Kako je živeti u najboljem gradu na svetu? VIDEO

Šta zapravo život u Kopenhagenu, gradu koji već dve godine važi za najbolje mesto za život na svetu, čini toliko posebnim?

Zajednički način stanovanja

Jedna od specifičnosti Kopenhagena jeste koncept zajedničkog stanovanja. Čak trećina stambenog fonda organizovana je kroz stambene zadruge. Stanari kupuju udele u zajednici kuća ili zgrada koje su projektovane oko zajedničkih prostora, poput igrališta, vrtova, trpezarija i prostorija za druženje.

Takav način života podstiče međusobnu komunikaciju i stvara bliske odnose među komšijama. Svi stanovnici imaju pravo glasa kada je reč o upravljanju zajednicom. Iako svako živi potpuno samostalno, o važnim pitanjima odlučuje se zajednički, kroz razgovor i dogovor.

Stanari često organizuju zajednička druženja, roštilje, filmske večeri, deljenje prevoza, kao i pomoć u čuvanju dece i brizi o starijim komšijama. Većina je toliko zadovoljna ravnotežom između privatnosti i zajedništva da se retko odlučuje na preseljenje.

Grad prilagođen biciklistima

Kopenhagen je jedan od svetskih lidera kada je reč o biciklističkoj kulturi. Čak 90 odsto stanovnika poseduje bicikl i koristi ga tokom cele godine – bez obzira na sunce, kišu ili sneg.

Biciklom se odlazi na posao, u kupovinu i u posetu prijateljima, dok su vikendi rezervisani za izlete u prirodu. Iako je glavni grad, Kopenhagen je iznenađujuće kompaktan i prostire se na oko 180 kvadratnih kilometara. Većina vožnji, čak i biciklom, traje manje od pola sata.

Grad raspolaže sa više od 400 kilometara biciklističkih staza, koje su fizički odvojene od pešačkih zona i kolovoza. Stanovnici biraju bicikl jer ne dele put sa automobilima i ne gube vreme u saobraćajnim gužvama.

Shutterstock/Arcady

Odličan balans između posla i privatnog života

Uprkos snažnoj ekonomiji, većina zaposlenih radi samo 37 sati nedeljno, što je najmanje u Evropi. Kancelarije se uglavnom zatvaraju pre 16 časova, a retko ko ostaje na poslu posle 17 sati.

Danci su drugi najproduktivniji radnici u Evropi. Tokom prosečne radne nedelje obave više posla od zaposlenih u Kanadi, Japanu, Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Tajna uspeha leži u ravnoteži između poslovnog i privatnog života. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), dugo radno vreme negativno utiče na zdravlje i bezbednost, dok kraći radni dan ostavlja više vremena za porodicu i lične potrebe, što doprinosi većem zadovoljstvu, sreći i produktivnosti.

Danske kompanije ovu filozofiju primenjuju uspešnije od većine drugih. Zaposleni imaju pravo na pet nedelja plaćenog godišnjeg odmora, kao i na fleksibilno radno vreme, što roditeljima i starijim radnicima znatno olakšava svakodnevni život.

Kafa i peciva kao deo svakodnevice

Prosečan Danac godišnje popije oko 8,6 kilograma kafe, a ispijanje kafe jedan je od omiljenih načina druženja. Za to postoji čak i poseban izraz – kaffeslabberas.

Zbog toga je Kopenhagen prepun kafića.

Miris svežih peciva jedan je od zaštitnih znakova grada. Većina kafića ima sopstvenu pekaru, a čak i kada to nije slučaj, pekara se gotovo uvek nalazi na svega nekoliko minuta hoda.

Sem po bogatoj kulturi ispijanja kafe, Kopenhagen je poznat i po vrhunskoj gastronomiji. Grad ima više od 15 restorana sa Mišlenovim zvezdicama, što ga svrstava među evropske i severnoameričke gradove sa najvećom koncentracijom restorana najviše klase.

Troškovi života: Visoke cene, ali i visoke plate

Prema podacima za 2026. godinu, prosečni mesečni troškovi života jedne osobe iznose oko 2.850 evra, uključujući stanovanje, hranu i prevoz. Stanovanje čini čak 64 odsto ukupnih troškova.

Kirije znatno zavise od lokacije. Za jednosoban stan u centru grada potrebno je izdvojiti oko 1.670 evra mesečno, dok isti stan van centra u proseku košta 1.193 evra.

Za trosoban stan u centru mesečna kirija iznosi oko 3.000 evra, dok se van centra kreće oko 2.000 evra.

Shutterstock/Boris Stroujko

Na mesečnu kupovinu namirnica jedna osoba prosečno potroši oko 380 evra, dok dodatni izdatak predstavljaju obroci u restoranima.

Karta za jednu vožnju javnim prevozom košta oko tri evra, dok mesečna karta za neograničen broj vožnji iznosi oko 95 evra.

Komunalni troškovi za stan od 85 kvadratnih metara, uključujući struju, grejanje, vodu i odnošenje otpada, u proseku iznose 145 evra mesečno, dok se internet plaća dodatnih 37 evra.

S druge strane, zarade su među najvišima u Evropi. Prosečna mesečna neto plata nakon oporezivanja iznosi oko 4.200 evra.

Najbolji kvartovi za život

Kopenhagen ima više od deset gradskih četvrti, ali nekoliko njih posebno se izdvaja.

Frederiksberg važi za najbolji kvart za život. Miran je, zelen, bezbedan i pun parkova i elegantnih zgrada. Idealan je za porodice jer se nalazi nadomak centra, ali bez gradske gužve, a odlično je povezan metroom.

Shutterstock/Maekfoto

Esterbro je posebno popularan među lokalnim stanovništvom. Reč je o mirnom i uređenom kraju u blizini mora i šetališta, sa velikim brojem škola i vrtića. U njemu se nalazi i park Felledparken, jedan od najlepših gradskih parkova. Večeri su mirne jer u ovom delu grada nema mnogo barova.

Vesterbro je najpopularniji među mladima i ljubiteljima noćnog života. Pun je restorana, kafića, barova i koncertnih prostora, a nalazi se u blizini centra. Kvart je poznat po velikom broju novih stanova i renoviranih zgrada.

Amager nudi najbolji odnos cene i kvaliteta života i sve je traženiji među onima koji žele više prostora za život. Nalazi se blizu plaže, ima moderne stambene komplekse, odličnu metro vezu sa centrom grada i uglavnom je povoljniji od Frederiksberga i Esterbroa.

Shutterstock/Arcady

U nastavku sledi lista top-10 gradova za život u 2026. godini:

1. Kopenhagen, Danska
2. Beč, Austrija
3. Melburn, Australija
4. Sidnej, Australija
5. Cirih, Švajcarska
6. Ženeva, Švajcarska
7. Osaka, Japan
8. Adelejd, Australija
9. Vankuver, Kanada
10. Tokio, Japan