Letnja žega "krati fitilj"

Sa rastom žive u termometru, diže se i pritisak većini ljudi, tvrdi Nensi Molitor, asistent profesora kliničke psihijatrije i bihejviorizma na Univerzitetu Fajnberg.

Zapravo, vrelina i vlažnost u vazduhu utiču na porast agresivnosti i nasilja kao i pad opšteg raspoloženja.

To se dešava zbog lošeg sna, dehidratacije i uskraćenosti za pojedine dnevne aktivnosti, a nedostatak kontrole nad situacijom može dodatno iritirati pojedine ljude, kaže Molitor.

Ako vrućina tanji i vaše živce, Molitor preporučuje da ne donosite nikakve važne životne odluke, jer kasnije možete zažaliti zbog njih.

Iako je sasvim uobičajeno da se leti osećamo depresivno ili razdražljivo, mali procenat ljudi iskusi letnju verziju sezonskog afektivnog poremećaja.

Uz neprijatnost i depresivnost, ljudi sa ovim poremećajem su izuzetno anksiozni u toku leta, a mogu čak pomišljati i na samoubistvo.

Sunce i vrelinu oni gotovo da ne mogu da podnesu, ali nema sumnje da kod većine ljudi visoke temperature „krate fitilj“.

Molitor savetuje da ljudi na vrelini piju dovoljno tečnosti i osluškuju svoje telo. Ako volite da vežbate, odaberite rane jutarnje, ili kasne večernje časove, a nipošto se ne iscrpljujte u periodu od 11 do 17 časova.

Ako koristite diuretike, moraćete da pijete mnogo više vode, kako ne biste dehidrirali.

Na posletku, fokusirajte se na one aspekte života koje možete da kontrolišete i prihvatite činjenicu da će zahladiti pre ili kasnije.