Svake godine s početkom proleća u Berlinu se na Međunarodnom sajmu turizma (ITB) okupe svi koji žele da budu prisutni na globalnom turističkom tržištu.
Sa čime se predstavlja Crna Gora, a sa čime Srbija?
Da se turistička branša gotovo potpuno oporavila nakon pandemije korone govore i rekordni podaci ovogodišnjeg sajma ITB: preko 5.800 izlagača iz 170 zemalja.
Oporavak pokazuju i podaci jednog ispitivanja objavljeni na samom početku sajma koji govore o nesmanjenoj potrebi Nemaca za putovanjima. Uprkos inflaciji i poskupljenjima, građani Nemačke ne žele da se uzdržavaju kad su u pitanju izdaci za putovanja.
To potvrđuje i Romeo Dragičio, direktor Hrvatske turističke centrale u Frankfurtu: "Od naših partnera ovde na sajmu čuli smo da cene u Hrvatskoj ne odskaču od cena u ostalim destinacijama na Sredozemlju.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
Cene ne predstavljaju problem
Nemačke porodice osećaju inflaciju i raspolažu manjim budžetom. Ali svi mi znamo da je godišnji odmor Nemcima veoma važan i da neće odustati od odmora, tako da za sada cene ne predstavljaju neki nepremostiv problem", uveren je Dragičio.
O cenama se, tokom poslednjih pobuna potrošača i bojkota hrvatskih trgovinskih lanaca, pročulo i u Nemačkoj, pa će fotografije s poređenjima cena u istim lancima u Hrvatskoj i Nemačkoj sigurno ponekog potencijalnog turistu ponukati na razmišljanje pri odabiru mesta za godišnji odmor.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
Albanija – nova zvezda u Berlinu
A odredišta koja samo čekaju na turiste kojima je Hrvatska preskupa više je nego dovoljno. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma u Berlinu je Albanija. Ona ima iste adute kao i njeni severni susedi na Jadranu, ali uz osetno povoljnije cene.
Do pre samo nekoliko godina Albaniju je godišnje posećivalo samo nekoliko desetina hiljada Nemaca, a prošle godine se taj broj već popeo na 350.000. I u stalnom je rastu. Tome doprinose i sve brojnije niskobudžetne avio-linije.
Ti podaci su još daleko od oko 3,5 miliona Nemaca, koliko godišnje poseti Hrvatsku, ali trend je više nego očigledan: albanski turizam beleži godišnji rast od 15 procenata.
margouillat photo/Shutterstock
Crna Gora kao jeftinija Hrvatska?
U Crnoj Gori, koja se nalazi u sendviču između regionalne turističke sile Hrvatske i destinacije u usponu – Albanije, delimično nadu polažu i u činjenicu da je ta zemlja još uvek povoljnija nego Hrvatska.
"Ljudi kojima je Hrvatska preskupa mogu samo da produže do Crne Gore i naići će na niske cene", kaže Mihael Bader, predsednik Odbora za turizam pri Nemačko-crnogorskom ekonomskom udruženju. On doduše priznaje da ni Crnu Goru nije zaobišao globalni talas poskupljenja, ali dodaje da turistički radnici u toj zemlji kontramerama pokušavaju da ublaže taj trend.
Bader tako ukazuje za Dojče vele (DW) da godišnja karta za sve nacionalne parkove u Crnoj Gori od početka godine košta samo 13,50 evra. Poređenja radi, jednokratna poseta Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj košta 40 evra. I to je deo strategije da se gosti koji dođu na crnogorsku obalu privuku i u ostatak zemlje, posebno na sever, s brojnim nacionalnim parkovima.
Skijanje na severu, kupanje na jugu Hercegovine
Štand Bosne i Hercegovine ove godine upadljivo je veći nego prošle, a na njemu su se predstavile mnoge turističke zajednice te zemlje. To ukazuje na želju da se u tu zemlju, koja još uvek nije u većoj meri prepoznata kao turističko odredište, privuče više gostiju, pogotovo iz bliskih tržišta kao što je nemačko.
I tu se igra na raznovrsnost – od Sarajeva i njegovih aduta koji mnogim Evropljanima deluju egzotično, preko brojnih nacionalnih parkova, pa sve do male, ali turistički snažne obale.
Jedan od najraznovrsnijih regiona je i Hercegovačko-neretvanski kanton. Kako ističe viši saradnik Turističke zajednice tog kantona Krešimir Miličević, taj region pre svega turiste nastoji da privuče raznovrsnošću ponude.
"Vi ovde možete na severu kantona da se skijate, zatim je tu važno hodočašće, Međugorje, pa Mostar s kulturnom ponudom i na kraju Neum sa svojim plažama", kaže Miličević za DW i dodaje da se iz Mostara do Neuma može stići za jedan sat.
"Blizina i dobra povezanost je naša velika prednost", ukazuje.
