Svake godine s početkom proleća u Berlinu se na Međunarodnom sajmu turizma (ITB) okupe svi koji žele da budu prisutni na globalnom turističkom tržištu.
Sa čime se predstavlja Crna Gora, a sa čime Srbija?
Da se turistička branša gotovo potpuno oporavila nakon pandemije korone govore i rekordni podaci ovogodišnjeg sajma ITB: preko 5.800 izlagača iz 170 zemalja.
Oporavak pokazuju i podaci jednog ispitivanja objavljeni na samom početku sajma koji govore o nesmanjenoj potrebi Nemaca za putovanjima. Uprkos inflaciji i poskupljenjima, građani Nemačke ne žele da se uzdržavaju kad su u pitanju izdaci za putovanja.
To potvrđuje i Romeo Dragičio, direktor Hrvatske turističke centrale u Frankfurtu: "Od naših partnera ovde na sajmu čuli smo da cene u Hrvatskoj ne odskaču od cena u ostalim destinacijama na Sredozemlju.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
Cene ne predstavljaju problem
Nemačke porodice osećaju inflaciju i raspolažu manjim budžetom. Ali svi mi znamo da je godišnji odmor Nemcima veoma važan i da neće odustati od odmora, tako da za sada cene ne predstavljaju neki nepremostiv problem", uveren je Dragičio.
O cenama se, tokom poslednjih pobuna potrošača i bojkota hrvatskih trgovinskih lanaca, pročulo i u Nemačkoj, pa će fotografije s poređenjima cena u istim lancima u Hrvatskoj i Nemačkoj sigurno ponekog potencijalnog turistu ponukati na razmišljanje pri odabiru mesta za godišnji odmor.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
Albanija – nova zvezda u Berlinu
A odredišta koja samo čekaju na turiste kojima je Hrvatska preskupa više je nego dovoljno. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma u Berlinu je Albanija. Ona ima iste adute kao i njeni severni susedi na Jadranu, ali uz osetno povoljnije cene.
Do pre samo nekoliko godina Albaniju je godišnje posećivalo samo nekoliko desetina hiljada Nemaca, a prošle godine se taj broj već popeo na 350.000. I u stalnom je rastu. Tome doprinose i sve brojnije niskobudžetne avio-linije.
Ti podaci su još daleko od oko 3,5 miliona Nemaca, koliko godišnje poseti Hrvatsku, ali trend je više nego očigledan: albanski turizam beleži godišnji rast od 15 procenata.
margouillat photo/Shutterstock
Crna Gora kao jeftinija Hrvatska?
U Crnoj Gori, koja se nalazi u sendviču između regionalne turističke sile Hrvatske i destinacije u usponu – Albanije, delimično nadu polažu i u činjenicu da je ta zemlja još uvek povoljnija nego Hrvatska.
"Ljudi kojima je Hrvatska preskupa mogu samo da produže do Crne Gore i naići će na niske cene", kaže Mihael Bader, predsednik Odbora za turizam pri Nemačko-crnogorskom ekonomskom udruženju. On doduše priznaje da ni Crnu Goru nije zaobišao globalni talas poskupljenja, ali dodaje da turistički radnici u toj zemlji kontramerama pokušavaju da ublaže taj trend.
Bader tako ukazuje za Dojče vele (DW) da godišnja karta za sve nacionalne parkove u Crnoj Gori od početka godine košta samo 13,50 evra. Poređenja radi, jednokratna poseta Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj košta 40 evra. I to je deo strategije da se gosti koji dođu na crnogorsku obalu privuku i u ostatak zemlje, posebno na sever, s brojnim nacionalnim parkovima.
Skijanje na severu, kupanje na jugu Hercegovine
Štand Bosne i Hercegovine ove godine upadljivo je veći nego prošle, a na njemu su se predstavile mnoge turističke zajednice te zemlje. To ukazuje na želju da se u tu zemlju, koja još uvek nije u većoj meri prepoznata kao turističko odredište, privuče više gostiju, pogotovo iz bliskih tržišta kao što je nemačko.
I tu se igra na raznovrsnost – od Sarajeva i njegovih aduta koji mnogim Evropljanima deluju egzotično, preko brojnih nacionalnih parkova, pa sve do male, ali turistički snažne obale.
Jedan od najraznovrsnijih regiona je i Hercegovačko-neretvanski kanton. Kako ističe viši saradnik Turističke zajednice tog kantona Krešimir Miličević, taj region pre svega turiste nastoji da privuče raznovrsnošću ponude.
"Vi ovde možete na severu kantona da se skijate, zatim je tu važno hodočašće, Međugorje, pa Mostar s kulturnom ponudom i na kraju Neum sa svojim plažama", kaže Miličević za DW i dodaje da se iz Mostara do Neuma može stići za jedan sat.
"Blizina i dobra povezanost je naša velika prednost", ukazuje.
Shutterstock/poludziber
Beograd kao gastronomska meka?
