Ako tražite grad sa impresivnom pričom, potraga je završena i zaustavlja se u Drezdenu.
Ovaj svetski poznat grad nalazi se na istoku Nemačke, na udaljenosti od oko 30 kilometara od granice sa Češkom, na reci Elbi i podno Rudne Gore, a poznat je, između ostalog, po tome što se bukvalno podigao iz pepela.
Naime, tokom Drugog svetskog rata, Drezden su saveznici praktično sravnili sa zemljom bombardujući ga. U narednim decenijama je obnavljan, uglavnom u svom izvornom obliku. I bilo bi šteta da nije – glavni grad savezne države Saksonije poznat je po prelepoj baroknoj arhitekturi koja i danas oduševljava posetioce.
GRAD UMETNOSTI, KULTURE I ARHITEKTURE
Drezden je poznat i kao grad umetnosti i kulture. Poznati umetnici kao što su Ričard Vagner, Oskar Kokoschka i Richard Štraus su povezani sa njegovim imenom. Mnogo govori i to da je jedna od njegovih najpoznatijih zgrada operska kuća Semperoper. Ali lista poznatih građevina Drezdena je prilično duga. Na njoj se, na primer, nalazi protestantska crkva Frauenkirhe, čija je obnova počela tek 1993. godine. Završena je 2005. godine i veoma pažljivo je restaurirana, a pokušano je da se iskoristi što više originalnih materijala tog zdanja, koje se može pohvaliti jednom od najvećih kupola u Evropi.
Na listi poznatih građevina nalazi se i katedrala Hofkirhe, kao i Drezdenski zamak. Vredi istaći i palatu Cvinger, u kojoj se, između ostalog, nalazi jedna od najvećih kolekcija globusa u Nemačkoj. Među novijim građevinama je Plavo čudo (Balues Vunder), most na Elbi... U stvari, grad bukvalno pršti od atrakcija, a njegova snaga u tom pogledu bila mu je priznata i statusom svetske baštine, u sklopu celine Dolina Dresden Laba. Nažalost, taj status je izgubljen. Unesko je uklonio dolinu sa liste svetske baštine nakon izgradnje modernog mosta Valdschlosschenbrucke. Time je Drezden postao prvi slučaj u Evropi da je nekoj lokaciji oduzet taj status, a tek drugi takav slučaj u svetu.
GRAD U KOJEM SU IZMIŠLJENI ČOKOLADA, FILTER-KAFA I PASTA ZA ZUBE
Drezden ima mnogo više od istorijski važnih zgrada i zaista se može pohvaliti mnogim zanimljivostima. Na primer, u njemu se nalazi Muzej higijene, koji je u svom izvornom obliku bio posvećen zdravstvenom obrazovanju. Prva čokolada je izmišljena u Drezdenu 1839. godine. Naime, tada se u novinama pojavila reklama lokalne kompanije Jordan&Timaeus koja reklamira čokoladni proizvod sa magarećim mlekom.
Melitta Bentz je u Drezdenu 1908. godine izumila filter vrećicu za kafu, dok je farmaceut Otomar fon Majenburg izumeo tzv. Hlorodont, odnosno današnja pasta za zube. I da, ne smemo zaboraviti sledeću činjenicu – Drezden je dom jedne od najstarijih i najpoznatijih božićnih pijaca u Nemačkoj. Drezdenski Strizelmarkt datira iz 1434. godine.
ZELENA RIZNICA PUNA NEVEROVATNIH BLAGA
Drezden se ponekad naziva i kutijom za dragulje. Naime, grad je dom tzv Grunes Gevolbe, odnosno Zelenog trezora. To je muzej koji se može pohvaliti najvećom kolekcijom blaga u Evropi. Tu su eksponati svih vrsta – od srebrnog pribora za jelo do zelenog dijamanta iz Indije, koji su svi bili deo privatne kolekcije Avgusta Jakog. Pre bombardovanja 1945. godine, većina blaga iz Zelenog trezora, koji je ime dobio po zelenim ornamentima, je premeštena i zahvaljujući tome i danas je tu i dočekuje posetioce u sada renoviranom trezoru, koji se u suštini sastoji od dva muzeja. - Novi zeleni trezor i istorijski zeleni svod, piše putnikofer.hr.
Iako su snimci sa Evzonija izgledali dramatično, iz Nikana.gr poručuju da je reč o kombinaciji sezonskih gužvi, praznika i pojačanog saobraćaja, a ne o vanrednoj situaciji, a svakako to nije pokazatelj o tome kakva nas sezona očekuje.
U zemljama širom Evrope statistika pokazuje da je prekoračenje brzine jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nesreća. Posebno u naseljenim mestima, nepoštovanje ograničenja može imati tragične posledice.
Neuobičajeno visoke temperature donele su letnju atmosferu u Rovinj znatno ranije nego što je to uobičajeno, a već se nazire i kakve nas cene ležaljki očekuju ove sezone, naime trenutno one idu i do sto evra.
