Žilova deca

&Scaron;ezdesetih godina beogradska Prosveta je izbacila 100 knjiga za decu, a ja sam ih, taman nosom dorastao do police na kojoj su stajale, slobodno uzimao čim sam naučio prva slova. Sami naslovi bili su čarobne formule, ključevi za svetove u koje sam odmah želeo da uđem. Sivo-bele knjige su u levom gornjem uglu imale tamnoplavi kvadrat sa belim brojem. &bdquo;Zov divljine&quot; Džeka Londona je imao broj 48, &bdquo;Priča o kmetu Simanu i druge pripovetke&quot; Ive Andrića 88, Janko Veselinović &bdquo;Hajduk Stanko&quot; &ndash; 57. Postojale su knjige privlačnih naslova. &bdquo;Pisma Indiri&quot;. Mučio sam se da izgovorim ime autora: Džavaharlal Nehru.Podvodni puteviČitao am sve &scaron;to mi je do&scaron;lo pod ruku. Red je do&scaron;ao na knjigu čudnog naslova &ndash; &bdquo;20 000 milja pod morem&quot;. Ime autora &ndash; Žil Vern. U sredini u kojoj su se svi zvali Fahro, Meho, Drago ili Zoki jedan Žil bi sigurno bio egzotična pojava. Ali bi ime barem bilo lako za izgovorVi&scaron;e od pola veka posle prvog čitanja izgovaram poluglasno prvu rečenicu: &bdquo;Godina 1866. bila je značajna po jednom čudnom događaju, jednoj neobja&scaron;njenoj i neobja&scaron;njivoj pojavi, koju bez sumnje niko nije zaboravio&quot;. Pojava je bila zaista nezaboravna jer se u meni trenutno probudio prvobitni osećaj &ndash; Žil Vern je umeo da čitaoca usisa u vrtlog svojih rečenica. Protagonista, profesor prirodnih nauka iz Pariza je na poziv američke Vlade isplovio na brodu Abraham Linkoln iz Njujorka, kako bi se ispitao niz susreta brodova i &bdquo;plovećeg grebena&quot;, ogromne morske nemani ili kita. U dru&scaron;tvu sluge Konseja i kanadskog lovca za kitove Neda, glavni junak se na&scaron;ao na leđima tog &bdquo;kita&quot; &ndash; zapravo podmornice Nautilus. Njih je posada odvela u unutra&scaron;njost gde ih je dočekao kapetan Nemo. Podvodna plovidba morima i okeanima mogla je da počne.Listajući jednu od omiljenih knjiga iz detinjstva shvatam da je i u nama, čitalačkim veteranima, ostao živ onaj dečak koji prvi put očima guta niz slova, stvarajući u ma&scaron;ti Vernov podvodni svet.Na kraju romana nailazim na rečenicu koja odaje najdublje uverenje Žila Verna: &bdquo;To je priča o neverovatnoj ekspediciji, o podvodnom putu, nedostupnom čoveku, koji će mu napredak jednom otvoriti&quot;.Žil Vern nije bio običan pisac. On je bio neka vrsta futurologa, sa visokim procentom tačnih predviđanja.Sledeća knjiga sa potpisom ovog francuskog pisca je takođe bila u mojoj Prosvetinoj biblioteci. Imala je brojeve 70 i 71.&quot;23. marta 1865. u vazduhu su se, iznad Tihog okeana, čuli očajnički glasovi&hellip;&rdquo; Ovaj datum označio je početak priče o &quot;Tajanstvenom ostrvu&rdquo;. Igrom slučaja, Žil Vern je za početak romana izabrao datum koji mi danas, marta 2025., tačno 160 godina kasnije, vidimo kao okrugli jubilej. Žil Vern priča svoju &quot;robinzonijadu&rdquo;, ali njegovi su brodolomnici na ostrvo dospeli vazdu&scaron;nim putem &ndash; balonom.Ono &scaron;to je meni bilo važno jeste činjenica da se u ovoj knjizi na Tajanstvenom ostrvu pojavio i kapetan Nemo, živ i zdrav, te da sam saznao vi&scaron;e o tom tajanstvenom liku &ndash; on je zapravo bio princ Dakar.Žil Vern je niz svojih ideja preuzeo od drugih književnika i naučnika. Ime podmornice &bdquo;Nautilus&quot; je podsećanje na Roberta Faltona, naučnika i inženjera koji je jo&scaron; oko 1800. konstruisao podmornicu na manuelni pogon.Dečak koji je hteo na brodDvadeset i osam godina posle porinuća Faltonovog podvodnog plovila u Brestu, nekih 300 kilometara jugoistočno, u Nantu, u porodici advokata Pjera Verna i njegove žene Sofi koja je poticala iz brodovlasničke porodice rodio se sin Žil Gabrijel. Imao je brata i tri sestre, pohađao katoličku &scaron;kolu pa gimnaziju. Otac