Mombasa, daleko od luksuza i komfora

Bila sam pre 2.5 godine - jeste stari grad, bivsi najveci trgovacki istocne Afrike i objedinjuje 3 kulture: arapsku, indijsku i africku. Ima sva obelezja bivsih osvajaca, po meni najdominatniji su arapi (Omani). Na zalost, nije dobro ocuvan grad, dosta je prljav, a sva dobra i sigurna mesta su uglavnom skrivena iza visokih zidova. No, ako ste iole avanturistickog duha, toplo preporucujem. Ima prelepih restorana (u okviru hotela), brod koji kruzi po Lukani reci dok vecerate uz zalazak sunca, restoran "Ali Barber" koji je u pecini(to stvarno treba videti); fantasticne antikvarnice od nakita do namestaja sa povoljnim cenama; "Fort Jesus" - je sada rusevina, gde su se portugalci borili sa Omani arapima, kad je grad skoro 3 godine bio pod napado (Mombasu su i turci osvajali i britanci - ko nije).. dzamije u starom gradu iz 15-og veka u kojima se i dan danas drze sluzbe, hindu hramovi, trojicne crkve, a prodavnice sa zacinima i dalje nastavljaju tradiciju one Mombase po cemu je nekada bila poznata (trgovacki centar). Diani plaza je prelepa, okruzena palmama i baobabima, kokteli na plazi posle zasluzene pobede u beach volley (tim:kenijski + ja vs. islandjani : "razbili" smo ih - hehehe :)... Isto tako postoje radionice gde mozete kupiti tipicno africke suvenire(zirafe, slonove, korpe, posude od drveta itd..), ali se razlikuju po sledecem: radnici dodju kad hoce i mogu; svaki suvenir ima broj da se zna od koga je radnika; i kad se proda radionica uzme pola, a pola ide radniku, da bi se odrzala ta radionica i da se mlade znatlije obuce. To im dodje malo extra para uz mozda stalni posao, a nekima je to primarni posao. Meni se svideo sistem i porazgovarala sam sa tim ljudima (koji su izgledali veoma sretni u takvoj radnoj sredini)i koji su na moje veliko iznenadjenje, znali za Srbiju i pitali kako smo, s' obzirom na nasu situaciju. U takvim trenucima, dok sedim u prasini sa zanatlijom (koji delje ruzino drvo i polako ga razvija u remek delo u obliku slonceta), vidim koliko su ljudi slicni,koliko imamo zajednickog da pricamo i koliko razdaljina pravi malo smisla; cela planeta je onda moja zemlja.

Kad vidim ovakve tekstove, pomislim da smo mi ljudi u velikoj zabludi o svojoj velicini. Kao, moderna tehnologija je napredovala pa je putovanje na ovakve udaljenosti moguce. Kao... U praksi, treba vam cetvrtina stana u Pancevu da bi odveli porodicu na ovakvu lokaciju. Ko to sebi u istocnoj Evropi moze priustiti.

Bila sam pre 2.5 godine - jeste stari grad, bivsi najveci trgovacki istocne Afrike i objedinjuje 3 kulture: arapsku, indijsku i africku. Ima sva obelezja bivsih osvajaca, po meni najdominatniji su arapi (Omani). Na zalost, nije dobro ocuvan grad, dosta je prljav, a sva dobra i sigurna mesta su uglavnom skrivena iza visokih zidova. No, ako ste iole avanturistickog duha, toplo preporucujem. Ima prelepih restorana (u okviru hotela), brod koji kruzi po Lukani reci dok vecerate uz zalazak sunca, restoran "Ali Barber" koji je u pecini(to stvarno treba videti); fantasticne antikvarnice od nakita do namestaja sa povoljnim cenama; "Fort Jesus" - je sada rusevina, gde su se portugalci borili sa Omani arapima, kad je grad skoro 3 godine bio pod napado (Mombasu su i turci osvajali i britanci - ko nije).. dzamije u starom gradu iz 15-og veka u kojima se i dan danas drze sluzbe, hindu hramovi, trojicne crkve, a prodavnice sa zacinima i dalje nastavljaju tradiciju one Mombase po cemu je nekada bila poznata (trgovacki centar). Diani plaza je prelepa, okruzena palmama i baobabima, kokteli na plazi posle zasluzene pobede u beach volley (tim:kenijski + ja vs. islandjani : "razbili" smo ih - hehehe :)... Isto tako postoje radionice gde mozete kupiti tipicno africke suvenire(zirafe, slonove, korpe, posude od drveta itd..), ali se razlikuju po sledecem: radnici dodju kad hoce i mogu; svaki suvenir ima broj da se zna od koga je radnika; i kad se proda radionica uzme pola, a pola ide radniku, da bi se odrzala ta radionica i da se mlade znatlije obuce. To im dodje malo extra para uz mozda stalni posao, a nekima je to primarni posao. Meni se svideo sistem i porazgovarala sam sa tim ljudima (koji su izgledali veoma sretni u takvoj radnoj sredini)i koji su na moje veliko iznenadjenje, znali za Srbiju i pitali kako smo, s' obzirom na nasu situaciju. U takvim trenucima, dok sedim u prasini sa zanatlijom (koji delje ruzino drvo i polako ga razvija u remek delo u obliku slonceta), vidim koliko su ljudi slicni,koliko imamo zajednickog da pricamo i koliko razdaljina pravi malo smisla; cela planeta je onda moja zemlja.

Kad vidim ovakve tekstove, pomislim da smo mi ljudi u velikoj zabludi o svojoj velicini. Kao, moderna tehnologija je napredovala pa je putovanje na ovakve udaljenosti moguce. Kao... U praksi, treba vam cetvrtina stana u Pancevu da bi odveli porodicu na ovakvu lokaciju. Ko to sebi u istocnoj Evropi moze priustiti.