Lečenje HIV-a u Srbiji: Zastarelo, ali efikasno

"Naši pacijenti, i sa lekovima koji se u svetu smatraju zastarelim, imaju dobru prognozu preživljavanja", rekao je Tanjugu načelnik Centra za HIV i AIDS u Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS prof. dr Đorđe Jevtović.

Ocenjući da su ti lekovi "možda zastareli, ali su efikasni", on je objasnio da to znači da imaju više neželjenih dejstava, zbog čega se u najrazvijenijim zemljama više ne koriste.

"Lekovi za HIV i AIDS su skupi, uvek se koriste tri u kombinaciji i za najavremenije terapije je potrebno oko 1.500 evra mesečno, dok su stariji lekovi gotovo duplo jeftiniji", rekao je on i podsetio da se u Srbiji, po glavi stanovnika, za lekove izdvaja 60 evra godišnje.

On je istakao da su, prema procenama, izgledi preživljavanja pacijenata koji žive sa HIV virusom u zemljama u razvoju kao što je Srbija oko 30 godina, a uz savremenu terapiju koju obezbeđuju najbogatije zemlje oko 50 godina, pod uslovom da se lečenje počne na vreme.

Podsećajući da je dobra okolnost to što Srbija ima relativno mali broj takvih pacijenata, dr Jevtović je rekao da je u Centru za HIV i AIDS u stacionaru trenutno na lečenju desetak osoba, a više od 1.000 njih redovno dolazi na kontrolu.

Zaraženi HIV-om leče se u četiri centra u KCS u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, ali se gotovo 85 odsto inficiranih leči u Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS.

"Fokus rada je na ambulantnim pacijentima, a tako je u i u svetu", rekao je dr Jevtović i dodao da su oni "uglavnom u dobrom stanju", zahvaljujući tome što redovno primaju terapiju.

Foto: Tanjug / Printscreen

Aktivista Centra za afirmaciju pozitivnog života Q klub Bratislav Prokić izjavio je da zaraženi HIV-om danas imaju više problema na polju lečenja, ali i na socijalnom nivou.

Prokić je pred 1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a, rekao Tanjugu da je rešen problem nedostatka lekova za pacijente koji su otporni na sve postojeće vidove terapije, i da su na pozitivnu listu RFZO stavljena četiri nova leka.

"Međutim, imamo problem konstantnog nedostatka testova za praćenje, koji služe da se odredi tačna terapija ljudima koji žive sa HIV-om. Bez tih testova se bespotrebno troše lekovi koji možda i ne deluju na određenog pacijenta", pojasnio je Prokić.

On kaže da je osim tekstova problem što su stalno u kvaru i aparati za praćenje pacijenata i da očekuje da će taj problem konačno biti rešen.

"Veliki problem je i to što u KCS, kao referentnoj ustanovi, već dugo ne radi psiholog koji je od velike važnosti za ljude koji žive sa HIV-om", naglasio je Prokić.

Prevenciju, kao i programe podrške obolelima,kako navodi, radio je nevladin sektor uz podršku Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije, ali je taj projekat završen ove godine.

Foto: Tanjug / Printscreen

Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije je za 12 godina finansirao projekte u Srbiji u iznosu od 42 miliona dolara.

Prokić je istakao da se nakon povlačenja Globalnog fonda sa državom mora pronaći rešenje da se naprave održivi programi za psiho-socijalnu podršku zaraženima, kako na klinikama, uključivanjem psihologa, tako i u nevladinom sektoru.

"Postoje specifični programi prevencije, koji su zajedno sa programima podrške ljudima koji žive sa HIV-om, bili veoma važni i zahvaljujući njima mi danas imamo malu stopu rasta novoinficiranih, 100 do 150 novozaraženih na godišnjem nivou", rekao je Prokić.

Kao posebne programe prevencije, koji su dali dobre rezultate i koje je finansira Globalni fond, on je istakao testiranje na terenu, kao i deljenje sterilnih igala i špriceva zavisnicima od droge kako bi se sprečilo širenje infekcije, ali i deljenje kondoma.

"Ti programi bez podrške Global fonda moraju biti podržani na neki drugi način od strane države", zaključio je Prokić.

Nacionalna kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, 1. decembra, u Srbiji je počela krajem novembra i trajaće do sredine decembra, pod sloganom "Popunimo prazninu u znanju, prevenciji i podršci osobama koje žive sa HIV-om".