Mnogi ističu da se kvalitetan obrok u albanskom restoranu može dobiti za 3–5 evra, dok bi sličan obrok na hrvatskoj obali koštao znatno više.
Poslednjih godina primećen je veliki porast broja turista koji biraju Albaniju kao svoju letnju destinaciju, uključujući i sve veći broj Hrvata.
Ovaj trend je naročito vidljiv na društvenim mrežama, gde putnici sa oduševljenjem dele svoja iskustva. Mnogi posetioci navode nekoliko ključnih razloga zašto im je Albanija privlačna, a jedan od najčešće spominjanih jeste izuzetna pristupačnost cena.
Turisti na društvenim mrežama često ističu da su troškovi hrane i pića u albanskim restoranima izuzetno povoljni, naročito u poređenju sa cenama na hrvatskoj obali.
Na primer, mnogi kažu da se kvalitetan obrok u albanskom restoranu može dobiti za 3–5 evra, dok bi sličan obrok na hrvatskoj obali bio znatno skuplji. Ova cenovna razlika čini Albaniju privlačnom destinacijom za putnike koji žele da maksimalno iskoriste svoj budžet, a u isto vreme uživaju u prelepom okruženju.
Ovaj trend ne samo da privlači sve veći broj turista u Albaniju, već i podstiče diskusiju o konkurentnosti cena u turističkom sektoru šire oblasti Jadrana.
Shutterstock/Zysko Sergii
Nedavno je i platforma "Halo, inspektore" na svojoj stranici na Fejsbuku objavila zanimljivo poređenje cena ručka u popularnom albanskom turističkom mestu Ksamil i restoranima na hrvatskoj obali, ističući sve izraženije razlike koje sve više motivišu građane Hrvatske da letovanje potraže van svoje zemlje.
Kako navode u objavi, mnogim Hrvatima je more u sopstvenoj zemlji postalo preskupo, pa se sve češće okreću Albaniji – destinaciji koja je doskoro bila relativno nepoznata, a danas beleži snažan turistički rast.
Platforma je objavila podatke iz restorana u Ksamilu koji se nalazi tik uz more. Radi se o restoranu u kojem se, prema podacima udruženja, često čeka u redu za slobodan sto.
Prema podacima koje su objavili, espreso kafa u ovom restoranu košta 0,70 evra, makijato 0,80 evra, kapućino i frape po 1,50 evra, dok se boca vode od 0,2 litra prodaje po ceni od 0,70 evra.
Od glavnih jela, u ponudi su plata mešanog mesa za četiri osobe po ceni od 30 evra, biftek za 9 evra, jagnjeće meso i kozlić po 10 evra, brancin za 11 evra i ćufte za 5 evra. U cenu je uključen i prilog po izboru.
Shutterstock/Iurii Dzivinskyi
Udruženje navodi i konkretan primer porudžbine: tri jela – baby kozlić, orada i kozice – sa velikim porcijama pomfrita ukupno su koštali 27 evra. Većina sokova i bezalkoholnih pića prodaje se po ceni od 2 evra, dok energetski napici koštaju evro više. Italijanska vina dominiraju vinskom kartom, a litra vina košta 10 evra, dok se pola litra može dobiti za 5.
Pivo se nudi po ceni od 2 do 3 evra, u zavisnosti od količine, dok su žestoka pića dostupna već od 1 evra za domaću rakiju, 3,5 evra za uzo (poznat i kao mastika), pa do 5 evra za votku i metaksu. Salate se kreću od 2,5 evra za caciki, preko 3 evra za sveže paradajze, do 5 evra za veliku mešanu porciju dovoljnu za tri osobe.
Dodaju da u Ksamilu ima i skupljih, ali i jeftinijih restorana koji nude jednako dobru hranu i isti nivo usluge.
Objava je izazvala lavinu reakcija, ali i diskusiju, jer su mišljenja bila podeljena. Mnogi su izrazili oduševljenje zbog cena. "Tužno je što mnogi ne mogu da priušte da provedu makar nedelju dana godišnje na moru sa porodicom u svojoj zemlji", "Ove godine prvi put planiram da idem u Albaniju (leti ima direktan let iz Zagreba) jer hrvatske cene ne mogu da priuštim", "Mi smo često tamo", "Kako oni mogu da opstanu sa tako niskim cenama, a naši ne mogu?", neki su od komentara.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
S druge strane, bilo je i onih koji su priznali da su cene u Albaniji niže, ali tvrde da je kvalitet usluge slabiji. "Prošao sam sve gradove do Ksamilija, obišao sam i veće gradove u unutrašnjosti. More neuporedivo lepše, hrana lošija, porcije male, prljavština veća, infrastruktura slabija... To govorim generalno, naravno da ima i suprotnih primera, ali nema smisla porediti leto tamo i ovde", jedan je od komentara.
"Albanija tek ulazi u turističke vode, sačekajmo oko pet godina pa uporedimo cene", "Dečije porcije, a cena ništa posebno, kao i kod nas", "Albanija je za Hrvatsku bar sto godina iza", pisali su drugi korisnici Fejsbuka.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Bogutovačka Banja nudi povoljan smeštaj, termomineralnu vodu i mirno prirodno okruženje, a penzionerima je na raspolaganju i mogućnost korišćenja turističkog vaučera od 10.000 dinara.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
"Rezervacija" ležaljki pored bazena ili na plaži ostavljanjem peškira mnoge putnike izluđuje jer često ne mogu naći slobodno mesto, iako na ležaljkama nema ljudi.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Oko 1.000 ljudi okupilo se u botaničkoj bašti u Mejzeu u pokušaju da postavi rekord za najduži sto za ručak u Belgiji, a akcija je bila posvećena podizanju svesti o siromaštvu dece.
Prelazak na zimsko računanje vremena u 2026. godini očekuje nas u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata ujutru. Saznajte zašto je uvedeno pomeranje sata, kao i kako utiče na zdravlje.
Naslednici žrtava Holokausta pokrenuli su dve tužbe protiv muzeja u Los Anđelesu i Aušvicu, tražeći povraćaj umetničkih dela povezanih sa nacističkim progonom i zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Građani i turisti u Sidneju ostali su iznenađeni kada su na krovu Sidnejske opere ugledali Betmena. Otkriveno je zašto se Mračni vitez pojavio na čuvenoj znamenitosti.
Ministarka ribarstva australijske savezne države Zapadna Australija, Džeki Džarvis, izjavila je danas da je dala ovlašćenje da se "unište ajkula" koja je ubila plivača na plaži Sorento oko 20 kilometara od Perta.
Otkrijte koliko vam je tečnosti zaista potrebno dnevno i upoznajte jednostavan, naučno potvrđen metod za proveru hidratacije organizma bez brojanja čaša.
Humani papiloma virus izaziva virusnu infekciju kože ili sluzokože koja se prenosi seksualnim putem, koja može dovesti do nastanka raka i genitalnih bradavica, a HPV vakcina može sprečiti nastanak karcinoma kod oba pola.
