Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena jedne od najpoznatijih relikvija.
Velika sfinga u Gizi, amblem drevnog misticizma i arhitektonske veličine, vekovima stražari nad Gizom. Uzdižući se u pozadini piramida, ova kolosalna građevina podstakla je beskrajna pitanja o svom poreklu, svrsi i enigmi svog postojanja.
Zanimljiva istraga koju je sproveo tim naučnika sa Univerziteta Njujork bacila je novo svetlo na Sfingu. Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, ovi istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena koji će postati jedna od najpoznatijih svetskih relikvija.
Vanredni profesor Leif Ristrof, s Instituta matematičkih nauka Courant NYU-a, vodi istraživanje s revolucionarnim pristupom. Istraživanje njegovog tima, predviđeno za objavljivanje u prestižnom časopisu "Physical Review Fluids", istražuje nastanak oblika Sfinge kroz prizmu erozije.
Shutterstock/Abdoabdalla
"Naša otkrića nude moguću priču o tome kako formacije nalik Sfingi mogu nastati erozijom", pojašnjava Ristrof.
"Naši laboratorijski eksperimenti pokazali su da iznenađujući oblici nalik Sfingi mogu zapravo nastati od materijala koji su erodirali brzim strujanjem", kaže on.
Kamen temeljac njihovog istraživanja je replikacija yardanga – pustinjskih kamenih struktura koje su isklesali nemilosrdni vetrovi.
Ovi prirodni fenomeni daju trag potencijalnim počecima Velike sfinge, pretpostavljajući da je to drevni yardang koji su ljudske ruke kasnije preradile u veličanstveni oblik koji danas prepoznajemo.
Kako bi ponovno stvorili te uslove, Ristrof i njegov tim iz Laboratorije za primenjenu matematiku NYU-a udubili su se u niz sofisticiranih eksperimenata. Izradili su humke od meke gline s ugrađenim tvrđim materijalima, oponašajući geološku strukturu severoistočnog Egipta, Sfinginog doma.
Shutterstock/rayints
Zadivljujući rezultat eksperimenta bio je model Sfinge, koji nisu isklesale ljudske ruke, već fluidna mehanika erozije. Slika koja prati ovo istraživanje, koju je osigurala Laboratorija primijenjene matematike NYU, sažima ovo putovanje od bezoblične gline do figure koja odražava drevnog čuvara Egipta.
Ovo istraživanje ne samo da pokazuje istoriju na novi način, već takođe nudi bogatstvo znanja geolozima.
"Rad takođe može biti koristan geolozima jer otkriva uticaje koji utiču na formacije stena—naime, da one nisu homogene ili ujednačene po sastavu", objašnjava Ristof.
Otkriće je da međuigra između različitih materijala pod uticajem erozivnih sila može dovesti do neočekivanih i zadivljujućih formacija.
Velika sfinga, uvek tiha, možda i dalje čuva svoje tajne, ali neumoljiva potraga za razumevanjem naučnika poput Ristrofa i njegovih kolega dovodi nas sve bliže razotkrivanju misterija zaključanih u njenom kamenom pogledu.
Stotinu putnika avio-kompanije easyJet zaglavilo je na aerodromu u Milanu tokom nedelje, dok su čekali let za Manchesterč zbog problema sa novim sistemom Entry/Exit (EES).
Dok su lokacije poput Pariza, Barselone i Rima često pretrpane i skupe, na drugom kraju turističke mape nalaze se destinacije koje godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi.
Slikovite kuće, popločane ulice i zadivljujuća obala s blistavo plavim morem lako bi vas mogli navesti na pomisao da se nalazite u srcu italijanske obale Amalfi.
Stotinu putnika avio-kompanije easyJet zaglavilo je na aerodromu u Milanu tokom nedelje, dok su čekali let za Manchesterč zbog problema sa novim sistemom Entry/Exit (EES).
U bajkovitom Perućcu koji je poznat po istoimenom jezeru, ali i po hidroelektrani "Bajina Bašta", čuvenoj najkraćoj evropskoj reci Godini i kao mesto gde počinje velika Drinska regata, uređen je još jedan lokalitet koji podseća na istoriju ovog kraja.
Dok se sukobi na Bliskom istoku ne smiruju, talas nesigurnosti prelio se i na turističko tržište, stvarajući opravdan strah kod putnika koji planiraju svoj letnji odmor.
Dok su lokacije poput Pariza, Barselone i Rima često pretrpane i skupe, na drugom kraju turističke mape nalaze se destinacije koje godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi.
Slikovite kuće, popločane ulice i zadivljujuća obala s blistavo plavim morem lako bi vas mogli navesti na pomisao da se nalazite u srcu italijanske obale Amalfi.
Na Santoriniju, jednom od najpoznatijih grčkih ostrva u Egejskom moru, proslava Uskrsa ima poseban, gotovo spektakularan karakter koji svake godine privlači i lokalno stanovništvo i brojne turiste.
Sintra, grad u blizini Lisabona u Portugaliji, privlači turiste iz celog sveta svojom mikroklimom, bogatom istorijom i mističnim znamenitostima poput palate Pena i Kvinta da Regaleire, gde posetioci dolaze da istraže njihove lepote.
Stotinu putnika avio-kompanije easyJet zaglavilo je na aerodromu u Milanu tokom nedelje, dok su čekali let za Manchesterč zbog problema sa novim sistemom Entry/Exit (EES).
Dok su lokacije poput Pariza, Barselone i Rima često pretrpane i skupe, na drugom kraju turističke mape nalaze se destinacije koje godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi.
Slikovite kuće, popločane ulice i zadivljujuća obala s blistavo plavim morem lako bi vas mogli navesti na pomisao da se nalazite u srcu italijanske obale Amalfi.
Iako je starenje prirodan proces, spoljašnji faktori poput izlaganja suncu i, što je najvažnije, ishrane, igraju veliku ulogu u tome koliko će brzo i agresivno ti znakovi da se pojave na našem licu.
Unuka Donalda Trampa, Kai, našla se u centru pažnje javnosti nakon što je posetila Masters turnir i objavila fotografije sa događaja na društvenim mrežama.
Okružni sud u Majamiju odbacio je danas tužbu koju je američki predsednik Donald Tramp podneo za klevetu protiv Volstrit žurnala (WSJ), zbog teksta o njegovoj vezi sa Džefrijem Epstajnom.
Nakon završetka velike svemirske misije Artemis II, astronautkinja Kristina Koh doživela je emotivan trenutak koji je ubrzo postao viralan – kod kuće je dočekao pas s neverovatnim oduševljenjem.
Bratstvo sv. Kralj Vladislav sa blagoslovom Njegovog visokopresveštenstva arhiepiskopa i mitropolita mileševskog Atanisija uspešno je realizovalo na teritoriji crkvene opštine Prijepolja Vaskršnju humanitarnu akciju sa porukom "Podelimo radost Vaskra".
Stručnjaci u Velikoj Britaniji navode da je u poslednjih deset godina došlo do povećanja broja hospitalizacija zbog ujeda pauka, što povezuju sa širenjem vrste poznate kao "lažna udovica".
Jagode su izuzetno popularno voće, naročito tokom proleća, a ujedno su i izuzetno dobre za celokupno zdravlje jer su bogate vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidansima.
Mnogima se nakon Uskrsa u frižideru nađe višak tvrdo kuvanih jaja, a kod nekih se prilikom sečenja može uočiti neobičan plavo-zeleni ili sivkasti prsten oko žumanceta. Iako takva pojava može da deluje odbojno, ona nije znak da sa jajetom nešto nije u redu.
