Za razvoj gasnog sektora 175 miliona evra iz programa Svetske banke

Iz tog šireg projekta uskoro se očekuje početak radova na gasnoj interkonekciji između Srbije i Severne Makedonije, dok se istovremeno ulaže u domaću mrežu i skladišne kapacitete, rekao je za Radio Beograda pomoćnik ministra rudarstva i energetike za naftu i gas Saša Koković.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike za naftu i gas Saša Koković je, u emisiji "Jutro je" na Prvom programu Radio Beograda, rekao da je Drugi ministarski samit pokazao da Srbija, zajedno sa Grčkom, Severnom Makedonijom i Bugarskom, prepoznaje važnost povezivanja za dugoročnu energetsku bezbednost i kontinuirano snabdevanje prirodnim gasom.

"Republika Srbija je uvek imala pravac snabdevanja sever-jug. Ovo je prvi put da govorimo o snabdevanju jug-sever. Šta to znači? To znači da ćemo mi sa Aleksandropolom, odnosno sa LNG terminalom koji je glavno čvorište u Grčkoj, dobiti tu mogućnost da možemo jednostavno preko Grčke i Severne Makedonije da dobijamo i LNG kao jedan od energenata koji, naravno, u ovom, da tako kažem, u ovoj geopolitičkoj situaciji je veoma važno da imate mogućnost ugovaranja i spremnih kapaciteta“, naglasio je Koković.

Podsetio je da je krajem 2024. godine pušten u rad interkonektor Srbija-Bugarska, čime je omogućeno snabdevanje iz Azerbejdžana i diversifikacija pravaca. Vertikalni gasni koridor, koji se proteže od Grčke, Bugarske i Rumunije ka Moldaviji i Ukrajini, otvara nove mogućnosti priključenja na transportni sistem kroz bugarsku mrežu.

Takođe, na sastanku je usaglašeno da se Rumunija ubuduće pridruži ministarskom savetu, čime će se obezbediti dodatna povezanost sa zemljom koja raspolaže značajnim resursima prirodnog gasa u Crnom moru i kopnenom delu.

Ulaganja Svetske banke u domaći transportni sistem i uska grla

Pored međunarodnih interkonekcija, ključan fokus stavljen je na jačanje unutrašnje gasne mreže, čiji transportni sistem ima prosek eksploatacije od oko 56 do 57 godina.

Za razvoj gasnog sektora odobren je program Svetske banke vredan 175 miliona evra, koji će omogućiti zanavljanje postojeće infrastrukture i izgradnju novih pravaca. Prva faza obuhvata rešavanje uskog grla na deonici od Trupala do Pojata.

"Sledeće dve faze, odnosno faza dva i faza tri, će se odnositi na deo produženja gasovoda od Pojata, odnosno proširenja prečnika od Pojata do Velike Plane, novih skladišnih kapaciteta, što je veoma važno, i naravno povezivanje sa Rumunijom, deo od 150 kilometara koji bi se odnosio na deo transportnog gasovoda od Mokrina, odnosno Nakova, preko podzemnih skladišta za Banatski dvor, ITB i do Pančeva i Beograda“, pojasnio je pomoćnik ministra.

Planovi za proširenje skladišnih kapaciteta

Koković je istakao da je Srbija spremna za predstojeći zimski period, ali da se kapaciteti dodatno šire radi veće sigurnosti. Trenutni kapacitet u Banatskom dvoru iznosi 450 miliona kubnih metara, a planira se njegovo povećanje na 750 do 800 miliona kubnih metara.

Uz razmatranje novih projekata skladišta kao što su ITB i Tilva, ukupan skladišni prostor mogao bi dostići i do 2 milijarde kubnih metara, čime bi se u potpunosti pokrila osnovna potrošnja i uvoz.

Koković je izrazio optimizam u pogledu budućnosti energetike, ističući da se pravovremenim reagovanjem, punjenjem skladišta naftnih derivata i diversifikacijom pravaca uspešno amortizuju spoljno geopolitički potresi na tržištu.