Svake godine s početkom proleća u Berlinu se na Međunarodnom sajmu turizma (ITB) okupe svi koji žele da budu prisutni na globalnom turističkom tržištu.
Sa čime se predstavlja Crna Gora, a sa čime Srbija?
Da se turistička branša gotovo potpuno oporavila nakon pandemije korone govore i rekordni podaci ovogodišnjeg sajma ITB: preko 5.800 izlagača iz 170 zemalja.
Oporavak pokazuju i podaci jednog ispitivanja objavljeni na samom početku sajma koji govore o nesmanjenoj potrebi Nemaca za putovanjima. Uprkos inflaciji i poskupljenjima, građani Nemačke ne žele da se uzdržavaju kad su u pitanju izdaci za putovanja.
To potvrđuje i Romeo Dragičio, direktor Hrvatske turističke centrale u Frankfurtu: "Od naših partnera ovde na sajmu čuli smo da cene u Hrvatskoj ne odskaču od cena u ostalim destinacijama na Sredozemlju.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
Cene ne predstavljaju problem
Nemačke porodice osećaju inflaciju i raspolažu manjim budžetom. Ali svi mi znamo da je godišnji odmor Nemcima veoma važan i da neće odustati od odmora, tako da za sada cene ne predstavljaju neki nepremostiv problem", uveren je Dragičio.
O cenama se, tokom poslednjih pobuna potrošača i bojkota hrvatskih trgovinskih lanaca, pročulo i u Nemačkoj, pa će fotografije s poređenjima cena u istim lancima u Hrvatskoj i Nemačkoj sigurno ponekog potencijalnog turistu ponukati na razmišljanje pri odabiru mesta za godišnji odmor.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
Albanija – nova zvezda u Berlinu
A odredišta koja samo čekaju na turiste kojima je Hrvatska preskupa više je nego dovoljno. Zemlja partner ovogodišnjeg sajma u Berlinu je Albanija. Ona ima iste adute kao i njeni severni susedi na Jadranu, ali uz osetno povoljnije cene.
Do pre samo nekoliko godina Albaniju je godišnje posećivalo samo nekoliko desetina hiljada Nemaca, a prošle godine se taj broj već popeo na 350.000. I u stalnom je rastu. Tome doprinose i sve brojnije niskobudžetne avio-linije.
Ti podaci su još daleko od oko 3,5 miliona Nemaca, koliko godišnje poseti Hrvatsku, ali trend je više nego očigledan: albanski turizam beleži godišnji rast od 15 procenata.
margouillat photo/Shutterstock
Crna Gora kao jeftinija Hrvatska?
U Crnoj Gori, koja se nalazi u sendviču između regionalne turističke sile Hrvatske i destinacije u usponu – Albanije, delimično nadu polažu i u činjenicu da je ta zemlja još uvek povoljnija nego Hrvatska.
"Ljudi kojima je Hrvatska preskupa mogu samo da produže do Crne Gore i naići će na niske cene", kaže Mihael Bader, predsednik Odbora za turizam pri Nemačko-crnogorskom ekonomskom udruženju. On doduše priznaje da ni Crnu Goru nije zaobišao globalni talas poskupljenja, ali dodaje da turistički radnici u toj zemlji kontramerama pokušavaju da ublaže taj trend.
Bader tako ukazuje za Dojče vele (DW) da godišnja karta za sve nacionalne parkove u Crnoj Gori od početka godine košta samo 13,50 evra. Poređenja radi, jednokratna poseta Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj košta 40 evra. I to je deo strategije da se gosti koji dođu na crnogorsku obalu privuku i u ostatak zemlje, posebno na sever, s brojnim nacionalnim parkovima.
Skijanje na severu, kupanje na jugu Hercegovine
Štand Bosne i Hercegovine ove godine upadljivo je veći nego prošle, a na njemu su se predstavile mnoge turističke zajednice te zemlje. To ukazuje na želju da se u tu zemlju, koja još uvek nije u većoj meri prepoznata kao turističko odredište, privuče više gostiju, pogotovo iz bliskih tržišta kao što je nemačko.
