Kako izabrati pravo posuđe?

Najpoželjnije posude za pripremanje hrane su one od prirodnih materijala: stakla (različite vatrostalne posude u kojima može i da se kuva i da se peče), keramike, gline (koja mora da bude dobro obrađena, glazirana i pečena), metala (liveno gvožđe – starinsko tučano posuđe, nerđajući čelik – rostfraj, emajlirani čelik).

Tokom pripreme hranu je najbolje mešati drvenim varjačama. Bilo bi dobro da za različite vrste hrane imate po jednu varjaču. Zgodno je imati i dve drvene daske za seckanje: jednu samo za meso i ribu, drugu za povrće. Higijenu dasaka trebalo bi redovno održavati. One na kojima seckate povrće trebalo bi ispirati između pripreme dve vrste povrća i posušiti. Daska ne bi trebalo da bude mnogo vlažna da se ne bi rastvarali minerali i vitamini koji su rastvorljivi u vodi.

Za serviranje hrane koristite drvene, kao i keramičke i porcelanske posude.

Plus za ekspres-lonac

Dobar način pripremanja hrane je i u ekspres-loncu. Reč je o kuvanju na pari, pod pritiskom. Na ovaj način štede se vreme i energija, ali i skraćuje vreme termičke obrade, pa se u većoj meri čuva hranljiva vrednost namirnica.

Izbegavajte aluminijum

Trebalo bi izbegavati: teflonske posude, plastiku (i za čuvanje i za pripremanje hrane), aluminijumsko posuđe.

Ako koristite plehove, koristite one emajlirane. Posuđe koje je presvučeno zaštitnim slojem emajla je sigurno. Ako koristite aluminijumske plehove, najbolje je staviti tzv. masni papir, nikako aluminijumsku foliju, da aluminijum ne bi prešao u hranu.

Inače, aluminijum najtoksičnije utiče na centralni nervni sistem i bubrege, a taloži se i u kostima. Njegov efekat je kumulativan. Pritom, ne bi trebalo smetnuti s uma da aluminijum ne može da se izbegne, ima ga svuda, od pasti za zube i dezodoransa, do kesica za filter-čajeve, šećera (jer se aluminijumske soli koriste za obezbojavanje), cediljki za čaj itd. Aluminijum je štetan za zdravlje i zato bi trebalo obratiti pažnju na deklaraciju proizvoda i izbegavati pripremu hrane u aluminijumskom posuđu.

Uticaj metala na organizam

Organizam do određene granice toleriše metale. Kada se ta granica pređe, oni mogu štetno da deluju pre svega na organe i tkiva koji učestvuju u metabolisanju i izbacivanju iz organizma onoga što nam ne treba, odnosno na jetru i bubrege.

Naravno, ne možemo da uopštavamo i kažemo da ćemo se razboleti od određene bolesti ako pripremamo hranu u određenoj vrsti posuđa. Svi smo različiti. Štetne efekte ne treba selekcionisati u smislu da je nešto loše samo za određeni organ. Nijedan naš organ ili tkivo ne rade izolovano. Kad se na bilo kom nivou naruši ravnoteža, ceo organizam trpi.