Dokument ispred svog vremena: Zašto je Sretenjski ustav morao da padne FOTO

Na praznik Sretenja, 15. februara, progla&scaron;en je Sretenjski ustav &ndash; dokument koji je Srbiju svrstao među najnaprednije evropske države svog vremena, ali je zbog te iste naprednosti trajao svega 55 dana.Srbija 30 &ndash; ih godina 19. veka imala je između 500 000 i 600 000 ljudi, bila je zemlja seljaka, nepismenih ljudi, a sam Ustav bio je pretenciozna odluka. Dono&scaron;enje Ustava uslovila je Miletina buna koja je izbila januara 1835. godine, a sa ciljem ograničavanja vlasti kneza Milo&scaron;a Obrenovića (18.03. 1780. &ndash; 26. 09. 1860.) koji je vladao apsolutistički.Na najmasovnijoj Narodnoj skup&scaron;tini u Kragujevcu 15. februara 1835. godine na kojoj je prisustvovalo oko 4000 poslanika i oko 10 000 građana, donet je prvi Ustav u istoriji Srbije &ndash; Sretenjski ustav to jest Ustav Knjaževstva srpskog.Ustav je izradio Dimitrije Davidović, lični sekretar kneza Milo&scaron;a Obrenovića. Ustav je imao 14 glava i 142 člana. Po Ustavu ukinut je feudalizam &scaron;to je i najvažniji akt Ustava, a to je označavalo socijalnu slobodu i dru&scaron;tvo jednakih građana.piemags / Alamy / ProfimediaU trenutku kada su apsolutističke monarhije dominirale Evropom, Srbija je dobila ustav koji je ograničavao vlast vladara, uvodio podelu vlasti i garantovao osnovna građanska prava. Bio je to čin političke hrabrosti, ali i istorijski presedan.Ustav je prvi put jasno podelio vlast na zakonodavnu, izvr&scaron;nu i sudsku, ograničavajući samovolju kneza i uvodeći principe pravne države. Posebno je značajno to &scaron;to je garantovao građanska prava i slobode &ndash; jednakost pred zakonom, nepovredivost ličnosti i imovine, kao i određena prava podanika koja su u to doba bila retkost u mnogim evropskim državama.Ustav ispred epoheAutor Sretenjskog ustava bio je Dimitrije Davidović, novinar, diplomata i vizionar, obrazovan u evropskom duhu prosvetiteljstva. Inspirisan francuskim ustavnim modelima, Davidović je u srpski pravni poredak uneo ideje koje su u to vreme bile gotovo revolucionarne: jednakost svih građana pred zakonom, nepovredivost ličnosti i imovine, ukidanje feudalnih privilegija i jasno razdvajanje zakonodavne, izvr&scaron;ne i sudske vlasti. Za dru&scaron;tvo koje je tek nekoliko decenija ranije iza&scaron;lo iz osmanskog ropstva, to je bio ogroman iskorak ka modernoj, građanskoj državi.Njegov tvorac Dimitrije Davidović, prethodno je u Beču, gde je studirao medicinu, osnovao 1813. &quot;Novine serbske&quot;. Uređivao ih je i vodio zajedno a Dimitrijem Fru&scaron;ićem, takođe studentom. Obojica su bili rodom iz Srema. 14. II 1835. u Kneževini Srbiji usvojen je Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Milo&scaron;a Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. 🔽 pic.twitter.com/md8zuK64gz&mdash; Misko Misko (@todDM53izjASpRe) February 14, 2024List je uga&scaron;en februara 1822, usled finansijskih nedaća. Davidović je potom pre&scaron;ao u Srbiju knjaza Milo&scaron;a gde nastavlja da objavljuje novine, ali obavlja i brojne druge zvanične funkcije, po volji knjaza Milo&scaron;a, da bi takođe uobličio i ustav koji će postati poznat kao Sretenjski. Veliki otpor stranih sila, u prvom redu Habzbur&scaron;ke monarhije, Osmanskog carstva, Ruske Imperije, doprineo je da knez Milo&scaron; Obrenović ukine Ustav posle 55 dana. Za Ustav je govoreno da je &quot;zarazan akt&quot;, &quot;francuski rasad u srpskoj &scaron;umi&quot;.Srbija 30 &ndash; ih godina 19. veka imala je između 500 000 i 600 000 ljudi, bila je zemlja seljaka, nepismenih ljudi, a sam Ustav bio je pretenciozna odluka. Dono&scaron;enje Ustava uslovila je Miletina buna koja je izbila januara 1835. godine, a sa ciljem ograničavanja vlasti kneza Milo&scaron;a Obrenovića (18.03. 1780. &ndash; 26. 09. 1860.) koji je vladao apsolutistički.Milo&scaron;eva saglasnot, ali ne i bez zadr&scaron;keSretenjski ustav progla&scaron;en je uz saglasnost kneza Milo&scaron; Obrenović, ali ne i bez zadr&scaron;ke. Iako je Milo&scaron; bio svestan potrebe da ograniči samovolju i smiri unutra&scaron;nje pritiske, ustav mu je su&scaron;tinski vezivao ruke. Njegova vlast vi&scaron;e nije bila apsolutna, već podložna zakonu &ndash; &scaron;to je za tada&scaron;nje prilike predstavljalo radikalan rez. Ipak, pravi problem nije nastao unutar Srbije, već izvan njenih granica.Shutterstock/Prachaya RoekdeethaweesabReakcija Evrope bila je brza i o&scaron;tra. Osmansko carstvo, pod čijim je formalnim suverenitetom Srbija jo&scaron; uvek bila, videlo je ustav kao pretnju poretku. Rusija ga je smatrala opasno liberalnim, dok se Austrijsko carstvo pribojavalo da bi takav dokument mogao da ohrabri ustavne i nacionalne pokrete unutar sopstvenih granica.Za velike sile, problem nije bila Srbija &ndash; problem je bio presedan. Ako mala kneževina može da ograniči vlast vladara i uvede građanska prava, ko je sledeći? Pod snažnim međunarodnim pritiscima, knez Milo&scaron; je u aprilu 1835. godine povukao ustav iz upotrebe.Zbog svojih liberalnih odredbi izazvao je negodovanje velikih sila, pre svega Osmanskog carstva, Rusije i Austrije, koje su smatrale da je ustav previ&scaron;e napredan i revolucionaran. Ipak, i pored kratkog trajanja, Sretenjski ustav ostao je simbol borbe za ustavnost, slobodu i modernu državu u Srbiji.Iako je važio manje od dva meseca, Sretenjski ustav zauzima posebno mesto u srpskoj istoriji. Bio je dokaz da Srbija nije samo ustanička i ratnička zemlja, već i dru&scaron;tvo sposobno da stvara moderne političke i pravne institucije.Istorijska ironija je očigledna: ustav koji je ukinut jer je bio &quot;previ&scaron;e slobodarski&quot;, danas se slavi kao simbol borbe za prava, zakon i državu utemeljenu na slobodi građana. Sretenjski ustav nije propao zato &scaron;to je bio slab, već zato &scaron;to je bio &ndash; ispred svog vremena.

Dokument ispred svog vremena: Zašto je Sretenjski ustav morao da padne FOTO

1 Komentari