I tu se igra na raznovrsnost – od Sarajeva i njegovih aduta koji mnogim Evropljanima deluju egzotično, preko brojnih nacionalnih parkova, pa sve do male, ali turistički snažne obale.
Jedan od najraznovrsnijih regiona je i Hercegovačko-neretvanski kanton. Kako ističe viši saradnik Turističke zajednice tog kantona Krešimir Miličević, taj region pre svega turiste nastoji da privuče raznovrsnošću ponude.
"Vi ovde možete na severu kantona da se skijate, zatim je tu važno hodočašće, Međugorje, pa Mostar s kulturnom ponudom i na kraju Neum sa svojim plažama", kaže Miličević za DW i dodaje da se iz Mostara do Neuma može stići za jedan sat.
"Blizina i dobra povezanost je naša velika prednost", ukazuje.
Shutterstock/poludziber
Beograd kao gastronomska meka?
Ipak, da je područje jugoistočne Evrope za mnoge posetioce iz inostranstva, a pre svega Nemačke, još uvek nepoznato područje, govori i relativno slaba zastupljenost turističke ponude koja se bazira na gastronomiji. To u Srbiji žele da promene i da seoskom, kao i turizmu u banjama, dodaju još jedan oblik specifične ponude.
"Gastronomija je u Srbiji postala veoma prepoznat potencijal, pogotovo nakon što smo dobili prve dve Mišlenove zvezdice i 23 restorana na listi Mišlenovih preporuka", kaže za DW Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Osim na gastronomskom turizmu, Srbija u Berlinu mnogo nade polaže i na formu kratkih odmora u gradovima, a promoviše se i "Ekspo 2027". Želja je da se broj turista iz Nemačke, koji krije mnogo veći potencijal od sadašnjih 130.000 godišnje, trajno poveća.
Raspoloženje turističkih radnika mogle bi, međutim, da pokvare i najnovije statistike o cenama letova, koje su objavljene u vreme sajma ITB u Berlinu. Na početku letnje sezone očekuje se 19 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019, poslednje pretpandemijske godine.
"Smanjena ponuda letova i rastuće takse na aerodromima povećavaju cene", navodi se u saopštenju Nemačkog udruženja avio-operatera.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Kuršumlijska Banja sve više privlači turiste koji traže mir, lekovite termalne izvore i povoljan odmor. Saznajte koliko košta vikend za dve osobe, koje su opcije smeštaja i koje prirodne i kulturne znamenitosti vredi obići.
Turisti koji mahom odlaze na Ibicu zbog dobrog noćnog provoda, užasnuti su paprenim cenama u noćnim klubovima u kojima flašica vode košta i do 16 evra.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Olivera Katarina je jednom prilikom otkrila svetu koliko je patila zbog smrti svog drugog supruga. Nakon toga se više nikad nije udavala i posvetila se sinu.
Bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, žena čiji su glas, lepota i harizma osvajali publiku širom sveta, ali iza blistave karijere ostale su i brojne priče, anegdote i kontroverze.
Vest o ženi iz Srbije kojoj je tokom povratka sa letovanja u Grčkoj iznenada pozlilo i koja je nakon zastoja srca hitno prevezena u bolnicu u Solunu još jednom je otvorila pitanje koliko je putno zdravstveno osiguranje važno.
Kugu pre svega poznajemo iz knjiga istorije. Ali ona i dalje postoji, recimo na Madagaskaru ili u SAD. I nije postala ništa manje opasna. Da li treba da se bojimo pandemije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete koje se davi vikati ili mahati rukama. U stvarnosti, to se najčešće ne dešava – dete može tiho nestati ispod površine vode.
Veći je izbor senzora za kontinuirano praćenje nivoa glukoze za decu na insulinskoj pumpi i s nestabilnim dijabetesom, koja to pravo zadržavaju i nakon punoletstva.
