Čovek se bukvalno sastoji od zvezdane prašine

Ljudsko telo se najvećim delom sastoji od vode, proteina, masti i mineralnih materija. A te materije se sastoje od hemijskih elemenata kao &scaron;to su vodonik, kiseonik, ugljenik i azot, kako obja&scaron;njava Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja (DLRElementi od kojih je na&scaron;e telo izgrađeno nastali su pre milijardi godina u unutra&scaron;njosti zvezda. Kada su te zvezde na kraju svog životnog ciklusa eksplodirale, izdbacile su svoje sastojke kao finu zvezdanu pra&scaron;inu u svemir.Deo tog materijala kasnije je dospeo na Zemlju. Danas su naučnici u stanju da otkriju takve siću&scaron;ne tragove iz svemira i iz njih izvuku važna saznanja o istoriji nastanka na&scaron;e planete i univerzuma.&lt;script type=&#39;text/Javascript&#39;&gt; &lt;!-- //DW Tracking start var xttitel = encodeURIComponent (document.title); var partnername = encodeURIComponent(&#39;b92.net&#39;); var sprache = &#39;27&#39;; var xtmaca = &#39;ser-VEU-Volltexte-JavaScript-&#39; + partnername + &#39;-dwde&#39;; var xturl = encodeURIComponent (document.URL); var xtref = encodeURIComponent (document.referrer); var base = &#39;https://logs1279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&amp;s2=&#39; + sprache + &#39;&amp;p=&#39; + partnername + &#39;::Volltexte::&#39;; var ext = &#39;&amp;x1=1&amp;x2=&#39; + sprache + &#39;&amp;x5=&#39; + xttitel + &#39;&amp;x6=1&amp;x7=&#39; + xturl + &#39;&amp;x8=&#39; + xtmaca + &#39;&amp;x10=&#39; + partnername + &#39;::Volltexte&amp;ref=&#39; + xtref; var track = base + xttitel + ext; var xtImg=document.createElement(&quot;img&quot;); xtImg.setAttribute(&#39;src&#39;, track); xtImg.setAttribute(&#39;alt&#39;, &#39;na&#39;); xtImg.setAttribute(&#39;height&#39;, &#39;1px&#39;); xtImg.setAttribute(&#39;width&#39;, &#39;1px&#39;); document.body.appendChild(xtImg); //DW Tracking end --&gt; &lt;/script&gt; &lt;noscript&gt; &lt;img width=&quot;1&quot; height=&quot;1&quot; alt=&quot;&quot; src=&quot;https://logs1279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&amp;s2=27&amp;p=b92.net::Volltexte::b92.net_Volltex te_JS&amp;di=&amp;an=&amp;ac=&amp;x1=1&amp;x2=27&amp;x5=b92.net_Volltexte_JS&amp;x6=1&amp;x8=ser-VEU- Volltexte-JavaScript-b92.net-dwde&amp;x10=b92.net::Volltexte&quot;&gt; &lt;/noscript&gt;Supernove ostavljaju tragove na ZemljiKako obja&scaron;njava hemičar i fizičar Dominik Kol iz Helmholcovog centra Drezden-Rosendorf u tim česticama reč je o ostacima ogromnih zvezdanih eksplozija, takozvanih supernova.&quot;Mi smo bukvalno napravljeni od zvezdane pra&scaron;ine&quot;, kaže Kol.Da bi otkrili ovu kosmičku pra&scaron;inu, istraživači posežu za prirodnim &quot;arhivima&quot;.U jezgrima bu&scaron;otina arktičkog leda ili u milionima godina starim naslagama na dnu okeana mogu se pročitati tragovi pro&scaron;lih supernova - poput otiska prsta.Pomoću akceleratorske spektrometrije mase naučnici mogu da izoluju pojedine izotope, poput gvožđa-60. Po&scaron;to ovaj izotop ne postoji prirodno na Zemlji, njegovo pronalaženje predstavlja direktan dokaz zvezdane eksplozije u relativnoj blizini na&scaron;eg Sunčevog sistema pre miliona godina.Ovaj oblik nuklearne astrofizike povezuje najveće strukture kosmosa sa najmanjim česticama na Zemlji.Shutterstock/CeltStudioKosmička pra&scaron;ina kao ključ za život u svemiruRezultati istraživanja ističu da ova pra&scaron;ina nije samo pasivni gradivni materijal. Jedna studija Heriot-Vat univerziteta iz 2025. godine prvi put potvrđuje da je kosmička pra&scaron;ina neophodan uslov da bi se uop&scaron;te &quot;zapalila iskra života&quot; u međuzvezdanom prostoru. Povr&scaron;ine ovih mikroskopski malih zrnaca služe kao katalitičke platforme. Samo tamo, u ekstremnim uslovima vakuuma, jednostavni atomi mogu da se povežu u složenije organske molekule.Dopunjujući to, jedno istraživanje Tehnolo&scaron;kog univerziteta Čalmers revidira ranije pretpostavke o raspodeli ovih za život neophodnih atoma. Naučnici su otkrili da se &scaron;irenje zvezdane pra&scaron;ine putem galaktičkih vetrova odvija mnogo efikasnije i na većim udaljenostima nego &scaron;to se do sada smatralo.To značajno povećava verovatnoću da i u veoma udaljenim zvezdanim sistemima postoje neophodni gradivni elementi za nastanak života.Shutterstock/muratartTragovi kosmičke pra&scaron;ine iz drugih zvezdanih sistemaKoliko je razmena materije među zvezdama dinamična, pokazuje i najnovije posmatranje međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS. U decembru 2025. godine svemirski teleskop SFEREks uspeo je da sprovede detaljnu analizu tokom njegovog prolaska. Podaci pokazuju značajno povećanu aktivnost pra&scaron;ine nakon perihela &mdash; odnosno tačke najbliže Suncu.Za astrofiziku je posebno zanimljivo: u magličastoj ovojnici ATLAS-a otkrivene su nove vrste gasova i takozvana refraktorna pra&scaron;ina. Ove toplotno otporne čestice služe kao transportni medijum za hemijske gradivne elemente preko galaktičkih granica. Međuzvezdani posetioci poput ATLAS-a pružaju istraživačima retku mogućnost da analiziraju materijal koji nije nastao u na&scaron;em Sunčevom sistemu.Shutterstock/Brian DonovanZa&scaron;to je važno istraživanje zvezdane pra&scaron;ineDok teleskopi poput SFEREks-a posmatraju daljine, fizičari poput Kola traže odgovore na samoj Zemlji. Do sada postoje dokazi o najmanje dve velike zvezdane eksplozije čiji su ostaci stigli do Zemlje u poslednjih deset miliona godina. Da li je reč o pojedinačnim događajima ili o vi&scaron;e njih, tek treba da se istraži.Ova saznanja pomažu nam da razumemo kako funkcioni&scaron;e univerzum &mdash; i kakvim je uticajima Zemlja bila izložena tokom svoje istorije. Takođe, često se pokazuje da osnovna istraživanja, koja u početku deluju apstraktno, kasnije vode ka novim tehnologijama i primenama.&quot;Dru&scaron;tvena relevantnost na početku ne mora odmah da bude očigledna, jer je reč o osnovnim istraživanjima. Ali upravo zato ona jesu važna: tiču se pitanja kako je sve nastalo &mdash; i kako smo nastali mi kao ljudi i kao čovečanstvo&quot;, kaže Kol.Svakim pogledom u zvezde gledamo i u sopstveno poreklo. Posmatramo univerzum očima čiji su atomi nekada bili skovani u srcima umirućih zvezda.

Čovek se bukvalno sastoji od zvezdane prašine

0 Komentari