Probudila se ogromna crna rupa i pojela zvezdu za doručak

Binarni sistem V404 Cygni sačinjen od crne rupe i zvezde bio je gotovo nevidljiv punih 26 godina. Međutim, ESA letelica Integral satellite je prošle nedelje zabeležila izuzetno snažan bljesak visoko-energetskog elektromagnetskog zračenja.

Prve znake buđenja, jačanje gama zračenja, zabeležio je 15. juna Burst Alert Telescope na NASA-inom satelitu Swift. Na znak uzbune astronomi širom sveta požurili su da usmere svoje zemaljske i svemirske teleskope prema sistemu u sazvežđu Labuda.

“Ponašanje ovog izvora trenutno je izuzetno; sjajni bljeskovi ponavljaju se u vremenskim intervalima kraćim od sata što se retko viđa u sistemima crnih rupa”, rekao je Erik Kulkers iz ESA.

“Trenutno je postao najsjajniji objekt na nebu u području rendgenskih zraka – pedesetak puta je sjajniji od Rakove magline koja se smatra jednim od najsjajnijih tela visoko energetskog neba”, dodao je.

Astronomi procenjuju da je crna rupa u sistemu V404 Cygni 12 puta masivnija od Sunca, dok njena prateća zvezda ima upola manju masu od Sunčeve. Crnu rupu otkrili su Japanci i Rusi 1986. godine tokom poslednjeg perioda njenih intenzivnih aktivnosti. Iako je od tada utihnula, njena aktivnost nije potpuno prestala. Ona je nastavila da izvlači i prikuplja materijal iz prateće zvezde. S vremenom se u akrecijskom disku oko nje nakupila kritična količina materijala, on je počeo upadati u rupu, zagrejao se i počeo da emituje intenzivno zračenje. Deo tog materijala nije nestao u crnoj rupi već je u obliku mlaza izbačen daleko u svemir.

Stručnjaci smatraju da se ovo nakupljanje i propadanje materijala koje kulminira snažnim bljeskovima odvija u vremenskim ciklusima od tridesetak godina. Naknadne provere starijih snimaka neba potvrđuju da su bljeskovi zabeleženi i 1956. i 1938. godine.

“Astronomska zajednica je ushićena. Kada je crna rupa otkrivena, mnogi među nama nisu bili profesionalni astronomi, a instrumenti i oprema iz toga vremena ne mogu se uporediti s flotom svemirskih teleskopa i ogromnom mrežom zemaljskih opservatorija koje danas imamo na raspolaganju”, rekao je Kulkers. “To je definitivno prilika kakva se pruža jednom u životu”, dodao je.