Svake godine s početkom proleća u Berlinu se na Međunarodnom sajmu turizma (ITB) okupe svi koji žele da budu prisutni na globalnom turističkom tržištu.
Sa čime se predstavlja Crna Gora, a sa čime Srbija?
Da se turistička branša gotovo potpuno oporavila nakon pandemije korone govore i rekordni podaci ovogodišnjeg sajma ITB: preko 5.800 izlagača iz 170 zemalja.
Oporavak pokazuju i podaci jednog ispitivanja objavljeni na samom početku sajma koji govore o nesmanjenoj potrebi Nemaca za putovanjima. Uprkos inflaciji i poskupljenjima, građani Nemačke ne žele da se uzdržavaju kad su u pitanju izdaci za putovanja.
To potvrđuje i Romeo Dragičio, direktor Hrvatske turističke centrale u Frankfurtu: "Od naših partnera ovde na sajmu čuli smo da cene u Hrvatskoj ne odskaču od cena u ostalim destinacijama na Sredozemlju.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
Cene ne predstavljaju problem
Nemačke porodice osećaju inflaciju i raspolažu manjim budžetom. Ali svi mi znamo da je godišnji odmor Nemcima veoma važan i da neće odustati od odmora, tako da za sada cene ne predstavljaju neki nepremostiv problem", uveren je Dragičio.
O cenama se, tokom poslednjih pobuna potrošača i bojkota hrvatskih trgovinskih lanaca, pročulo i u Nemačkoj, pa će fotografije s poređenjima cena u istim lancima u Hrvatskoj i Nemačkoj sigurno ponekog potencijalnog turistu ponukati na razmišljanje pri odabiru mesta za godišnji odmor.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
Albanija – nova zvezda u Berlinu
A odredišta koja samo čekaju na turiste kojima je Hrvatska preskupa više je nego dovoljno. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma u Berlinu je Albanija. Ona ima iste adute kao i njeni severni susedi na Jadranu, ali uz osetno povoljnije cene.
Do pre samo nekoliko godina Albaniju je godišnje posećivalo samo nekoliko desetina hiljada Nemaca, a prošle godine se taj broj već popeo na 350.000. I u stalnom je rastu. Tome doprinose i sve brojnije niskobudžetne avio-linije.
Ti podaci su još daleko od oko 3,5 miliona Nemaca, koliko godišnje poseti Hrvatsku, ali trend je više nego očigledan: albanski turizam beleži godišnji rast od 15 procenata.
margouillat photo/Shutterstock
Crna Gora kao jeftinija Hrvatska?
U Crnoj Gori, koja se nalazi u sendviču između regionalne turističke sile Hrvatske i destinacije u usponu – Albanije, delimično nadu polažu i u činjenicu da je ta zemlja još uvek povoljnija nego Hrvatska.
"Ljudi kojima je Hrvatska preskupa mogu samo da produže do Crne Gore i naići će na niske cene", kaže Mihael Bader, predsednik Odbora za turizam pri Nemačko-crnogorskom ekonomskom udruženju. On doduše priznaje da ni Crnu Goru nije zaobišao globalni talas poskupljenja, ali dodaje da turistički radnici u toj zemlji kontramerama pokušavaju da ublaže taj trend.
Bader tako ukazuje za Dojče vele (DW) da godišnja karta za sve nacionalne parkove u Crnoj Gori od početka godine košta samo 13,50 evra. Poređenja radi, jednokratna poseta Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj košta 40 evra. I to je deo strategije da se gosti koji dođu na crnogorsku obalu privuku i u ostatak zemlje, posebno na sever, s brojnim nacionalnim parkovima.
Skijanje na severu, kupanje na jugu Hercegovine
Štand Bosne i Hercegovine ove godine upadljivo je veći nego prošle, a na njemu su se predstavile mnoge turističke zajednice te zemlje. To ukazuje na želju da se u tu zemlju, koja još uvek nije u većoj meri prepoznata kao turističko odredište, privuče više gostiju, pogotovo iz bliskih tržišta kao što je nemačko.
I tu se igra na raznovrsnost – od Sarajeva i njegovih aduta koji mnogim Evropljanima deluju egzotično, preko brojnih nacionalnih parkova, pa sve do male, ali turistički snažne obale.
Jedan od najraznovrsnijih regiona je i Hercegovačko-neretvanski kanton. Kako ističe viši saradnik Turističke zajednice tog kantona Krešimir Miličević, taj region pre svega turiste nastoji da privuče raznovrsnošću ponude.
"Vi ovde možete na severu kantona da se skijate, zatim je tu važno hodočašće, Međugorje, pa Mostar s kulturnom ponudom i na kraju Neum sa svojim plažama", kaže Miličević za DW i dodaje da se iz Mostara do Neuma može stići za jedan sat.
"Blizina i dobra povezanost je naša velika prednost", ukazuje.
Shutterstock/poludziber
Beograd kao gastronomska meka?
Ipak, da je područje jugoistočne Evrope za mnoge posetioce iz inostranstva, a pre svega Nemačke, još uvek nepoznato područje, govori i relativno slaba zastupljenost turističke ponude koja se bazira na gastronomiji. To u Srbiji žele da promene i da seoskom, kao i turizmu u banjama, dodaju još jedan oblik specifične ponude.
