Ako želite da doživite bajkovito putovanje najdužim kamenim železničkim mostom na svetu, ne morate da putujete daleko.
U našem komšiluku se nalazi velikan svog doba –Solkanski most, koji je čudo arhitekture i koji ne prestaje da impresionira posetioce iz celog sveta. Ovo je priča o njemu.
Danas mnogi mostovi pričaju fascinatne priče o bogatoj prošlosti i kulturi mesta na kojima su izgrađeni, a jedan od najposebnijih i najupečatljivijih nalazi nam se u komšiluku.
Solkanski most u Sloveniji ostavlja bez daha, a njegova je priča jednako impresivna kao i lepota kamenih blokova koji ga krase.
Najduži kameni železnički most na svetu
Solkanski most je smešten u neposrednoj blizini Nove Gorice u Sloveniji i prava je arhitektonska poslastica koja nosi prestižnu titulu najdužeg kamenog železničkog mosta na svetu.
Izgrađen je između 1900. i 1905. godine kao deo železničke veze između Trsta i Beča. Rezultat je genijalnog rada arhitekte Rudolfa Jusnera i inženjera Leopolda Oerlija.
Njegov glavni kameni luk, koji se proteže na čak 85 metara, ovo arhitektonsko zdanje čini pravim inženjerskim čudom svog vremena.
Razoren pa obnovljen
U avgustu 1916. godine, za vreme burnih dana Prvog svetskog rata, Solkanski most je doživeo strašnu sudbinu. Njegov prepoznatljivi glavni luk miniran je sa čak 930 kilograma eksploziva i tako se urušio u bistre vode reke Soče.
Tokom Drugog svetskog rata most je ponovo bio razaran. Izdržao je šest napada savezničkih vazdušnih snaga, ali njegova lepota na kraju ipak nije završila u ruševinama.
Italijani su 1927. godine prepoznali istorijsku i kulturnu važnost mosta pa su preuzeli zadatak da ga obnove.
Pažljivo su obnovili originalnu strukturu i vratili mu nekadašnji sjaj i tako osigurali da ostane simbol snage i otpornosti.
Danas je Solkanski most zaštićeni spomenik i predstavlja važan deo kulturne baštine susedne Slovenije.
Jedna od najlepših železničkih ruta u Evropi
Solkanski most pruža jedan od najlepših pogleda na prekrasnu reku Soču, čiji je tok prema Jadranskom moru, koji započinje u nacionalnom parku Triglav, prirodna žila kucavica turističke regije koja se zove Smaragdni put.
Za Soču kažu da nijedna fotografija ne može dočarati njenu bajkovitu lepotu.
Ona je neuporedivo lepša uživo, a kad sagledate sve njene lepote i prođete mostom s koga pucaju impresivni pogledi, naprosto nećete želeti da napustite ovaj raj.
Ovim mostom prolazi i jedna od najlepših železničkih ruta u ovom delu sveta, između Nove Gorice i Jesenice, i čak ju je i globalni turistički magazin "Lonli planet" (Lonely Planet) uvrstio među najbolje u Evropi.
Ova ruta nudi neverovatne pejzaže i uključuje prolazak kroz Julijske Alpe, uz reku Soču i preko brojnih mostova.
Putovanje traje oko dva sata, a pruga je dostupna tokom cele godine, pa pruža posetiocima različite pejzaže u svako godišnje doba – od bujne zelene prirode leti do snežnih krajolika tokom zimskih dana.
Banja Vrdnik je mnogo više od klasične banjske destinacije. Termalne vode, moderni velnes centri, Fruška gora, manastiri, vinogradi i blizina velikih gradova čine je jednim od zanimljivijih mesta za odmor u Vojvodini.
Patrijarh Pavle upokojio se 15. novembra 2009. godine, u 95. godini, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica.
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Banja Vrdnik je mnogo više od klasične banjske destinacije. Termalne vode, moderni velnes centri, Fruška gora, manastiri, vinogradi i blizina velikih gradova čine je jednim od zanimljivijih mesta za odmor u Vojvodini.
Patrijarh Pavle upokojio se 15. novembra 2009. godine, u 95. godini, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u manastiru Rakovica.
Vlada se suočava sa sve većim pritiskom da ograniči tu praksu pošto je ova zemlja jedna od samo tri na svetu koje i dalje dozvoljavaju komercijalni lov kitova.
Ovo je prvi put da je slučaj zabeležen u regionu Pei d-la Loar, što, prema navodima ARS-a, ukazuje na "lokalnu cirkulaciju virusa zbog koje je potrebno pojačati otkrivanje slučajeva i nadzor".
Vlasti strahuju da bi broj osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženim mogao da bude velik, s obzirom na to da je pacijent koristio drumski i rečni prevoz.