Iako hrvatska obala i dalje važi za jednu od najlepših u Evropi, sve više turista postavlja pitanje da li kvalitet usluge i sadržaja prati visoke cene.
Dok se na Evzoniju stvaraju duge kolone, putnicima koji kreću ka Grčkoj preporučuju se alternativni granični prelazi poput Dojrana, Medžitlije–Niki i Prohora Pčinjskog, gde su zadržavanja često znatno kraća.
Iako hrvatska obala i dalje važi za jednu od najlepših u Evropi, sve više turista postavlja pitanje da li kvalitet usluge i sadržaja prati visoke cene.
Svake godine hiljade vozača iz Srbije kreće kolima ka Grčkoj, ali mnogi ne znaju da su kazne za pojedine prekršaje danas znatno strože nego ranije. Jedna naizgled bezazlena navika za volanom sada može da vas košta i do 4.000 evra.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić izjavio je danas da su od grčkih vlasti dobili uverenja da će biti uspostavljena nova organizacija rada na graničnom prelazu Evzoni,
Francuska kultura zasniva se na bontonu i svakodnevnim pravilima koja lokalci smatraju osnovom pristojnosti. Upravo zbog tih razlika mnogi posetioci često prave iste greške.
Sve više avio-kompanija upozorava putnike da fotografisanje i snimanje u avionu ima jasne granice, posebno kada su u pitanju drugi putnici i kabinsko osoblje.
Malta poslednjih godina postaje jedna od najtraženijih evropskih destinacija zahvaljujući spoju luksuznog turizma, bogate istorije, vrhunskih hotela i mediteranskog hedonizma, a posetiocima tokom cele godine nudi ekskluzivna iskustva.
Iako su snimci sa Evzonija izgledali dramatično, iz Nikana.gr poručuju da je reč o kombinaciji sezonskih gužvi, praznika i pojačanog saobraćaja, a ne o vanrednoj situaciji, a svakako to nije pokazatelj o tome kakva nas sezona očekuje.
U zemljama širom Evrope statistika pokazuje da je prekoračenje brzine jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nesreća. Posebno u naseljenim mestima, nepoštovanje ograničenja može imati tragične posledice.
Neuobičajeno visoke temperature donele su letnju atmosferu u Rovinj znatno ranije nego što je to uobičajeno, a već se nazire i kakve nas cene ležaljki očekuju ove sezone, naime trenutno one idu i do sto evra.
Iako hrvatska obala i dalje važi za jednu od najlepših u Evropi, sve više turista postavlja pitanje da li kvalitet usluge i sadržaja prati visoke cene.
Dok se na Evzoniju stvaraju duge kolone, putnicima koji kreću ka Grčkoj preporučuju se alternativni granični prelazi poput Dojrana, Medžitlije–Niki i Prohora Pčinjskog, gde su zadržavanja često znatno kraća.
One ne beže od prirodnog starenja, jer zahvaljujući urednom i zdravom načinu života i disciplini izgledaju tako da bi im pozavidele i znatno mlađe koleginice.
Međunarodni tim arheologa otkrio je u luci Nasau na Bahamima prve olupine brodova povezane sa stvarnim karipskim piratima iz zlatnog doba piraterije, među kojima su bili ozloglašeni Crnobradi i Kaliko Džek Rekam.
Patrijarh srpski Porfirije je danas, na Duhovski utorak, posle Svete Liturgije, obišao i blagoslovio sabrane vernike koji u kilometarskoj koloni, molitveno i u tišini, strpljivo čekaju da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice.
Američka glumica Blejk Lajvli i njen kolega Džastin Baldoni ponovo su se našli pred sudom u Njujorku, i to samo mesec dana nakon što su ranije postigli nagodbu u višegodišnjem pravnom sporu.
Sejda Bešlić, supruga legendarnog pevača Halida Bešlića, umrla je juče, 1. juna u Sarajevu u 75. godini, samo osam meseci nakon odlaska svog voljenog supruga. Sejda će biti sahranjena pored svog supruga Halida, čime se ispunjava njegova poslednja želja.
Samo jedna do dve kašike namirnice koju većina nas već ima u kuhinji može značajno smanjiti rizik od raka, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti, tvrdi naučnik i profesor organske hemije.
Globalna inovativna biofarmaceutska kompanija AstraZeneca obeležila je učešće na petom, jubilarnom CIM Forumu u Kotoru kroz tri ključna segmenta koji spajaju nauku, umetnost i društvenu odgovornost.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da je trenutno u Demokratskoj Republici Kongo potvrđen 321 slučaj ebole, dok je broj sumnjivih slučajeva značajno smanjen na 116 jer su stotine osoba nakon istrage isključene iz statistike.
Jutarnja šoljica kafe, za mnoge neizostavan ritual za razbuđivanje, mogla bi da utiče na mozak znatno duže nego što se misli, čak i tokom noći, remeteći san satima nakon konzumacije.
