Imena jezera su se menjala, priče su se zaboravljale pa ponovo izmišljale, ali oko one najvažnije legende, o nastanku Plitvičkih jezera, nesuglasica nema.
Najstariji i po mnogima najkepši nacionalni park, Plitvička jezera, neverovatna su živa galerija krša, upornosti vode, šuma, prašuma i, naravno, jezera: njih čak devedeset, neverovatnih boja, iako je i šesnaest najvećih bilo dovoljno da se to čudesno područje između Male Kapele i Ličke Plješivice prepozna kao prirodni fenomen od svetske važnosti.
Plitvička jezera postala su nacionaln park 8. aprila 1949., a trideset godina kasnije, 26. oktobra 1979., uvršćena su na UNESCO-ov Popis svetske prirodne baštine.
Taj bujni gorski kraj s jezerima i jezercima, krškim vrelima, kaskadama i impresivnim vodopadima te prebogatom florom i faunom ispresecan je mostićima, stazama, jedinstvenim pričama iz geološke istorije, ali i – još uvek živim narodnim predanjima, sećanjima i legendama.
Plitvička jezera i skriveni svet
U pričama, ali i imenima jezera i lokaliteta žive opasni čuvari Vražje šume, vile na koje sećanje čuva i Pećina Vile Jezerkinje, pustinjaci po kojima je nazvano jezero Kaluđerovac, Gavan, koji je na dno drugog jezera sakrio blago, niz nesrećnika (Ciginovac, Batinovac, Milino, Milanovac), pa čak i čitavo stado kojem je jezerska voda presudila (Kozjak).
Tu su i likovi za koje je sasvim sigurno da su bili važni, ali se više niko ne seća tačno zbog čega. Tako će za Novakovića, prema kojemu je nazvan Novakovića Brod, jedni da tvrde da je on upravljao prelazom na tom mestu, a drugi pak da je bio hajduk koji je tamo bežao.
Crna kraljica ovaj put u ulozi dobre vile
Imena jezera su se menjala, priče su se zaboravljale pa ponovo izmišljale, ali oko one najvažnije legende, o nastanku Plitvičkih jezera, nesuglasica nema.
Sve se to događalo nekad davno, kada je čitav taj kraj pogodila strašna suša kakve se niko živ nije sećao.
Presušio je čak i izvor Crne rijeke, koji nikada ne presušuje. Stabla su se rušila, suva zemlja se mrvila u prašinu, a ljudi i životinje su skapavali. Iscrpljen narod vapio je i molio za spas.
Njihove je molitve čula Crna kraljica, dobra vila s Velebita, te se iz svojih velebitskih dvora s vilinskom svitom spustila preko Kapele i obećala im kišu.
Padalo je tako dugo dok se nisu napunili izvori Crne i Bijele rijeke i prelili se u niz od šesnaest poznatih jezera.
Iako se može čuti objašnjenje da ime Prošćanskog jezera dolazi od pruća, mnogi znaju da dolazi od sećanja na "prošnju" vode i milosrdnu Crnu kraljicu.
Zahvalni su joj ljudi sagradili dvore iznad jezera Kozjak (kasnije se povukla u podzemne dvore kod Galovca i Okrugljaka), a ona je još dugo nastavila da pazi na njih.
