Skijanje u Francuskoj i dalje najbolje

Zbog čega? Skijaši će vam lako izneti čitav spisak prednosti. Najbolje je početi od samih planina, čije skijaške staze gledaju sa više nadmorske visine na većinu ostalih ski centara. Uzmimo recimo sezonu 2005/2006 kada je glavna tema skijaških razgovora bila blaga zima i manjak snega. Velika nadmorska visina na kojoj se nalaze francuski ski centri postaje značajnija nego ikad.

Ski centri koji su u tu svrhu građeni sada ulaze u petu deceniju; godinama su ih kritikovali da su ružni jer dominiraju ogromne betonske zgrade, zbog kojih teško mogu da se prodaju letnjim turistima.Ali ideja da se turistički centri sagrade visoko u brdima, mnogo dalje od tradicionalnih stočarski sela, na mestima gde uvek ima snega, pokazala se kao briljantna. Kakva god da je arhitektura, Les Arcs, La Plagne, Val Thorens, Flaine, Avoriaz i ostala nova "sela" neodoljivo su atraktivna upravo zato što je skijanje zagarantovano bukvalno do vrata skijaških apartmana.

Sledeća velika prednost je kvantitet skijanja. To je naročito važno za srednje napredne skijaše koji vole da na snegu provedu ceo dan i da često menjaju staze. Eksperti, s druge strane, traže perfekciju i zbog toga mogu po ceo dan se zabavljaju na jednoj istoj, zahtevnoj stazi. Ali prosečan skijaš obično jedanput, dvaput prođe plavu ili crvenu stazu i odmah traži neku drugu. Tereni u Francuskoj pravljeni su upravo za njih: skijališta Trois Vallées (Courchevel, Méribel i Val Thorens), kao i Paradiski (Les Arcs i La Plagne) najveći su na svetu. A najveći broj tamošnjih staza su crvene i plave.

Francuski sistem žičara nema premca. I u ovom slučaju reč je o miksu kvaliteta – liftovi su moderni, brzi i efikasno razmešteni – i kvantiteta. Poslednjih nekoliko godina udruženje francuskih operatera žičara SNTF iznelo je podatak da bi njihovi liftovi spojeni u jedan mogli da povežu Pariz sa Kairom, i da bi u jednom jedinom danu mogli na planinu da podignu čitavu populaciju grada Rima.

Tokom sedamdesetih godina standardi smeštaja su u Francuskoj bili prilično niski. Većina urbanih gostiju živela je u manjim stanovima i tolerisala ne tako komotan smeštaj. Osim toga, to je bio period kada su pare bile oskudne: malo je bilo onih oni koji su mogli sebi da priušte ski vikendicu. Zbog toga su apartmani u ski centrima bili nalik zečjim rupama. Dobijete apartman sa šest kreveta, ali zato u dnevnoj sobi bude mesta samo za petoro. Doručkovalo se u smenama, a odlazak u kupatilo planirao se unapred i izgledao je kao vojni manevar.

Tek u ovom milenijumu primećen je organizovan napor da se poboljšaju standardi smeštaja. U mnogim centrima sagrađeni su apartmani koji obiluju kako prostorom, tako i komforom. U pojedinim ski centrima vlasnici apartmana bili su prinuđeni da ih spajaju da bi dobili veće jedinice, jer su to turisti to tražili. Najdramatičniji primer je izgradnja novog "sela" Arc 1950 u centru Les Arcs – kanadska firma Intrawest donela je u Alpe samo za nijansu reduciranu verziju severnoameričkog smeštaja, koji je poznat po komforu. Intrawest i dalje ima pune ruke posla, i nastavlja sa izgradnjom u ski centru Flaine.

Ali, ono što bode oči je ubrzana izgradnja hotela sa četiri zvezdice (što je najviša kategorija u Francuskoj – hoteli sa 5 zvezdica zvanično ne postoje). Samo malo zagrebite po štampi i videćete da su ovakvi hoteli glavni hit za sezonu 2007/2008 u centrima kao što su Chamonix i Courchevel, La Plagne i Les Arcs, Val d'Isère i Val Thorens.

Ipak, smeštaj u francuskim ski centrima nije uvek skup i luksuzan. Ponuda je ogromna tako da su mogućnosti vrlo raznovrsne i još uvek možete naći manje komforne bungalove za male pare. Osim toga, transport je odlično organizovan i do francuskih skijališta možete doći avionom maltene iz cele Evrope, do aerodroma u Ženevi, Lionu, Šamberiju, i Grenoblu. Ako idete autom, budite sigurni da je i to dobar izbor jer su putevi u Alpima svake godine u sve boljem stanju, može se reći besprekornom. Opcija je i voz Eurostar, mada je i dalje skuplji od aviona.

Ima li nešto što ne valja kod skijanja u Francuskoj? Ne valja to što je danas praktično nemoguće naći dobre, male, jednostavne restorane sa fiksnim cenama, koji su nekad bili tipični za Francusku. Problem su i česte velike gužve i čekanja na žičarama, pogotovo za one koji su navikli na ogromne otvorene staze Severne Amerike. A Britanci su sveprisutni. Ako odete u Trois Vallées ili Val d'Isère, poželećete da sledeće godine otputujete negde gde ćete čuti neki drugi jezik osim engleskog.

Independent