Shutterstock/poludziber
Beograd kao gastronomska meka?
Ipak, da je područje jugoistočne Evrope za mnoge posetioce iz inostranstva, a pre svega Nemačke, još uvek nepoznato područje, govori i relativno slaba zastupljenost turističke ponude koja se bazira na gastronomiji. To u Srbiji žele da promene i da seoskom, kao i turizmu u banjama, dodaju još jedan oblik specifične ponude.
"Gastronomija je u Srbiji postala veoma prepoznat potencijal, pogotovo nakon što smo dobili prve dve Mišlenove zvezdice i 23 restorana na listi Mišlenovih preporuka", kaže za DW Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Osim na gastronomskom turizmu, Srbija u Berlinu mnogo nade polaže i na formu kratkih odmora u gradovima, a promoviše se i "Ekspo 2027". Želja je da se broj turista iz Nemačke, koji krije mnogo veći potencijal od sadašnjih 130.000 godišnje, trajno poveća.
Raspoloženje turističkih radnika mogle bi, međutim, da pokvare i najnovije statistike o cenama letova, koje su objavljene u vreme sajma ITB u Berlinu. Na početku letnje sezone očekuje se 19 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019, poslednje pretpandemijske godine.
"Smanjena ponuda letova i rastuće takse na aerodromima povećavaju cene", navodi se u saopštenju Nemačkog udruženja avio-operatera.
Evropa možda jeste jedan od manjih kontinenata, ali je takođe i jedan od regiona za istraživanje ogromne mešavine kultura, istorije i neobičnijih mesta, koja su raštrkana po njoj.
Ukoliko želite da posetite neku karipsku zemlju, postoji mnogo razloga da odaberete baš Dominikansku Republiku. To je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Karibima i predstavlja važan deo u istoriji Srednje i Latinske Amerike.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Grčka je počela da primenjuje nove cenovnike putarine na putu Egnatia Odosu koji vodi ka omiljenim letovalištima Srba. Cene su, u proseku, povećane za 20 odsto.
Evropa možda jeste jedan od manjih kontinenata, ali je takođe i jedan od regiona za istraživanje ogromne mešavine kultura, istorije i neobičnijih mesta, koja su raštrkana po njoj.
Ukoliko želite da posetite neku karipsku zemlju, postoji mnogo razloga da odaberete baš Dominikansku Republiku. To je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Karibima i predstavlja važan deo u istoriji Srednje i Latinske Amerike.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Bendžamin Slejd ima 79 godina i silno želi da pronađe mlađu ženu da mu rodi sina kom bi on mogao da prepusti svoje ogromno imanje. Ali, postoje neki uslovi...
Na društvenoj mreži X postoji profil pod nazivom Cigarette Nostalgia, poznat po nostalgičnim objavama koje šalju poruku kako je "prošlo vreme bilo mnogo bolje od sadašnjeg u kom živimo."
Neke devojke često kao život iz snova zamišljaju onaj u kom ne rade i uživaju pored bogatog muškarca. Jednoj devojci se "san" zamalo ostvario, pa je podelila i detalje svog života u luksuzu.
Princ Hari bi mogao sledeće nedelje da se vrati u Veliku Britaniju zbog sudskog procesa u Londonu, a njegov brat, princ Vilijam i njegova supruga Kejt, biće tada stotinama kilometra daleko od britanske prestonice u Škotskoj.
Kandidat za guvernera Floride, republikanac Džejms Fišbek, predlaže uvođenje "poreza na greh" od 50% na prihode kreatora na platformi OnlyFans, kako bi odvratio ljude od pridruživanja toj platformi.
Glumac Kris Not je morao da se obratio pratiocima na Instagramu kako bi smirio buru oko komentara koji je uputio bivšoj koleginice iz serije "Seks i grad", Sari Džesiki Parker.
Kako starite, vaše telo se suočava sa promenama kao što su gubitak mišićne mase i mineralne gustine kostiju, smanjena želudačna kiselina i smanjen apetit, a sve to utiče na nutritivne potrebe.
Naučnici koji stoje iza velikog novog istraživanja tvrde da je gotovo svaka osoba koja doživi srčani ili moždani udar prethodno imala bar jedan od četiri ključna faktora rizika — koje opisuju kao "rane znake" da bi moglo doći do komplikacija.
U Dubrovniku su u proteklom periodu zabeležena tri slučaja šuge, ali šef Službe za epidemilogiju županijskog Zavoda za javno zdravstvo Miljenko Ljubić ističe da nakon toga nisu zabeleženi novi slučajevi ove zarazne bolesti kože.
U Beogradu je tokom druge nedelje ove godine, odnosno od 5. do 11. januara, epidemipološkim nadzorom utvrđeno da je 9.981 osoba obolela od akutnih respiratornih infekcija (ARI), a od oboljenja sličnih gripu bilo je 516 obolelih.
