U zemljama širom Evrope statistika pokazuje da je prekoračenje brzine jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nesreća. Posebno u naseljenim mestima, nepoštovanje ograničenja može imati tragične posledice.
Zbog toga su stroge kazne za njihovo kršenje jedan od ključnih alata u borbi za veću bezbednost na putevima. Ako se spremate na put u Grčku, trebalo bi da znate da u nekim situacijama rizične vožnje Grci, pored novčane kazne, oduzimaju i vozilo. U Austriji mogu da vam oduzmu i trajno!
Naime, novi Zakon o bezbednosti saobraćaja Grčke donosi znatno strože kazne za prekoračenje brzine, po uzoru na pojedine evropske zemlje, poput Austrije, gde ozbiljni prekršaji mogu dovesti i do oduzimanja vozila.
Novi propisi jasno definišu dozvoljene brzine, koje zavise od vrste puta, kategorije vozila i uslova saobraćaja.
Ako u narednom periodu putujete automobilom u Grčku, imajte na umu da su pored pooštrenog zakona o bezbednosti saobraćaja, Grci pojačali i kontrole na određenim saobraćajnicama pred turističku sezonu, a sve u cilju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
Grci su pooštrili zakon o bezbednosti saobraćaja, i on važi od septembra prošle godine. Kada je reč o automobilima, sada maksimalna brzina u naseljenim mestima iznosi 30 km/h, dok je na većim gradskim saobraćajnicama dozvoljeno do 50 km/h, osim ako drugačije nije određeno saobraćajnom signalizacijom, piše grčki sajt Carandmotor.
Van naselja ograničenja su sledeća:
do 130 km/h na auto-putu
do 110 km/h na brzim saobraćajnicama
do 90 km/h na ostalim putevima
B92.net/TK
Kazne za prekoračenje brzine određuju se prema stepenu prekoračenja. Ako vozač prekorači dozvoljenu brzinu do 20 km/h, sledi kazna od 150 evra. Za prekoračenje veće od 30 km/h kazna raste na 350 evra, uz oduzimanje vozačke dozvole na 30 dana.
U slučajevima kada je brzina veća od dozvoljene za više od 50 km/h, kazna dostiže 700 evra, dok se vozačka dozvola oduzima na 60 dana.
Za vožnju od 200 km/h oduzima se vozačka na godinu dana
Posebno stroge sankcije predviđene su za ekstremno brzu vožnju. Za vožnju bržu od 150 km/h na auto-putu, više od 130 km/h na brzoj saobraćajnici ili više od 120 km/h na ostalim putevima, propisana je kazna od 350 evra i zabrana upravljanja vozilom na 30 dana.
Najstroža kazna odnosi se na vožnju bržu od 200 km/h - tada vozaču preti novčana kazna od 2.000 evra i oduzimanje dozvole na godinu dana!
Kada policija može da oduzme automobil
Privremeno oduzimanje vozila predviđeno je u određenim slučajevima opasne vožnje. To se pre svega odnosi na situacije kada se automobil koristi za:
- ulične trke i opasne manevre
- bahatu vožnju pod dejstvom alkohola ili narkotika, naročito kada su ugroženi životi
Novi zakon o saobraćaju na auto-putevima u Grčkoj ima za cilj da stane na put opasnoj praksi vozača koji koriste uređaje za izbegavanje kamera za merenje brzine.
Grčka je poznata po svojim prelepim plažama i toplim morem. Postoji mnoštvo plaža koje su idealne za porodice sa decom. Te plaže uglavnom imaju mirno more ili veoma blage talase što ih čini bezbednim za igru i kupanje.
U Grčkoj postupak zaplene pokreće saobraćajna policija, potvrđuje tužilaštvo, a konačnu odluku donosi sud. Cilj ove mere je sprečavanje novih prekršaja i zaštita bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Grčka policija je u više navrata saopštavala da su tokom akcija protiv ilegalnih uličnih trka, osim novčanih kazni i oduzimanja dozvola, pojedina vozila bila i zaplenjena.
Austrija najrigoroznija
Iako su grčke mere stroge, pojedine evropske države otišle su korak dalje.
Austrija je među najrigoroznijim zemljama kada je reč o kažnjavanju bahate vožnje. Ako vozač prekorači brzinu za više od 60 km/h u naselju ili 70 km/h van naselja, policija može privremeno da mu oduzme vozilo na dve nedelje.
