Pet zabluda o depresiji s kojima se mnogi suočavaju

Reč depresija uvrežena je u svakodnevnom govoru, pa iako se radi o nazivu bolesti, odnosno mentalnog poremećaja, često se koristi za opis određenog raspoloženja, tuge ili bezvoljnosti.Možda je i to, kao posledica neznanja, uzrok postojanja mnogih mitova o depresiji, &scaron;to doprinosi tome da se oboleli suočavaju s predrasudama i bivaju stigmatizovani.Koji su najče&scaron;ći mitovi o depresiji i za&scaron;to u njih ne bi trebalo verovati objasnila je za Centar zdravlja specijalistkinja psihijatrije dr Romana Despetović Jotanović.Depresija nije prava bolest, nego stvar tuge&quot;Bitno je reći da je depresija bolest, a ne prolazni period lo&scaron;eg raspoloženja. Mnogi smatraju da od depresije boluju slabići, pa često oni koji dolaze da potraže pomoć psihijatra imaju osećaj krivice jer su sebi dozvolili da im se to dogodi.&quot;Iako je stalno osećanje tuge čest simptom depresije, javljaju se i drugi simptomi, poput promena u apetitu i kvalitetu sna, emocionalni simptomi kao &scaron;to su osećaj bezvrednosti, kao i promene u pona&scaron;anju, na primer, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti i obavljanje svakodnevnih obaveza, &scaron;to se često pogre&scaron;no tumači kao lenjost.&quot;Depresija ponekad nema nikakvu vezu s faktorima iz okruženja i može se javiti u periodima života kada se čini da je sve u redu i da nema nikakvog razloga za tugu ili žalost. Posebno je važno naglasiti da nije nečiji izbor, niti znak slabosti ili lenjosti&quot;, ističe dr Despetović Jotanović.To je privremeno stanje, koje će s vremenom proći&quot;Depresija je, pojednostavljeno rečeno, najče&scaron;će posledica neravnoteže neurotransmitera, hemijskih jedinjenja koji prenose nervne impulse. Takva neravnoteža se održava na funkcionisanje osobe, a uspe&scaron;no se koriguje lekovima, odnosno antidepresivima. To se može uporediti sa situacijom kada postoji nedostatak hormona &scaron;titne žlezde, &scaron;to utiče na hormonalnu ravnotežu organizma, pa se problem re&scaron;ava uzimanjem hormona u vidu suplementa&quot;,obja&scaron;njava ona.Kao &scaron;to se problem sa &scaron;titnom žlezdom neće re&scaron;iti sam od sebe, tako neće ni depresija. To je zdravstveno stanje koje zahteva lečenje i podr&scaron;ku, a simptomi depresije će se verovatno pogor&scaron;ati ako se ne leče, pa je važno &scaron;to ranije potražiti pomoć kako bi se to sprečilo.Ranije navedeni simptomi ne moraju nužno biti povezani s depresijom, jer je sasvim normalno da smo nekad tužni, umorni ili bezvoljni, ali ako su oni prisutni duže od dve nedelje, treba posumnjati na depresiju i obratiti se lekaru.Depresija se ne može izlečitiDepresija je bolest koja se u najvećem broju slučajeva može izlečiti ili bar ublažiti, znači nije tačno da se ona ne može izlečiti. Depresija nije bolest &quot;za ceo život&quot;, a prognoza je u većini slučajeva dobra i osobe se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima.&quot;Najbolji način lečenja depresije je kombinacija lekova i psihoterapije. Psihoterapija je lečenje razgovorom, a usmerava se na jačanje postojećih i otkrivanje novih mehanizama no&scaron;enja sa stresom i životnim neprilikama. Postoje brojne vrste psihoterapije, a koju će osoba izabrati zavisi od ličnih afiniteta&quot;, smatra doktorka.Kako navodi, od lekova se koriste antidepresivi, a njihov efekat počinje da se oseća već kroz dve do tri nedelje.&quot;Postoji nekoliko grupa antidepresiva s različitim mehanizmima delovanja, a lekar koji propisuje antidepresiv će uzeti u obzir vodeće simptome depresije kod pacijenta, kao i faktore op&scaron;teg stanja, poput starosti, drugih bolesti i postojeće terapije, te alergije na lekove, i u skladu sa svime navedenim odabrati optimalnu terapiju&quot;, dodaje ona.Antidepresivi menjaju ličnost i izazivaju zavisnostMentalne bolesti u neznanju često povezujemo s lično&scaron;ću, a uzimanje lekova poput antidepresiva, za koje se kaže da &quot;menjaju hemiju mozga&quot;, kod mnogih neopravdano izazivaju strah.&quot;Mehanizam delovanja antidepresiva je uticaj na određene hemijske procese u mozgu, &scaron;to dovodi do pobolj&scaron;anja simptoma depresije. Antidepresivi nemaju nikakav uticaj na strukturu ličnosti, &scaron;tavi&scaron;e, mnogi ljudi se s pobolj&scaron;anjem stanja nakon uzimanja antidepresiva ponovo osećaju kao ona osoba pre simptoma ove bolesti&quot;, kaže doktorka.Ona dodaje da je strah od zavisnosti od antidepresiva neutemeljena jer se ne stvara zavisnost, praćena žudnjom, zloupotrebom i povećanjem količine leka da bi se postigao efekt, i nije zabeležena kod uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima vi&scaron;e meseci ili godina.Depresija pogađa samo žene&quot;Statistički gledano, od depresije dvostruko če&scaron;će obolevaju žene nego mu&scaron;karci. To se može delimično objasniti hormonskim razlikama, odnosno varijacijama hormona tokom života žene, ali i time da se kod mu&scaron;karaca simptomi depresije ponekad drugačije manifestuju. Neki od primera su agresivno pona&scaron;anje, preterano konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci, hronična razdražljivost, a bitno je obratiti pažnju i na takav oblik promena u funkcionisanju&quot;, smatra dr Despetović Jotanović.U na&scaron;oj kulturi, mu&scaron;karci se jo&scaron; uvek vaspitavaju da budu &quot;emocionalno snažni&quot;, pa je mnogima neugodno da govore o svojim osećanjima ili potraže pomoć, &scaron;to je razlog za&scaron;to mu&scaron;karci ređe prijavljuju probleme s depresijom.Takva kulturna praksa je izrazito opasna, jer i za mu&scaron;karce depresija može imati vrlo ozbiljne posledice, &scaron;tavi&scaron;e, statistike pokazuju da su mu&scaron;karci skloniji tome da počine samoubistvo.Kada posumnjati na depresiju i &scaron;ta učiniti?&quot;Tipični simptomi depresije su sniženo raspoloženje, s naglaskom na to da je u nekim slučajevima raspoloženje izraženije sniženo u jutarnjim satima, te oboleli ističu kako se situacija tokom dana delimično pobolj&scaron;ava&quot;, obja&scaron;njava doktorka.Uz to dolazi gubitak interesa i zadovoljstva u stvarima koje su obolelu osobu prethodno veselile, osećaj smanjene energije, pojačano umaranje, promene apetita, koji može biti i smanjen i povećan, smetnje pri spavanju, smanjeno samopo&scaron;tovanje, osećaj krivice, pa čak i suicidne misli.Ako kod sebe ili bliskih osoba prepoznate simptome depresije, ključni korak je potražiti stručnu pomoć.

Pet zabluda o depresiji s kojima se mnogi suočavaju

9 Komentari