Ipak, da je područje jugoistočne Evrope za mnoge posetioce iz inostranstva, a pre svega Nemačke, još uvek nepoznato područje, govori i relativno slaba zastupljenost turističke ponude koja se bazira na gastronomiji. To u Srbiji žele da promene i da seoskom, kao i turizmu u banjama, dodaju još jedan oblik specifične ponude.
"Gastronomija je u Srbiji postala veoma prepoznat potencijal, pogotovo nakon što smo dobili prve dve Mišlenove zvezdice i 23 restorana na listi Mišlenovih preporuka", kaže za DW Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Osim na gastronomskom turizmu, Srbija u Berlinu mnogo nade polaže i na formu kratkih odmora u gradovima, a promoviše se i "Ekspo 2027". Želja je da se broj turista iz Nemačke, koji krije mnogo veći potencijal od sadašnjih 130.000 godišnje, trajno poveća.
Raspoloženje turističkih radnika mogle bi, međutim, da pokvare i najnovije statistike o cenama letova, koje su objavljene u vreme sajma ITB u Berlinu. Na početku letnje sezone očekuje se 19 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019, poslednje pretpandemijske godine.
"Smanjena ponuda letova i rastuće takse na aerodromima povećavaju cene", navodi se u saopštenju Nemačkog udruženja avio-operatera.
Organizator putovanja ima pravo na naknadu stvarno nastalih troškova u zavisnosti od trenutka odustanka i prirode ugovorenih usluga, saopštila je danas Nacionalna asocijacija turističkih agencija (YUTA).
Prelazak granice često je rutina, ali iza svakog formalnog pregleda krije se niz pravila i propisa koji se moraju poštovati. Neprijavljeni novac koji ulazi u Evropsku uniju može imati ozbiljne posledice, a carinske kontrole postaju sve strože.
Od 28. marta 2026. godine počele su sa radom AI kamere na 8 tačaka i 10 autobusa u Atini a do kraja godine počeće u Solunu i na Kritu, sa dodatnih 2000 kamera.
Putna elektronska dozvola Evropske unije (ETIAS) počeće da se koristi u poslednjem kvartalu 2026. godine, a EU će tačan datum pokretanja objaviti par meseci pre toga.
Aerodrom Morava u Lađevcima iz godine u godinu postaje sve popularnija vazdušna luka u Srbiji, a najviše putnika beleži se na letovima ka Solunu i Tivtu tokom letnje sezone.
Sve više putnika iz regiona ove godine menja svoje planove i bira sigurnije, bliže destinacije za odmor. U takvom okruženju, Crna Gora se nameće kao logičan i sve popularniji izbor, posebno među turistima iz Srbije.
Ako se sukob u Iranu nastavi, letovanje kakvo poznaju i Grci i srpski turisti moglo bi da preraste u luksuz, logistički izazov ili čak bezbednosni rizik.
Među destinacijama koje Hrvati često biraju nalazi se i susedna Italija, a poslednjih dana na internetu se pominje Sestri Levante, grad na italijanskoj rivijeri između Đenove i područja Ćinkve Tere.
Situacija na Bliskom istoku plaši veliki broj turista koji je već uplatio aranžmane u nekoj od zemalja koja se nalaze u blizini ratnih zona. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija, ističe da nema razloga za strah.
Organizator putovanja ima pravo na naknadu stvarno nastalih troškova u zavisnosti od trenutka odustanka i prirode ugovorenih usluga, saopštila je danas Nacionalna asocijacija turističkih agencija (YUTA).
Prelazak granice često je rutina, ali iza svakog formalnog pregleda krije se niz pravila i propisa koji se moraju poštovati. Neprijavljeni novac koji ulazi u Evropsku uniju može imati ozbiljne posledice, a carinske kontrole postaju sve strože.
Od 28. marta 2026. godine počele su sa radom AI kamere na 8 tačaka i 10 autobusa u Atini a do kraja godine počeće u Solunu i na Kritu, sa dodatnih 2000 kamera.
Putna elektronska dozvola Evropske unije (ETIAS) počeće da se koristi u poslednjem kvartalu 2026. godine, a EU će tačan datum pokretanja objaviti par meseci pre toga.
Ako ste među njima, pripremite se - pred vama je razdoblje leptirića u stomaku, neočekivanih susreta i priča koje bi mogle da potraju puno duže nego što mislite.
Zelena salata se često smatra jednim od najzdravijih izbora u ishrani – lagana je, osvežavajuća i bogata vlaknima i vitaminima. Ipak, iako ima brojne prednosti, njena konzumacija nije uvek bez rizika, posebno za osobe koje imaju određene zdravstvene tegobe.
Zdravlje zglobova, a posebno kolena, u velikoj meri zavisi od pravilne ishrane i unosa nutrijenata koji imaju važnu ulogu u očuvanju i obnovi hrskavičnog tkiva.
Suptilni znakovi depresije često su prisutni dugo pre nego što stanje postane ozbiljno i preraste u duboku emocionalnu krizu. Potiskivanje sopstvenih potreba, umanjivanje lične vrednosti i dugotrajna unutrašnja iscrpljenost mogu ostati neprepoznati godinama.
