Projekat libertarijanske "startap države" pokrenut je pre 10 godina na malom komadu zemlje između dve države, a debate o njegovom statusu nastavljaju se i danas.
Pre deset godina, na obalama moćnog Dunava, u području gde se decenijama sudaraju različita tumačenja granica Hrvatske i Srbije, rođena je jedna od najneobičnijih političkih ideja modernog doba.
Slobodna Republika Liberlandnije nastala kao rezultat revolucije, rata ili međunarodnih pregovora, već kao projekat jednog čoveka i grupe istomišljenika koji su verovali da je moguće izgraditi novu državu gotovo ni iz čega.
Slobodna republika Liberland osnovana na spornoj teritoriji
Slobodnu Republiku Liberland proglasio je češki političar i libertarijanski aktivista Vit Jedlička 13. aprila 2015. godine. Kako su u to vreme izvestile brojne evropske medijske kuće, Jedlička je tvrdio da sporno područje ne pripada ni Hrvatskoj ni Srbiji i da zato može biti proglašeno novom državom.
Peter Hermes Furian / Alamy / Profimediamedia
Mnogi mediji su preneli njegovu tadašnju izjavu da želi da stvori "najslobodniju državu na svetu".
Teritorija na kojoj je proglašen Liberland nalazi se na parceli poznatoj kao Gornja Siga. To je nenaseljeno područje od približno sedam kvadratnih kilometara duž zapadne obale Dunava.
Spor oko granice između Hrvatske i Srbije traje od raspada Jugoslavije, a zasniva se na različitim tumačenjima toka reke i katastarskih linija iz vremena Austrougarske.
S druge strane, hrvatske vlasti nikada nisu prihvatile takvo tumačenje. Pokušaje aktivista Liberlanda da se trajno nasele u tom području policija je više puta sprečavala. O tome su pisali i regionalni mediji, navodeći da je pristup teritoriji u praksi veoma ograničen.
Za kratko vreme postala je globalna vest
Liberland je postao globalna priča gotovo preko noći. Godine 2015. ugledni britanski Gardijan objavio je članak u kojem je projekat opisan kao primer rastućeg fenomena mikronacija, tj. samoproglašenih država koje pokušavaju da postignu suverenitet bez međunarodnog priznanja. Gardijan je tada naveo da su slični projekti postojali i ranije, ali da je Liberland privukao posebnu pažnju zbog svoje ideološke platforme i digitalne promocije.
Ubrzo su i drugi veliki mediji poput Bi-Bi-Sija i Rojtersa pisali o Liberlandu. Njihove analize su ukazivale na to da projekat predstavlja neku vrstu političkog eksperimenta inspirisanog libertarijanskom filozofijom, prema kojoj država treba da igra minimalnu ulogu u životima građana.
Država bez stanovništva i koju niko nije priznao
Uprkos velikoj medijskoj vidljivosti, Liberland nije priznala kao državu nijedna država članica Ujedinjenih nacija. To znači da formalno nema međunarodnopravni subjektivitet.
Zanimljivo je da, uprkos nepostojanju priznanja, interesovanje za državljanstvo Liberlanda i dalje postoji. Portal Kliks (Klix) objavio je da je više od 700.000 ljudi iz celog sveta podnelo zahtev za državljanstvo. Ovi podaci svedoče o snazi ideje koja stoji iza projekta, ali i o rastućem interesovanju za alternativne modele društvene organizacije.
U stvarnosti, međutim, teritorija Liberlanda ostaje gotovo nenaseljena. Geografski uslovi nisu jednostavni. Područje je često izloženo poplavama, infrastruktura gotovo da ne postoji, a političke okolnosti otežavaju svaku izgradnju.
Vizija libertarijanske države
Jedlička i njegovi saradnici zamišljaju Liberland kao državu s minimalnim zakonima, dobrovoljnim porezima i snažnim oslanjanjem na tehnologiju. Američki časopis Vajerd (Wired) u analizi piše da projekat privlači deo tehnološke i kripto zajednice, koja u Liberlandu vidi priliku da eksperimentiše sa digitalnim upravljanjem i blokčejn sistemima.
Ideja "startap države" uklapa se u šire globalne trendove. Sve više ljudi razmišlja o decentralizovanim sistemima vlasti, digitalnim identitetima i novim ekonomskim modelima. U tom smislu, Liberland je postao simbol novog političkog imaginarijuma, čak i ako je njegova realizacija neizvesna.
Kontroverze i skeptici
Kritičari projekta tvrde da Liberland nema realne šanse za opstanak kao suverena država. Pravna situacija je složena, a međunarodni sistem priznavanja država je izuzetno kruto strukturiran. Gardijan je u kasnijim analizama naglasio da je većina mikronacija kroz istoriju ostala samo kuriozitet, bez stvarnog političkog uticaja.
