Istraživanje pokazalo: Nedostatak sna u ranom detinjstvu može povećati rizik od autizma

Prema studiji, bebe koje manje spavaju ili imaju lo&scaron;iji kvalitet sna imaju veći rizik od pojave autističnih karakteristika, a kod dela dece kasnije može biti postavljena i dijagnoza iz spektra autizma.Kako navodi Autism Research Institute, autizam je neurorazvojno stanje koje se prvenstveno odnosi na razlike u socijalnoj komunikaciji, kao i na obrasce ograničenih i ponavljajućih interesa i pona&scaron;anja.Istraživači su podsetili da autizam pogađa do 3,2 odsto dece u Australiji, &scaron;to je slično stopama u Sjedinjenim Američkim Državama i Engleskoj. U 2016. godini ovaj poremećaj bio je najveći uzrok invaliditeta kod dece mlađe od pet godina u Australiji.Istraživanje, objavljeno u časopisu Archives of Disease in Childhood, pratilo je vi&scaron;e od 1.000 parova majka&ndash;beba, analizirajući obrasce spavanja u uzrastu od &scaron;est i 12 meseci.Istraživači su potom procenjivali autistične osobine dece u uzrastu od dve i četiri godine, na osnovu izve&scaron;taja roditelja.Kada su deca napunila 12 godina, kod 64 njih već je bila postavljena dijagnoza autizma.Rezultati su pokazali jasnu povezanost: bebe sa lo&scaron;ijim snom imale su veću verovatnoću da kasnije pokažu autistične osobine ili dobiju dijagnozu autizma.U uzrastu od &scaron;est meseci, svaki dodatni sat noćnog sna bio je povezan sa 4,5 odsto manjim rizikom od razvoja autističnih osobina u uzrastu od dve i četiri godine, kao i 22 odsto manjom verovatnoćom dijagnoze autizma do 12. godine. Suprotno tome, u uzrastu od 12 meseci, bebe kojima je duže trebalo da zaspu &mdash; svako povećanje od pet minuta latencije sna (vreme od odlaska u krevet do uspavljivanja) &mdash; pokazivale su 1,5 odsto veći nivo autističnih osobina i 7,7 odsto veću verovatnoću kasnije dijagnoze.Autori studije poručili su: &quot;Na&scaron;i nalazi sugeri&scaron;u da obrasci spavanja u ranom detinjstvu, posebno noćni san, mogu služiti kao rani pokazatelji autizma, omogućavajući ranije otkrivanje i intervenciju, uključujući podr&scaron;ku usmerenu na san&quot;.Iako se autizam može pouzdano dijagnostikovati do 24. meseca života, mnogoj deci u Australiji dijagnoza se postavlja znatno kasnije, u proseku oko 45. meseca, čime se propu&scaron;ta važan period za rane intervencije.Zbog toga istraživači sve vi&scaron;e zagovaraju vi&scaron;emetodne, dugoročne skrininge koji uključuju vi&scaron;e merenja tokom vremena, umesto oslanjanja na pojedinačne procene u određenim tačkama.Studija navodi da bi podaci koje daju roditelji o spavanju, poput trajanja noćnog sna i vremena uspavljivanja, mogli biti koristan dodatak ovim pristupima.Takođe je utvrđeno da je 42 odsto dece kojoj je kasnije dijagnostikovan autizam koristilo melatonin u prethodnom periodu, &scaron;to ukazuje na poku&scaron;aje roditelja da ublaže probleme sa spavanjem.Autizam je stanje koje se može manifestovati u različitim oblicima i zahteva različite nivoe podr&scaron;ke, a povezuje se i sa određenim zdravstvenim izazovima te nižim očekivanim životnim vekom.Stručnjaci nagla&scaron;avaju da su rana dijagnostika i pravovremene, naučno utemeljene intervencije ključne za bolje ishode, te da je važno unaprediti sisteme podr&scaron;ke kako bi deca na vreme dobila potrebnu pomoć.

Istraživanje pokazalo: Nedostatak sna u ranom detinjstvu može povećati rizik od autizma

0 Komentari