Bajden ima ovlašćenje: Ako uhapse Netanjahua, Amerika može da bombarduje Hag

Gotovo svi su se pozabavili sastavljanjem najboljeg, najstrožeg i najnasilnijeg zakona kako bi zastra&scaron;ili i upla&scaron;ili MKS i njegove sudije da bi ih naterali da odbace zahteve i uzdrže se od izdavanja traženih naloga.Pravno gledano, nalozi stižu i razmatranje pretpretresnog veća o njima je samo tehnička stvar. Konkurencija u Domu SAD-a dobila je povećanu žestinu od strane demokratske Bajdenove administracije kada je državni sekretar, Antoni Blinken, rekao pred kongresnom komisijom da je posvećen da kazni MKS za &quot;duboko pogre&scaron;nu odluku&quot; jer je čak i razmatrano pitanje podizanja optužnice protiv izraelskih zvaničnika.Ovo je Amerika, zemlja slobodnih, zakona i reda i model ostatku sveta kada je reč o po&scaron;tovanju zakona i primeni istog na sve. Bilo bi vrlo razumljivo da je takva drakonska pretnja dolazila iz neke zemlje trećeg sveta u nekom zaboravljenom kutku sveta. Ali kada dolazi od supersile je skandalozno i patetično, pi&scaron;e middleeastmonitor.Američki predsednik je već izrazio svoje &quot;ogorčenje&quot; na MKS zbog smelog, barem do sada, Karima Kana, dovodeći u pitanje ne samo njegovu presudu iza zahteva za izdavanje naloga, već i, implicitno, dovodeći u pitanje njegovu smelost u poređenju Hamasa sa &quot;demokratskim&quot; Izraelom.Genocid u Gazi je u vi&scaron;e navrata pokazao da ne postoji ne&scaron;to kao &scaron;to je američka bliskoistočna politika.Umesto toga, postoji izraelska politika i američki zvaničnici i zakonodavci će raditi samo ono &scaron;to se dopada Tel Avivu, čak i ako to znači &scaron;tetu sopstvenim interesima SAD.Amerika je već sankcionisala MKS i njegovo osoblje. Već je usvojen zakon koji bojkotuje MKS i kriminalizuje svakog američkog građanina ili institucije koji bi, čak i gre&scaron;kom, mogli pomoći jedinom krivičnom sudu na svetu.Ipak, njeni izabrani zvaničnici žele vi&scaron;e od iste stvari. Prvo i najvažnije, SAD, koje bi trebalo da budu uzor ostatku sveta, ne priznaju jurisdikciju MKS-a i nikada nisu ratifikovale svoj osnivajući Rimski statut. SAD &scaron;tče u redu u kojem su drugi koji odbacuju Međunarodni krivični sud, kao &scaron;to su Sudan, Severna Koreja, Sirija i Rusija, a ovo su samo neke od zemalja koje Va&scaron;ington obično opisuje kao odmetničke države.Međutim, SAD su jedina zemlja na svetu koja je usvojila zakon koji svom predsedniku daje ovla&scaron;ćenje da koristi sva raspoloživa sredstva, uključujući invaziju, bombardovanje, ucene, pa čak i kidnapovanje, ako je potrebno, da spreči MKS da krivično goni bilo kog američkog vojnika ili da MKS pritvori optuženog za neke zločine, a ima ih dosta koji se uklapaju u ovu kategoriju kriminalaca.U julu 2002, američki Kongres je usvojio ono &scaron;to je postalo poznato kao &quot;Zakon o invaziji na Hag&quot;.U julu 2002. godine stupio je na snagu Rimski statut kojim je uspostavljen MKS i osnovan je Sud. U isto vreme, SAD su prethodnog oktobra izvr&scaron;ile invaziju na Avganistan, gde su njeni vojnici počinili stotine ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.U pozadini, Va&scaron;ington je već planirao invaziju na Irak, gde bi njegovo političko i vojno osoblje počinilo jo&scaron; vi&scaron;e krivičnih dela nego &scaron;to su to već učinili u Avganistanu. Dodajte tome činjenicu da je Vikiliks, nezavisno izdanje, nanosio velike povrede reputaciji Va&scaron;ingtona otkrivajući sav &quot;prljavi ve&scaron;&quot; da svet vidi. Svi ovi faktori naveli su kreatore američke politike da reaguju kako bi ograničili bilo kakvu potencijalnu &scaron;tetu, posebno od novostvorenog MKS-a, najopasnijeg pravnog instrumenta rezervisanog za pojedince osumnjičene za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, gde je američko vojno osoblje među najvećim potencijalnim osumnjičenima, s obzirom na niz ratova u kojima ih njihova zemlja &scaron;alje da se bore &scaron;irom sveta.Samo nekoliko nedelja nakon stvaranja MKS-a, američki Kongres je doneo ono &scaron;to je zvanično poznato kao &quot;Zakon o za&scaron;titi američkih službenika&quot;. Iako ima za cilj da za&scaron;titi vojne i političke službenike, zakon daje predsedniku &scaron;irok spektar ovla&scaron;ćenja da postigne taj cilj. On ga ovla&scaron;ćuje da koristi sva raspoloživa sredstva da &quot;oslobodi&quot; bilo koje pritvoreno ili zatvoreno lice &quot;od, u ime ili na zahtev&quot; MKS-a.Klauzula b. iz sekcije 2008. Zakona defini&scaron;e ono &scaron;to se naziva &quot;pokrivene osobe&quot; koji uključuje sve građane SAD koji deluju za vladu SAD i sve pojedince koji deluju za bilo koju savezničku vladu, kao &scaron;to su zemlje članice NATO-a, na primer.Međutim, odeljak 2013. Zakona pro&scaron;iruje tu definiciju kako bi uključio ono &scaron;to Zakon naziva &quot;glavnim saveznikom koji nije član NATO-a&quot;, na primer, Australiju, Egipat, Izrael, Japan, Jordan, Argentinu, Republiku Koreju i Novi Zeland.Svo vojno osoblje i vladini zvaničnici iz ovih zemalja imaju pravo na pomoć SAD protiv Međunarodnog krivičnog suda, na njihov zahtev. Oni gube takvu pomoć kada se njihove zemlje pridruže Sudu.3. avgusta 2002. godine, tada&scaron;nji američki predsednik Džordž V. Bu&scaron; je potpisao zakon, &scaron;to je navelo Hjuman rajts voč da ga u svom saop&scaron;tenju nazove &quot;Zakon o invaziji na Hag&quot;, kritikujući zakone i predsednika &scaron;to ga je potpisao. Od tada, ta fraza je postala sinonim za ozlogla&scaron;eni zakon i koristi se za referencu i danas.Zakon, delimično, obja&scaron;njava za&scaron;to mnoge druge zemlje jo&scaron; uvek ne prihvataju nadležnost MKS i odbijaju da sarađuju sa njim. Takve zemlje, posebno Izrael, jednostavno računaju na za&scaron;titu svog saveznika, SAD, ako se Sud ikada usudi da otvori istragu koja uključuje njihovo političko ili vojno osoblje. Dajući sebi moć da deluje u cilju za&scaron;tite osumnjičenih ratnih zločinaca iz savezničkih zemalja, SAD zapravo korumpira svaki svetski potencijal za odgovornost koji bi svet mogao čak i da razmotri.

Bajden ima ovlašćenje: Ako uhapse Netanjahua, Amerika može da bombarduje Hag

14 Komentari