Mnogi ističu da se kvalitetan obrok u albanskom restoranu može dobiti za 3–5 evra, dok bi sličan obrok na hrvatskoj obali koštao znatno više.
Poslednjih godina primećen je veliki porast broja turista koji biraju Albaniju kao svoju letnju destinaciju, uključujući i sve veći broj Hrvata.
Ovaj trend je naročito vidljiv na društvenim mrežama, gde putnici sa oduševljenjem dele svoja iskustva. Mnogi posetioci navode nekoliko ključnih razloga zašto im je Albanija privlačna, a jedan od najčešće spominjanih jeste izuzetna pristupačnost cena.
Turisti na društvenim mrežama često ističu da su troškovi hrane i pića u albanskim restoranima izuzetno povoljni, naročito u poređenju sa cenama na hrvatskoj obali.
Na primer, mnogi kažu da se kvalitetan obrok u albanskom restoranu može dobiti za 3–5 evra, dok bi sličan obrok na hrvatskoj obali bio znatno skuplji. Ova cenovna razlika čini Albaniju privlačnom destinacijom za putnike koji žele da maksimalno iskoriste svoj budžet, a u isto vreme uživaju u prelepom okruženju.
Ovaj trend ne samo da privlači sve veći broj turista u Albaniju, već i podstiče diskusiju o konkurentnosti cena u turističkom sektoru šire oblasti Jadrana.
Shutterstock/Zysko Sergii
Nedavno je i platforma "Halo, inspektore" na svojoj stranici na Fejsbuku objavila zanimljivo poređenje cena ručka u popularnom albanskom turističkom mestu Ksamil i restoranima na hrvatskoj obali, ističući sve izraženije razlike koje sve više motivišu građane Hrvatske da letovanje potraže van svoje zemlje.
Kako navode u objavi, mnogim Hrvatima je more u sopstvenoj zemlji postalo preskupo, pa se sve češće okreću Albaniji – destinaciji koja je doskoro bila relativno nepoznata, a danas beleži snažan turistički rast.
Platforma je objavila podatke iz restorana u Ksamilu koji se nalazi tik uz more. Radi se o restoranu u kojem se, prema podacima udruženja, često čeka u redu za slobodan sto.
Prema podacima koje su objavili, espreso kafa u ovom restoranu košta 0,70 evra, makijato 0,80 evra, kapućino i frape po 1,50 evra, dok se boca vode od 0,2 litra prodaje po ceni od 0,70 evra.
Od glavnih jela, u ponudi su plata mešanog mesa za četiri osobe po ceni od 30 evra, biftek za 9 evra, jagnjeće meso i kozlić po 10 evra, brancin za 11 evra i ćufte za 5 evra. U cenu je uključen i prilog po izboru.
Shutterstock/Iurii Dzivinskyi
Udruženje navodi i konkretan primer porudžbine: tri jela – baby kozlić, orada i kozice – sa velikim porcijama pomfrita ukupno su koštali 27 evra. Većina sokova i bezalkoholnih pića prodaje se po ceni od 2 evra, dok energetski napici koštaju evro više. Italijanska vina dominiraju vinskom kartom, a litra vina košta 10 evra, dok se pola litra može dobiti za 5.
Pivo se nudi po ceni od 2 do 3 evra, u zavisnosti od količine, dok su žestoka pića dostupna već od 1 evra za domaću rakiju, 3,5 evra za uzo (poznat i kao mastika), pa do 5 evra za votku i metaksu. Salate se kreću od 2,5 evra za caciki, preko 3 evra za sveže paradajze, do 5 evra za veliku mešanu porciju dovoljnu za tri osobe.
Dodaju da u Ksamilu ima i skupljih, ali i jeftinijih restorana koji nude jednako dobru hranu i isti nivo usluge.
Objava je izazvala lavinu reakcija, ali i diskusiju, jer su mišljenja bila podeljena. Mnogi su izrazili oduševljenje zbog cena. "Tužno je što mnogi ne mogu da priušte da provedu makar nedelju dana godišnje na moru sa porodicom u svojoj zemlji", "Ove godine prvi put planiram da idem u Albaniju (leti ima direktan let iz Zagreba) jer hrvatske cene ne mogu da priuštim", "Mi smo često tamo", "Kako oni mogu da opstanu sa tako niskim cenama, a naši ne mogu?", neki su od komentara.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
S druge strane, bilo je i onih koji su priznali da su cene u Albaniji niže, ali tvrde da je kvalitet usluge slabiji. "Prošao sam sve gradove do Ksamilija, obišao sam i veće gradove u unutrašnjosti. More neuporedivo lepše, hrana lošija, porcije male, prljavština veća, infrastruktura slabija... To govorim generalno, naravno da ima i suprotnih primera, ali nema smisla porediti leto tamo i ovde", jedan je od komentara.
"Albanija tek ulazi u turističke vode, sačekajmo oko pet godina pa uporedimo cene", "Dečije porcije, a cena ništa posebno, kao i kod nas", "Albanija je za Hrvatsku bar sto godina iza", pisali su drugi korisnici Fejsbuka.
U Staroj Čaršiji i današnjoj Prvomajskoj ulici nalaze se dve džamije i brojne zanatske radnje, pa u njima svakako ima šta da se vidi, ali i da se pazari.
Na prvi pogled zvuči kao šala, ali bolivijska mornarica ima vrlo konkretne razloge za svoje postojanje. Zemlja raspolaže velikim rekama i jezerom na kojima treba nadzirati saobraćaj, sprečavati mutne poslove i pomagati stanov
Od 3. novembra 2026. godine, svi putnici koji putuju u SAD moraće da dostave potpisanu izjavu kojom potvrđuju da u prethodnih 21 dan nisu boravili u Demokratskoj Republici Kongo.
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
U Staroj Čaršiji i današnjoj Prvomajskoj ulici nalaze se dve džamije i brojne zanatske radnje, pa u njima svakako ima šta da se vidi, ali i da se pazari.
Na prvi pogled zvuči kao šala, ali bolivijska mornarica ima vrlo konkretne razloge za svoje postojanje. Zemlja raspolaže velikim rekama i jezerom na kojima treba nadzirati saobraćaj, sprečavati mutne poslove i pomagati stanov
Vlasti na Filipinima saopštile su prošle nedelje da istražuju Tomasa Markla zbog sumnje da je posedovao materijal koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece.
U Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine nedavno je uspešno izvedena prva operacija klipinga aneurizme srednje moždane arterije uz primenu intraoperativne video-angiografije indocijanin zelenim (ICG).
Prema ovim istraživanjima, kafa nije povezana sa povećanim rizikom od stvaranja kamena u žučnoj kesi, ali kod osoba koje ga već imaju može izazvati tegobe.
Širom sveta danas se obeležava Svetski dan psorijaze, oboljenja od kojeg boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa psorijazom živi oko 140.000 ljudi, navodi se u saopštenju Udruženja dermatoloških pacijenata "3P".