ga klasičnim obrazovanjem priprema da nastavi njegovim stopama. Ali mali Žil je drugačiji. Sa jedanaest godina se kradom ukrcava na brod koji će isploviti za Indiju. Otac ga je u zadnji čas prona&scaron;ao i vratio kući. Žil Vern je morao da svečano obeća ocu da će od tada da putuje samo u ma&scaron;ti. Dodu&scaron;e, postoji i sumnja da je priča bila potpuno drukčija, ali svet se drži ove verzije koja dobro zvuči.Kao mladić odlazi u revolucionarni Pariz da bi studirao pravo. Počinje da pi&scaron;e pesme, drame, bogati stric ga uvodi u krug poznatih pisaca &ndash; oca i sina Dime. Žilov otac je shvatio da mu sin neće postati pravnik i obustavlja finansiranje. Žil Vern poslednje pare tro&scaron;i na knjige i &ndash; gladuje. Ipak zavr&scaron;ava fakultet i postaje advokat. Upoznaje Onorin, dvadeset&scaron;estogodi&scaron;nju udovicu i majku dvoje dece i zbog nje odlučuje da prihvati posao na berzi. Kada je zaradio dovoljno, uzeli su se. Bilo mu je 29 godina. Ne&scaron;to kasnije rodio im se sin Mi&scaron;el, koji će u narednom veku upravljati očevom rukopisnom zaostav&scaron;tinom.Prva putovanja izvan Francuske odvela su Žila Verna do &Scaron;kotske i Norve&scaron;ke. O njima je napisao roman koji nije objavio za života. Sudbonosan je bio susret sa piscem i izdavačem Pjer-Žilom Ecelom koji pokreće ediciju &bdquo;Neobična putovanja&quot;.Već prva knjiga &bdquo;Pet nedelja u balonu&quot;, objavljena 1863. osvojila je na prečac francusku publiku. Vreme radi za njega. Vern postaje jedan od najčitanijih pisaca sveta. Od 1850. do danas njegovi romani su prevedeni na čak 150 jezika, &scaron;to ga čini drugim najprevođenijim autorom svih vremena posle Agate Kristi.Manje poznati Žil VernEvropa je bila pravednija prema umetničkim dometima Žila Verna. Amerika je rado prevodila skraćene verzije romana, pretvarajući pitkog u plitkog pisca. Ipak, trag koji je ostavio ne sme da se potceni. Nadrealisti bi bili nezamislivi bez njegovih knjiga. Holivudski avanturistički filmovi duguju mu mnogo. Naučna fantastika kao književni žanr u njemu vidi svog rodonačelnika.Decenijama posle prvog susreta sa ovim &scaron;tivom, saznao sam da je Vernov izdavač glatko odbio da objavi verovatno najinteresantniji rukopis koji je ovaj književnik napisao. Reč je o distopijskom romanu &bdquo;Pariz u 20. veku&quot;. Izdavač Ecel je procenio da je knjiga lo&scaron;a i trži&scaron;no neupotrebljiva, jer je svet sutra&scaron;njice bio oslikan tamnim tonovima: &bdquo;Objavljivanje bi uni&scaron;tilo Va&scaron;u reputaciju pisca&quot;, napisao je on Vernu, predlažući mu da objavljivanje odgode dvadeset godina.Žil Vern je ovaj roman napisao 1863., a objavljen je u Parizu tek 1994., dakle u sto trideset i prvoj godini od trenutka kada je pisac stavio tačku na poslednju rečenicu. Glavni junak romana, mladić Mi&scaron;el živi u svetu staklenih nebodera, superbrzih vozova, automobila na gasni pogon, i svetske komunikacione mreže. Tehnologija trijumfalno oblikuje svakodnevicu, a književnost muzika i slikarstvo izložene su preziru. Mi&scaron;el je dobio nagradu za književnost na latinskom. Treba li reći da ovaj Vernov junak nije srećan u svom svetu?U romanu se pojavljuju predmeti koji kao da su zaista preneseni iz tehnolo&scaron;ke civilizacije pro&scaron;log veka. Džepni računari, liftovi, automatska pokretna vrata, faks kao komunikacioni uređaj, globalni modni trendovi, globalna trgovina. Zanimljivo je da je Žil Vern predvideo da će jo&scaron; u pro&scaron;lom veku u &scaron;irokoj upotrebi biti skladi&scaron;tenje energije komprimovanog vazduha (CAES). Ukratko, električna energija se pretvara u komprimovani vazduh, a zatim se vazduh ponovo pretvara u električnu energiju kada je to potrebno. Predviđanje je poranilo skoro celi vekj. U prvoj polovini 21. veka u svetu postoji