Najlepše jezero na svetu: Od Beograda udaljeno oko pet sati, idealno za izlet FOTO

Ako tražite pravi mali raj na zemlji, netaknutu prirodu čiji kontrasti oduzimaju dah, od planinskih vrhova prekrivenih snegom do kristalno čiste vode koja se preliva u svim nijansama tirkizne i smaragdne, dovoljno vam je da "skoknete" do Slovenije.

Ovaj put vodimo vas na veličanstveno Bledsko jezero, dragulj ledenjačkog porekla u Julijskim Alpama, koji je od Beograda udaljen oko 589 kilometara, odnosno pet sati i 35 minuta vožnje.

Svi vodeći svetski mediji redovno ga uvrštavaju na liste destinacija koje svakako morate da posetite, a u nastavku evo detaljnog pregleda znamenitosti, skrivenih lepota i malo manje poznatih tajni koje nikoga ne ostavljaju ravnodnušnim! 

Šetalište oko jezera pruža najbolji doživlja, a  možete i da zaplovite do ostrva

Prošetajte se idiličnom, šest kilometara dugačkom stazom oko jezera, uživajte u vožnji konjskom zapregom, tj. fijakerom, odvezite se do jedinog slovenačkog ostrva ili unajmite čamac i sami veslajte.

Shutterstock/Zdenek Matyas Photography

Mnogi preporučuju plovidbu tradicionalnimm brodićem zvanim pletna. Izrađuju je lokalni stanovnici i tipična je za Bled, a njeno poreklo seže još u davnu 1590. godinu. Šarmantni brodić opremljen je šarenom tendom koja štiti od sunca i drugih vremenskih uslova, a njim upravlja pletnar, što je prilično cenjen poziv koji ne može da obavlja bilo ko.

Naime, carica Marija Terezija je 1740. godine dodelila ekskluzivno pravo prevoza hodočasnika brodom preko jezera na bogoslužje na Bledskom ostrvu porodicama poloprivrednika (bilo ih je 22). Spomenuto pravo dobile su isključivo seljačke porodice koje su u vlasništvu imale najmanje plodna poljoprivredna zemljišta. Titula pletnarskog veslača prenosila se s kolena na koleno, pa se ona u pojedinim porodicama zadržala sve do danas. Na Bledskom jezeru voze 23 pletne, a vožnja do ostrceta i nazad košta 20 evra.

Ovaj drveni čamac ravnog dna dizajniran je prema konceptu venecijanske gondole, ali ima šiljati pramac i krmu proširenu stepenicom za ulazak putnika. Dugačak je sedam i širok dva metra ie može da primi 18 osoba. Pletnar tokom čitave plovidbe stoji i pokreće brodić pomoć dva vesla.

Zvono želja i legenda o udovici

A kad stignete do bajkovitog malog ostrva usred Bledskog jezera, svakako posetite njegov najprepoznatljiviji simbol, unikatnu crkvicu Uznesenja Blažene Device Marije. Pre nego što je izgrađena, na njenom mestu nalazio se hram posvećen Živi, boginji života i plodnosti. Ali, nakon pokrštavanja 745. godine, staroslavenski hram zamenjen je crkvom koja je vremenom dobila i 52 metra visok zvonik, izgrađen od šupljikavog kamena.

Shutterstock/Andrew Mayovskyy

Priču o samom zvonu prati i zanimljiva drevna legenda o udovici Polikseni. Neutešna zbog smrti supruga, zloglasnog Hartmana Kreighona koji je ugnjetavao stanovnike Bleda, zbog čega se pričalo da su ga ubili ili pljačkaši ili sami seljaci, ona je sve svoje zlato i srebro dala za izradu zvona njemu u spomen. Ali, tekom prenošenja istog na ostrvo, brod je zahvatilo olujno nevreme i zvono je, nažalost, potonulo. Slomljena žena tad odlazi u Rim, gde se zaredila u samostanu. Nakon njene smrti, papa, duboko dirnut ovom tužnom pričom, na ostvro je poslao novo zvono. Ali iz dubine Bledskog jezera navodno se i dan-danas može čuti zvonjava onog potopljenog…

Do crkvice vodi čak 99 kamenih stepenika

Danas je ova bledska legenda prava turistička atrakcija. Naime, posetioci koji zazvone zvonom na ostrvu preporučuju se Majci Božjoj i govore joj svoje želje u nadi da će ih ona uslišiti. Do same crkvice u kojoj se tzv. zvono želja nalazi vodi impresivno stepenište, ujedno i omiljeno mesto za fotografisanje. I dan-danas postoji tradicija prema kojoj mladoženja mora da nosi mladu uz svih 99 kamenih stepenika ako želi da se oženi baš u toj crkvi na Bledskom ostrvu!

Shutterstock/mislaw

Što se tiče samog jezera, na njegovom mestu nekad je bila ogromna tektonska rupa koju je napravio bohinjski ledenjak. Nakon što se led otopio, čitava kotlina napunila se vodom i nastalo je današnje jezero, koje je na nekim delovima duboko i do 30 metara. Istočna strana ovog slovenačkog čuda prirode bogata je i lekovitim termalnim izvorima, u kojima temperatura ne pada ispod 20° C. Što se tiče samog Bledskog jezera, njegova temperatura leti doseže 25° C, što ga čini idealnim za kupanje, a zimi zna pasti i do svega 4° C. Kad mu se površina zaledi, na njemu možete i da klizate, naravno, na sopstvenu odgovornost.

A visoko na litici iznad Bledskog jezera ponosno stoji Bledski dvorac, najstariji dvorac u Sloveniji. Do njega, kroz tajanstvenu šumu, vode označena pešačka staza i asfaltirani put. Istorija ovog lepotana seže u 1004. godinu, kad je nemački kralj Henrik II. posed Bled dodelio biskupu Albuinu od Brixena. U to vreme na mestu današnjeg kaštela stajala je samo romanička kula zaštićena zidom, dok su prvi dvorac oko 1011. sagradili upravo biskupi i to u odbrambene svrhe, iako oni sami zapravo nikad nisu ni živeli u dvorcu.

Najstariji slovenački dvorac ima svoju štampariju i impresivan vinski podrum

Dodatne kule i fortifikacijski sistem sa zidom izgrađeni su tek u srednjem veku. Utvrđeni glavni deo dvorca bio je namenjen za stanovanje feudalaca, dok je spoljni deo sa zidinama i svojim prostorijama bio rezervisan za poslugu. Godine 1511. dvorac je teško stradao u zemljotresu, ali nakon obnove opet je zasijao u punom sjaju. Dodatnom renovacijom, koja je trajala od 1951. do 1961. ovaj istorijski spomenik dobio je i dvorsku štampariju, ali i impresivan vinski podrum.

Danas se u gornjem dvorištu dvorca nalazi muzej u kojem možete zaviriti u daleku prošlost Bledskog jezera, a tu su i gotička kapelica iz 16. veka, suvenirnica i restoran. Leti se u dvorištu organizuju brojna kulturna događanja, od kojih valja izdvojiti Srednjovekovne dane, kad drevni vitezovi posetiocima pokazuju kako se u tom kraju živelo u srednjem veku. S Bledskog dvorca puca i veličanstven panoramski pogled na čitavo jezero, ali i širu okolinu, sve do moćnog Triglava.