Ipak, Liberland je uspeo da postigne nešto što mnogim državama ne uspeva. Uspeo je da pokrene globalnu debatu o tome šta zapravo čini državu. Da li je to teritorija, priznanje od drugih država, stanovništvo ili ideja koja okuplja ljude?
Na aerodromu "Morava" u Lađevcima počela je primena letnjeg reda letenja, a putnici mogu da se upute na tri veoma popularne turističke destinacije, Istanbul, Solun i Tivat.
Jedna od znamenitosti na zapadu Nemačke svakako je bunker koji su šezdesetih godina prošlog veka izgradile vlasti za slučaj atomskog rata. Ta bizarna Nojeva barka danas je muzej.
Na šest kilometara od centra Pirota u netaknutoj prirodi kanjona Gradašničke reke nalazi se termalni izvori lekovite vode pod imenom Dag banjica. U pitanju je jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena u Srbiji koji nazivaju i "izvorom života".
Rat u Iranu, pokrenut američko-izraelskim napadima, već pravi ozbiljne potrese u avio-industriji širom sveta, a posledice bi uskoro mogle da osete i putnici iz Srbije.
Prelazak granice često je rutina, ali iza svakog formalnog pregleda krije se niz pravila i propisa koji se moraju poštovati. Neprijavljeni novac koji ulazi u Evropsku uniju može imati ozbiljne posledice, a carinske kontrole postaju sve strože.
Ogromne gužve stvorile su se uoči uskršnjeg vikenda po gregorijanskom kalendaru na graničnim prelazima između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali i na granici sa Srbijom.
Na aerodromu "Morava" u Lađevcima počela je primena letnjeg reda letenja, a putnici mogu da se upute na tri veoma popularne turističke destinacije, Istanbul, Solun i Tivat.
Na šest kilometara od centra Pirota u netaknutoj prirodi kanjona Gradašničke reke nalazi se termalni izvori lekovite vode pod imenom Dag banjica. U pitanju je jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena u Srbiji koji nazivaju i "izvorom života".
Rat u Iranu, pokrenut američko-izraelskim napadima, već pravi ozbiljne potrese u avio-industriji širom sveta, a posledice bi uskoro mogle da osete i putnici iz Srbije.
Na aerodromu "Morava" u Lađevcima počela je primena letnjeg reda letenja, a putnici mogu da se upute na tri veoma popularne turističke destinacije, Istanbul, Solun i Tivat.
Jedna od znamenitosti na zapadu Nemačke svakako je bunker koji su šezdesetih godina prošlog veka izgradile vlasti za slučaj atomskog rata. Ta bizarna Nojeva barka danas je muzej.
Na šest kilometara od centra Pirota u netaknutoj prirodi kanjona Gradašničke reke nalazi se termalni izvori lekovite vode pod imenom Dag banjica. U pitanju je jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena u Srbiji koji nazivaju i "izvorom života".
Rat u Iranu, pokrenut američko-izraelskim napadima, već pravi ozbiljne potrese u avio-industriji širom sveta, a posledice bi uskoro mogle da osete i putnici iz Srbije.
Za tri znaka Zodijaka april otvara razdoblje u kojem se stvari više ne odvijaju po starim pravilima. Ono što se sada pokrene moglo bi imati posledice koje će se osećati još dugo.
Kamenac, žute mrlje i tvrdokorna prljavština često stvaraju probleme prilikom čišćenja. Iako postoji mnogo proizvoda na tržištu, nije uvek lako odabrati onaj koji stvarno uklanja prljavštinu.
Dug radni dan, stres i manjak sna često ostavljaju telo bez energije, otežavajući svakodnevne aktivnosti. Ipak, lagane vežbe mogu da pomognu da se ono razbudi.
U subotu, 4. aprila počinje peti krug najgledanijeg muzičkog takmičenja Zvezde Granda i donosi obrt, ali i nova pravila koja su iznenadila članove žirija.
Glumica Di Friman, poznata po ulogama u serijama "The X-Files", "The Young and the Restless" i "Sistas" preminula je u 66. godini nakon borbe sa rakom pluća.
Začepljenje krvnih sudova može se razvijati postepeno i dugo vremena bez izraženih simptoma. Ipak, telo često šalje upozoravajuće signale koje ne treba zanemariti.
Zdravstvene prednosti ribljeg ulja uključuju poboljšano zdravlje očiju, srca i mozga zahvaljujući sposobnosti omega-3 masnih kiselina da smanjuju upalu.
Farmaceut Sento Segarra upozorava da žestoka alkoholna pića opterećuju jetru više i brže nego vino ili pivo, čak i kada se konzumiraju povremeno, jer telo svaki unos alkohola tretira kao stres koji može ostaviti dugoročne posledice.