"Gastronomija je u Srbiji postala veoma prepoznat potencijal, pogotovo nakon što smo dobili prve dve Mišlenove zvezdice i 23 restorana na listi Mišlenovih preporuka", kaže za DW Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Osim na gastronomskom turizmu, Srbija u Berlinu mnogo nade polaže i na formu kratkih odmora u gradovima, a promoviše se i "Ekspo 2027". Želja je da se broj turista iz Nemačke, koji krije mnogo veći potencijal od sadašnjih 130.000 godišnje, trajno poveća.
Raspoloženje turističkih radnika mogle bi, međutim, da pokvare i najnovije statistike o cenama letova, koje su objavljene u vreme sajma ITB u Berlinu. Na početku letnje sezone očekuje se 19 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019, poslednje pretpandemijske godine.
"Smanjena ponuda letova i rastuće takse na aerodromima povećavaju cene", navodi se u saopštenju Nemačkog udruženja avio-operatera.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Sezona letovanja uveliko se bliži, a hiljade srpskih turista koji se automobilom spremaju za put ka Grčkoj moraće da obrate posebnu pažnju na jednu važnu novinu.
Na padinama Velikog Jastrepca nalazi se Ribarska Banja, mesto poznato po lekovitim izvorima koje su, prema predanju, posećivali još kneginja Milica i kneževi ribari. Danas važi za jednu od najpoznatijih vazdušnih banja u Srbiji.
Avio-kompanija EasyJet će privremeno obustaviti saobraćaj na liniji između aerodroma u Parizu ''Šarl de Gol'' i beogradskog aerodroma ''Nikola Tesla'', a planirani poslednji let na ovoj ruti biće 26. jula.
Đurđevdanski krst je delo vajara Zorana Ilića, i ima impozantne dimenzije - visok je 18 metara, sa rasponom od 11 metara, dok postament dostiže visinu od 2,7 metara.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Zagrebačko kupalište Bundek ove godine ponovo će imati važeću dozvolu za kupanje, pa će posetioci moći bezbedno da uživaju u vodi i uređenoj gradskoj plaži.
Letnja sezona u Grčkoj uskoro počinje, a turisti iz Srbije je s nestrpljenjem iščekuju. Iako ih ove godine dočekuju i određene promene, kako na granicama, tako i na samim plažama interesovanje ipak ne jenjava.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Sezona letovanja uveliko se bliži, a hiljade srpskih turista koji se automobilom spremaju za put ka Grčkoj moraće da obrate posebnu pažnju na jednu važnu novinu.
Na padinama Velikog Jastrepca nalazi se Ribarska Banja, mesto poznato po lekovitim izvorima koje su, prema predanju, posećivali još kneginja Milica i kneževi ribari. Danas važi za jednu od najpoznatijih vazdušnih banja u Srbiji.
Proslavljena pevačica i u osmoj deceniji može da se pohvali izgledom na kom bi joj pozavidele znatno mlađe, a sada je pokazala i neverovatnu transformaciju.
Dženifer Lopez obožava jedan model štikli i vrlo često njih nosi na bitnim događajima, sad je jasno i zbog čega. Toliko su moderne da niko ne može da skine pogled sa njih.
Erik Fleming, licencirani savetnik za lečenje zavisnosti koji je priznao učešće u distribuciji ketamina koji je doveo do smrti američkog glumca Metjua Perija, trebalo bi danas da bude osuđen pred federalnim sudom u Los Anđelesu, prenosi ABC njuz.
Članice hrvtake grupe Lelek oglasile su se nakon što je izraelska televizija KAN na društvenim mrežama objavila komentar o njihovom nastupu koji su doživele kao ismevanje svoje kulture, poruke pesme i patnje potlačenih katoličkih žena.
Evrovizijska groznica trese Beč, a austrijski predstavnik Kozmo nastupio je na Rathausplacu, gde je uz njegovu pesmu zaigrao i gradonačelnik Mihael Ludvig.
Sedam neprocenjivih relikvija iz Carske lavre manastira Hilandar, među kojima su mozaička ikona Bogorodice Odigitrije i rukopisni pergamentni svitak Karejskog tipika iz 12. veka, dopremljene su danas u Srbiju uz najviše državne i crkvene počasti.
Italijansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da su svi do sada urađeni testovi na hantavirus kod osoba koje su stavljene pod medicinski nadzor - negativni.
Broj recepata za antiparazitne lekove ivermektin i fenbendazol značajno je porastao među onkološkim pacijentima u SAD tokom 2025. godine, nakon tvrdnji glumca Mela Gibsona u podkastu Džoa Rogana da su tri njegova prijatelja izlečena od raka ovim preparatima.
Španski putnik sa kruzera "MV Hondius", koji je pozitivan na hantavirus i nalazi se u izolaciji u bolnici "Gomez Ulja", i dalje ima simptome poput respiratornih problema i blago povišene temperature, ali je njegovo stanje stabilno.
Stotine Britanaca zadržane su na francuskom kruzeru nakon što je jedan putnik preminuo usled sumnje na norovirus, dok je kod više desetina ljudi primećena pojava simptoma.
