Odesa - grad stotinu nacija

Одеса је веома значајан центар руске историје културе, цивилизације. Пушкин је био изгнан у Одесу, и тамо се упознао са Амалијом Ризнић, једном лепом и богатом Тршћанком, Српкинјом, у коју се заљубио, а која је умрла у 24-ој години од туберкулозе. После је Павић о томе написао, осим студија, и роман Предео сликан чајем. Одеса је била и сакупљалиште декабриста, Рајевског и његове породице.
Из Одесе је и Пастренак. Булкаков једно време живи тамо и почиње да пише Дане Турбиних.
Осим по многобројним писцима она је позната и по интензивном позоришном и уметничком животу. Још крајем 18. века, по угледу на Париз, тамо су отворена два позоришта - италијанско за оперу и балет, француско за драму. О Ејзејнштајну да не причамо, ево га на филму.
И булевари су у 19. веку прављени према фанцуским решењима, тако да онај средишњи по густим редовима кестења и "чероемухи" подсећа на Јелисејска поља.
Одеса је уједно било средиште руских Јевреја који су толико обогатили светску културу. А једну од најлепших песама о Одеси, изводи чувени певач из филма Два ратника Марк Бернс.
http://www.youtube.com/watch?v=CebvBldszqM
Треба ићи у Одесу!

Predivne me uspomene vezuju za Odessu kao i za Kisinjev, puno pozdrava Luciki, Aljoni i Irini.Pokvarena Lada,semafori na nelogicnim mestima (levo u dijagonali), jedini ja u patikama belim najkama, a granicu izmedju Moldavije i Ukrajine prelazim peske i cekam da jedan od 200 autobusa predje sa mojim stvarima granicu. Milovanje i nesto vise na plazi posle votki do crte na eks,sto je uzrokovalo skoro po pravilu da u drugoj rundi na pola zaspim pored drage. eee kad se setim isao bih opet i ICI cu.

Kkk... kako mm.. montira!

Одеса је веома значајан центар руске историје културе, цивилизације. Пушкин је био изгнан у Одесу, и тамо се упознао са Амалијом Ризнић, једном лепом и богатом Тршћанком, Српкинјом, у коју се заљубио, а која је умрла у 24-ој години од туберкулозе. После је Павић о томе написао, осим студија, и роман Предео сликан чајем. Одеса је била и сакупљалиште декабриста, Рајевског и његове породице.
Из Одесе је и Пастренак. Булкаков једно време живи тамо и почиње да пише Дане Турбиних.
Осим по многобројним писцима она је позната и по интензивном позоришном и уметничком животу. Још крајем 18. века, по угледу на Париз, тамо су отворена два позоришта - италијанско за оперу и балет, француско за драму. О Ејзејнштајну да не причамо, ево га на филму.
И булевари су у 19. веку прављени према фанцуским решењима, тако да онај средишњи по густим редовима кестења и "чероемухи" подсећа на Јелисејска поља.
Одеса је уједно било средиште руских Јевреја који су толико обогатили светску културу. А једну од најлепших песама о Одеси, изводи чувени певач из филма Два ратника Марк Бернс.
http://www.youtube.com/watch?v=CebvBldszqM
Треба ићи у Одесу!

Predivne me uspomene vezuju za Odessu kao i za Kisinjev, puno pozdrava Luciki, Aljoni i Irini.Pokvarena Lada,semafori na nelogicnim mestima (levo u dijagonali), jedini ja u patikama belim najkama, a granicu izmedju Moldavije i Ukrajine prelazim peske i cekam da jedan od 200 autobusa predje sa mojim stvarima granicu. Milovanje i nesto vise na plazi posle votki do crte na eks,sto je uzrokovalo skoro po pravilu da u drugoj rundi na pola zaspim pored drage. eee kad se setim isao bih opet i ICI cu.

Kkk... kako mm.. montira!