Za višestruke prekršioce ili ekstremne slučajeve, na primer, više od 80 km/h od ograničenja u gradu, odnosno više od 90 km/h van grada - automobil može biti trajno konfiskovan i prodat na aukciji!
Predstavnici austrijskog Ministarstva saobraćaja navode da ove mere nisu usmerene protiv prosečnih vozača, već protiv onih koji uporno i svesno ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, piše Carandmotor.
F8 studio/Shutterstock
Pravila u Finskoj i Švajcarskoj
Slična pravila već godinama postoje i u Švajcarskoj, gde se vozila oduzimaju vozačima koji konstantno krše propise.
Finska je otišla drugim putem i uvela kazne koje zavise od prihoda vozača kako bi sankcije imale isti efekat na sve građane. Tako je svojevremeno jedan visoki rukovodilac kompanije koja proizvodi mobilne telefone kažnjen sa 116.000 evra jer je vozio 75 km/h u zoni gde je ograničenje bilo 50 km/h.
U Srbiji trka s vremenom ispred bezbednosti
Prekoračenje brzine je i u Srbiji jedan od najčešćih prekršaja. Razlozi za to su "trka s vremenom", bahatost i odsustvo saobraćajne kulture.
Za saobraćajce koji su nedavno govorili za "Blic", to da se doda gas i gde treba i gde ne treba je višegodišnji društveni fenomen.
"Svi su pritisnuti moranjem da stignu gde su se zaputili, bukvalno trku sa vremenom stavljaju ispred bezbednosti i ti slučajevi da se zbog gužve ne zakasni na posao, po dete u obdanište ili gde već, zapravo su najčešći slučajevi prekoračenja brzine. Primer za to su dostavna i vozila i brze pošte. Dobiju dnevnu kvotu koju realno ne mogu da ispune i onda jure da stignu da ne bi dobili negativne poene. A kada ih zaustavimo, najčešće čujemo opravdanje u smislu 'jeste, prekoračio sam, ali ti si svoje dete već uzeo iz vrtića, a ja u pet do 4 još nisam ostavio kombi u garažu'", ilustruju saobraćajci trku sa vremenom gotovo svih učesnika u saobraćaju.
Nemaju ni osnovnu, ni saobraćajnu kulturu
Takođe, kako kažu, izražena je i klasična bahatost vozača sa jakim "mašinama", a potom, naročito kod mlađih, adrenalin koji ih tera da brzinom većom od propisane testiraju i sebe i vozilo.
"U ovoj kategoriji nema striktnog šablona ko su ti koji na taj način divljaju. Mogu biti i muškarci i žene, stariji i mladi, samo im je zajedničko odsustvo i osnovne i saobraćajne kulture. Statistika, međutim, pokazuje da zbog prebrze vožnje najviše stradaju mladi, mahom zbog neiskustva", pričaju saobraćajci.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Glavata kornjača ponovo je napala kupača u Kaštel Lukšiću. Mladić je zadobio povredu nakon ujeda za donji deo leđa, a ovo je već peti zabeleženi incident od 22. jula.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Problem ostavljanja peškira, ležaljki i drugih stvari na plažama kako bi se unapred zauzelo mesto godinama izaziva rasprave među turistima, posebno u periodima najvećih gužvi.
Srpski turista doživeo je neobičan susret tokom ronjenja u Nikitiju. Na morskom dnu ugledao je kokota letača, ribu upečatljivog izgleda koja, kada se oseti ugroženo, širi velika peraja nalik krilima.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamak Kumamoto u jugozapadnom Japanu ponovo je danas otvoren za posetioce, nešto više od dve nedelje nakon zemljotresa magnitude 7,1 koji je pogodio region, saopštile su danas gradske vlasti.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Belgijski influenser Mihil Vandevort preminuo je u 28. godini od zastoja srca. Bolovao je od retke genetske bolesti progerije, a uprkos prognozama lekara živeo je više nego dvostruko duže od očekivanog.
Evrovizija je promenila pravila koja se posebno tiču zemalja koje su u sukobu, a ovo se tumači i kao reakcija na učešće Izraela na takmičenju, uprkos kritikama zbog vojnih akcija koje traju, piše BBC.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP "Gradska čistoća" tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila, u komaracu roda Culex.
