Mirisi na koži

Znojenje je fiziološka odlika ljudskog tela. Postoje dve vrste znoja jer postoje i dve vrste znojnih žlezda. Apokrine znojne žlezde (nalaze se pretežno ispod pazuha, kao i u predelu genitalija i čmara, dojki, pupka) aktiviraju se posle puberteta i sve vreme sekretuju apokrini znoj u malim količinama. On se sastoji pretežno od organskih materija (amonijak, lipidi, mlečna kiselina, ugljovodonici itd.) i inicijalno je bez mirisa i kisele hemijske reakcije, a kod 10% ljudi boja mu je žuta, plava ili zelena (zbog prisustva pigmenta lipofuscina). Apokrini znoj je jedna od sekundarnih polnih odlika i naširoko se diskutuje o postojanju i ulozi feromona (ljubavnih, mirisnih poruka tela).

Ekrine znojne žlezde raspoređene su po celoj koži i luče znoj od rođenja do duboke starosti. Ukupno ih ima oko 2 miliona. Najviše ih je na dlanovima i tabanima. Količina izlučenog ekrinog znoja varira. U ekstremnim slučajevima moguće je izlučiti i do 12 litara znoja za 24 časa. Ekrini znoj je bistar, bez mirisa, slanog ukusa. Sastoji se od oko 99% vode, a do 1% su čvrste materije (natrijum, kalijum, hlor, mlečna kiselina, urea itd). Stvara kiselu hemijsku reakciju na površini kože, a zajedno sa sebumom (lojem koji luče lojne zlezde) formira zaštitni, emulzioni omotač na površini kože. Ekrini znoj je značajan učesnik u regulisanju telesne temperature čoveka. Naime, "skok" temperature, bez obzira na uzrok, "diže" temperaturu i u centru za termoregulaciju (u hipotalamusu) odakle se nervnim vlaknima šalje "SOS signal" do znojnih žlezda da hitno počnu pojačano lučenje ekrinog znoja. Isparavanjem tog znoja sa površine kože telesna temperatura se  snižava, a organizam hladi.

Kad zamirišu, ali ne jorgovani...

I sve je divno i krasno do prvog, neprijatnog, mirisnog šoka u letnje dane koji nas obično "strefi" od bliskog "sapatnika" u javnom prevozu, ali i u mnogobrojnim drugim situacijama. Neprijatan miris nastaje zbog aktivnosti saprofitnih bakterija na površini kože. One razgrađuju znoj, kao i izumrle (rožaste) ćelije koje napuštaju površinu kože i sintetiše se amonijak, kao i slobodne masne kiseline koje su krivci za neprijatne mirise. Osim toga, povišen pH kože (alkalan) i vlažan rožasti sloj su idealni preduslovi za infekciju gljivicama.

Šta nam je činiti? U raznim krajevima planete razna su bila (negde i ostala) pomagala - sirće, sok od limuna, alkohol, pesak, zemlja. U borbi protiv znojnog odora voda i sapun su oružje broj jedan, ali popularnost im je, izgleda, prilično ugrožena pred naletom sile dezodoranasa i antiperspiranata. Tako, na primer, 90% stanovnika Sjedinjenih Američkih Država redovno koristi parfimisane hemikalije (u spreju, roll-on, stiku ili kremu) za sprečavanje neprijatnog mirisa (dezodoransi) i kontrlisanje znojenja (antiperspiranti). Koliko ih se redovno kupa nije statistički obrađeno. Verovatno  ni kod nas nije mnogo drugačije.

S druge strane, sve češće se lansiraju upozorenja o kancerogenosti određenih sastojaka dezodoranasa i antiperspiranata (aluminijumove i cirkonijumove soli, parabeni, ftalati, butil-hidroksitoluen i dr). Njihova redovna primena u zoni ispod pazuha, naročito do jedan sat nakon brijanja, povezuje se sa učestalijom pojavom raka dojke. Navodno, toksini penetriraju dovoljno duboko i mogu izazvati mutacije DNK ćelija. Za sada, čvrstih dokaza nema, ali je sprovedeno više studija koje na to pokušavaju da ukažu. U jednom od istraživanja ustanovljeno je da više od 90% žena koristi antiperspirante i odstranjuje dlačice u pazušnim jamama, ali da su one koje su sa njihovom upotrebom počele pre 16. godine i pri tome se brijale ispod pazuha češće obolevale od raka dojke.

Aluminijum hlorhidrat se nalazi u dezodoransima i antiperspirantima. Reč je o jednoj od aluminijumovih soli koje su, inače, "osumljičene" da mogu pospešiti pojavu raka dojke, a pominje se i veza sa učestalijom pojavom Alchajmerove bolesti. Konzervansi parabeni takođe su pod lupom. Oni podražavaju aktivnost estrogena u ćeliji. Neki naučnici smatraju da akumulacija parabena u tkivu dojki može doprineti razvoju bolesti, a utvrđeno je njihovo prisustvo u tkivu zloćudnih tumora dojke. Američka agencija za hranu i lekove (FDA), pod čijom su jurisdikcijom i preparati protiv znojenja i neprijatnih mirisa znoja, za sada nema dokaze o kancerogenosti nekih sastojaka.

U budućnosti bi trebalo indentifikovati (ako postoje) specifične hemikalije koje su uzrok oboljevanja. Svi proizvodi morali bi biti testirani, a dugotrajni efekti njihove primene bili bi praćeni kroz vreme.

Antiperspiranti sadrže kao aktivne agense soli metala (pre svega, aluminijum hlorhidrat i aluminijum cirkonijum hlorhidrat glicinski kompleks) koji formiraju fizičku barijeru na kraju znojnog kanala i tako smanjuju znojenje. S obzirom da se nanose samo na male površine, a znojnih žlezda je između 2 i 5 miliona na koži, nema značajnijeg remećenja lučenja znoja. Osim toga, zabluda je da se preko kože "izbacuju" toksini iz organizma, te da se primenom atiperspiranata taj proces sprečava. To je posao jetre i bubrega, a znoj je zapravo voda sa 1% neorganskih i organskih supstancija koje nisu toksične. Dezodoransi sadrže i antimikrobne agense koji treba da eliminišu bakterije - izazivače neprijatnog mirisa znoja. O tome, da li da koristimo antiperspirante i dezodoranse, moraćemo izgleda da odlučimo sami. Važno je uvek ispitati da li postoji i drugi način da ostanemo i zdravi i mirisni.

Rešenje uvek postoji:

1 - Redovno pranje kože, naročito ispod pazuha. Čak i ako nanosimo dezodorans i/ili antiperspirant koža mora biti čista i suva. Ako se neprijatan miris znoja ponovo pojavi nećete ga "ubiti" novim zalivanjem parfemom iz pomenutih preparata.

2 - Nemojte nanositi dezodoranse i antiperspirante bar nekoliko sati posle uklanjanja dlačica ispod pazuha.

3 - Obratite pažnju na sastav preparata i rok upotrebe kako biste izbegli alergijske reakcije ili iritaciju kože. Na primer, parabeni i parfemi koji se nalaze u industrijskim dezodoransima i antiperspirantima su česti alergeni.

4 - Ako imate bilo kakve rezerve koristite herbalne dezodoranse bez konzervanasa. U svetu, a i kod nas, postoje čitave kolekcije preparata koje su označene kao organske što znači da ni jedan njihov sastojak nije sintetički dobijen nego je prirodnog, kontrolisanog porekla, a osim toga ispunjava vrlo visoke standarde o neškodljivosti i po korisnika i po okolinu.