Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena jedne od najpoznatijih relikvija.
Velika sfinga u Gizi, amblem drevnog misticizma i arhitektonske veličine, vekovima stražari nad Gizom. Uzdižući se u pozadini piramida, ova kolosalna građevina podstakla je beskrajna pitanja o svom poreklu, svrsi i enigmi svog postojanja.
Zanimljiva istraga koju je sproveo tim naučnika sa Univerziteta Njujork bacila je novo svetlo na Sfingu. Dočaravajući uslove okoline koji su prevladavali pre 4.500 godina, ovi istraživači su nastojali da razumeju odnos između prirodnih elemenata i neobrađenog kamena koji će postati jedna od najpoznatijih svetskih relikvija.
Vanredni profesor Leif Ristrof, s Instituta matematičkih nauka Courant NYU-a, vodi istraživanje s revolucionarnim pristupom. Istraživanje njegovog tima, predviđeno za objavljivanje u prestižnom časopisu "Physical Review Fluids", istražuje nastanak oblika Sfinge kroz prizmu erozije.
Shutterstock/Abdoabdalla
"Naša otkrića nude moguću priču o tome kako formacije nalik Sfingi mogu nastati erozijom", pojašnjava Ristrof.
"Naši laboratorijski eksperimenti pokazali su da iznenađujući oblici nalik Sfingi mogu zapravo nastati od materijala koji su erodirali brzim strujanjem", kaže on.
Kamen temeljac njihovog istraživanja je replikacija yardanga – pustinjskih kamenih struktura koje su isklesali nemilosrdni vetrovi.
Ovi prirodni fenomeni daju trag potencijalnim počecima Velike sfinge, pretpostavljajući da je to drevni yardang koji su ljudske ruke kasnije preradile u veličanstveni oblik koji danas prepoznajemo.
Kako bi ponovno stvorili te uslove, Ristrof i njegov tim iz Laboratorije za primenjenu matematiku NYU-a udubili su se u niz sofisticiranih eksperimenata. Izradili su humke od meke gline s ugrađenim tvrđim materijalima, oponašajući geološku strukturu severoistočnog Egipta, Sfinginog doma.
Shutterstock/rayints
Zadivljujući rezultat eksperimenta bio je model Sfinge, koji nisu isklesale ljudske ruke, već fluidna mehanika erozije. Slika koja prati ovo istraživanje, koju je osigurala Laboratorija primijenjene matematike NYU, sažima ovo putovanje od bezoblične gline do figure koja odražava drevnog čuvara Egipta.
Ovo istraživanje ne samo da pokazuje istoriju na novi način, već takođe nudi bogatstvo znanja geolozima.
"Rad takođe može biti koristan geolozima jer otkriva uticaje koji utiču na formacije stena—naime, da one nisu homogene ili ujednačene po sastavu", objašnjava Ristof.
Otkriće je da međuigra između različitih materijala pod uticajem erozivnih sila može dovesti do neočekivanih i zadivljujućih formacija.
Velika sfinga, uvek tiha, možda i dalje čuva svoje tajne, ali neumoljiva potraga za razumevanjem naučnika poput Ristrofa i njegovih kolega dovodi nas sve bliže razotkrivanju misterija zaključanih u njenom kamenom pogledu.
Da li ste se ikada zapitali koji evropski grad broji najviše mostova? Ako vam na pamet prvi padaju Venecija, Rim, London, ili Amsterdam, daleko ste od činjenica.
Američka influenserka Bruk provela je nekoliko nedelja u Draču u Albaniji, ali njeno iskustvo nije bilo ni blizu onome što je očekivala na osnovu objava sa društvenih mreža.
Putnike koji planiraju odmor u narednim mesecima sve češće brine mogućnost da im turističke agencije traže doplatu već plaćenih aranžmana zbog globalne cene rasta avio-goriva.
Dok se ostatak Mediterana sprema za rekordne posete, jedno od najpopularnijih ostrva suočava se sa dramatičnim padom interesovanja. Turistička sezona na Kipru ozbiljno je uzdrmana,a najnoviji podaci pokazuju da su svi u velikom strahu od potpunog kraha sezone.
Američka influenserka Bruk provela je nekoliko nedelja u Draču u Albaniji, ali njeno iskustvo nije bilo ni blizu onome što je očekivala na osnovu objava sa društvenih mreža.
Da li ste se ikada zapitali koji evropski grad broji najviše mostova? Ako vam na pamet prvi padaju Venecija, Rim, London, ili Amsterdam, daleko ste od činjenica.
Američka influenserka Bruk provela je nekoliko nedelja u Draču u Albaniji, ali njeno iskustvo nije bilo ni blizu onome što je očekivala na osnovu objava sa društvenih mreža.
Na obali Skadarskog jezera, daleko od gužve i masovnog turizma, nalazi se malo selo Karuč koje mnogi smatraju jednim od najlepših skrivenih mesta u Crnoj Gori.
Da li ste se ikada zapitali koji evropski grad broji najviše mostova? Ako vam na pamet prvi padaju Venecija, Rim, London, ili Amsterdam, daleko ste od činjenica.
Američka influenserka Bruk provela je nekoliko nedelja u Draču u Albaniji, ali njeno iskustvo nije bilo ni blizu onome što je očekivala na osnovu objava sa društvenih mreža.
Putnike koji planiraju odmor u narednim mesecima sve češće brine mogućnost da im turističke agencije traže doplatu već plaćenih aranžmana zbog globalne cene rasta avio-goriva.
Majli Sajrus dobila je svoju zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih, a tokom svečanosti podršku su joj pružili majka Tiš Sajrus, sestra Brendi Sajrus i verenik Maks Morando.
U javnosti se pojavio snimak sa policijske kamere koji prikazuje trenutak hapšenja pevačice Britni Spirs zbog sumnje da je vozila pod dejstvom alkohola.
Stanovnici grada Mongbvalu koji se nalazi u epicentru epidemije ebole na istoku Demokratske Republike Konga napali su i zapalili šator zdravstvenog centra u kojem su se lečili oboleli od virusa.
U Demokratskoj Republici Kongo, tri volontera Crvenog krsta — Alikana Udumusi Augustin, Sezabo Katanabo i Adžiko Čandiru Vivijen — umrla su najverovatnije od ebole koju su, kako se veruje, dobili tokom rada sa telima zaraženih.
Stručnjaci upozoravaju da nedovoljno hodanja i sedelački način života povećavaju rizik od hroničnih bolesti, lošeg mentalnog zdravlja, slabije pokretljivosti, opadanja gustine kostiju i kognitivnog pada.
D-dimer test je krvna analiza koja pokazuje razgradnju krvnih ugrušaka u organizmu i koristi se u proceni rizika od tromboze i plućne embolije, ali povišena vrednost ne znači uvek bolest.