svega nekoliko takvih postrojenja. Vern je takođe zapisao da će ljudi nositi odela na bazi željeza. To se nije ostvarilo, ali ne znači da neće.Vernovi rođaci i Vernova decaŽil Vern je pisao mnogo. Ali je napisao jedan jedini esej. U tematskom sredi&scaron;tu tog obimnog dela bio je Edgar Alan Po. U Francuskoj je ovaj američki pesnik i prozni pisac postao dostupan na osnovu prevoda &Scaron;arla Bodlera &ndash; pesnika ključnog za modernu svetsku poeziju sledećeg veka. Vernova otvorenost za novo i drugačije približila ga je američkom piscu, za kojeg je smatrao da je autentični genije. Brojni su tragovi Poovog uticaja na Vernovo stvarala&scaron;tvo, pa bi se američki pisac mogao nazvati nekom vrstom trajnog izvora inspiracije.Za života je Žil Vern doživeo slavu i priznanja. Ali ni to ga nije moglo sačuvati od hira sudbine. Kada se marta 1886. vraćao kući u Amjenu, glavnom gradu francuske pokrajine Pikardije, na njega je iz pi&scaron;tolja bez razloga dva puta pucao njegov nećak Gaston. Ranio ga je u nogu i slavni pisac je ostao hrom do kraja života. Nećak je zavr&scaron;io u ludnici.Valja spomenuti da je Žil Vern i u manje poznatim delima tačno predviđao tehnolo&scaron;ki razvoj. Priča &bdquo;Jedan dan u životu američkog novinara godine 2889&quot; doneo je predviđanje o nastanku megapolisa u kojem ljudi komuniciraju vizuelnim telefonima i koriste vazdu&scaron;na vozila. Energija se dobija iz akumulatora koji čuvaju sunčevu energiju.A roman koji je objavljen 1866. pod originalnim naslovom &quot;Robir, osvajač&rdquo;, dok je kod nas preveden kao &quot;Osvajač vazduha&rdquo; pripoveda o putovanju &quot;Albatrosa&rdquo;, vazdu&scaron;nog broda sa propelerima. Time je Žil Vern predvideo helikopter.Glavna figura, konstruktor Robir, koji podseća na kapetana Nema, na kraju ostavlja poruku Amerikancima i svetu:&rdquo;Moje mi&scaron;ljenje je da ne treba ni u čemu prenagliti, pa ni u napretku. Nauka ne treba da prethodi običajima. Rečju, &scaron;to treba, doći će u svoje vreme&rdquo;. Robir zaključuje: &quot;Narodi jo&scaron; nisu zreli za slogu&rdquo;.Robir će, pre nego i&scaron;čezne sa svojim Albatrosom, jo&scaron; reći: &quot;Odlazim dakle i sa sobom nosim svoju tajnu.Ali ona neće biti izgubljena za čovečanstvo. Biće njegova onog dana kada bude dovoljno pametno da je nikada ne zloupotrebi&rdquo;.Sada, tačno 120 godina posle dana kada je pisac podlegao dijabetisu, znamo da je, Žil Vern, govoreći Robirovim ustima, bio preterani optimista. Od 1905. do danas čovečanstvo je razvilo skoro sve vrste tehnologija koje je Žil Vern predvideo. I te tehnologije su bile veoma efikasne u izvr&scaron;enju niza najsvirepijih genocida kao i u vođenju razornog rata protiv prirode.Ali pisci nisu prestali da zami&scaron;ljaju buduće svetove. Jedan od najvećih, koji je književnim kvalitetom prevazi&scaron;ao naučnofantastičnu žanrovsku odrednicu, američki pisac Rej Bredberi, rekao je svojevremeno: &bdquo;Mi smo svi, na ovaj ili onaj način, deca Žila Verna.&quot;

Žilova deca

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Najnovije

uživo Kecmanović pred gubitkom prvog seta

Dok mu se porodica raspada, on slavi sa dragom: Ovo je novi skandal mladog Bekama FOTO

Jokić ostao bez saigrača

Udar ispod mora: Zemljotres jačine 5,5 stepeni MAPA

Kupanje i sunčanje u vreme vazdušne opasnosti – ovde su alarmi postali deo svakodnevice FOTO

Žilova deca

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

uživo Kecmanović pred gubitkom prvog seta

Dok mu se porodica raspada, on slavi sa dragom: Ovo je novi skandal mladog Bekama FOTO

Jokić ostao bez saigrača

Udar ispod mora: Zemljotres jačine 5,5 stepeni MAPA

Kupanje i sunčanje u vreme vazdušne opasnosti – ovde su alarmi postali deo svakodnevice FOTO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest