Moždani udar ubija i mlade

Loše životne navike doprinele su da ovaj problem bude praktično uzrok vodećih bolesti od kojih se danas trećina pacijenata medikamentozno leči, trećina građana ostaju trajni invalidi, dok se trećina moždanih udara završi smrću.

Na internacionalnom jednodnevnom skupu "Moždani udar - izazovi", u organizaciji Klinike za neurologiju KCS, i Medicinskog fakulteta, održanom u četvrtak u Dekanatu, predočeno je da je povećan arterijski pritisak osnovni uzrok nastanka šloga.

"Nekretanje, mnogo sedenja uz kompjuter, brza hrana, slatkiši, neredovna ishrana, mogu biti "okidač" za nastanak moždanog udara."- kaže dr Nadežda Šternić, načelnik Odeljenja za cerebrovaskularne poremećaje i glavobolje Klinike za neurologiju.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije, upozorava da 40 odsto onih koji znaju da imaju povećani pritisak ne uzimaju savetovanu terapiju sa obrazloženjem da lekove ne piju, jer im visok pritisak ne smeta. A kad počne da smeta to su u najavi ozbiljne komplikacije.

Prema njenim rečima, šlog može da se prevenira, promenom načina života i redovnim kontrolisanjem zdravlja, dva puta godišnje. Lekar opšte prakse je izuzetno važan za održavanje primarne prevencije koji radi na suzbijanju faktora rizika koji pacijent ima.

RIZIK OD "REPRIZE"

Profsor dr Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju KCS, ukazao je da se za pet godina može očekivati da pacijenti koji su preživeli jedan, dobiju i drugi moždani udar. Ali ono što ohrabruje je podatak da je 350 bolesnika u Srbiji pod trombolitičkom terapijom, koja sprečava ponovni moždani udar.

"Naš cilj je da bolesniku u akutnom, vrlo kratkom vremenskom periodu, od kada je doživeo moždani udar, omogućimo da kroz infuzionu terapiju dobije neophodno lečenje", precizirao je dr Kostić. Pacijentu je potrebno u najkraćem roku obavi CT snimak, laboratorijske analize i neurološki pregled.

Izvor: Novosti.rs