje, veštačka inteligencija može da proceni rizik za više od 130 bolesti – od Parkinsonove bolesti, do raka dojke. Softver ne otkriva uzroke, već samo korelacije.
Danas počinju prijave za nove besplatne preventivne zdravstvene preglede u cilju očuvanja zdravlja koje sprovodi Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnice Srbije", rekao je prim. dr Vlado Batnožić, direktor tog zavoda.
