Želudac gori od masne hrane

Svaka druga odrasla osoba najmanje dva puta nedeljno oseća bol, pečenje u želucu i gorušicu. To su simptomi dvaju najučestalijih gastroenteroloških oboljenja: dispepsije i refluksne bolesti. Od ovih bolesti u Srbiji boluje 40 odsto ljudi. Ako se na vreme ne prepoznaju ili se ne leče pravilno, mogu da dovedu do čira ili do raka želuca i jednjaka.

Razlozi ovih široko rasprostranjenih bolesti su loša, ishrana puna masnoća, obilni obroci sa previše crvenog mesa, a premalo ribe, začinjena i preslana hrana, alkohol, pušenje i premalo fizičke aktivnosti. Jedan od razloga dispepsije je i sve češća upotreba nesteroidnih antiimflamatornih lekova protiv bolova, koji mogu da oštete želudac ili neki drugi digestivni deo.

Ipak, mastan i obilan obrok, cigareta ili kafa posle jela najčešći su razlozi tegoba u trbuhu. A kad se trbuh naduje i pojavi užaren bol u predelu želuca i jednjaka, uvek su, u gotovo svakoj kućnoj apoteci, pri ruci lekovi koji sprečavaju lučenje želudačne kiseline. Iz Gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva upozoravaju da polovina pacijenata sa ovakvim tegobama na svoju ruku pije tablete. Njima zaustavljaju bol i lučenje kiseline, sve do narednog obroka i tako ukrug.

Samolečenje, u ovom slučaju, prema rečima profesora dr Miodraga Krstića, gastroenterologa iz Kliničkog centra Srbije, nije najbolje rešenje:

- Antacidi koji su najčešće prva pomoć u slučajevima gorušice, vrlo brzo vezuju stvorenu kiselinu, i olakšavaju tegobe. Ali oni nemaju sposobnost da spreče ponovno lučenje kiseline. Prvo što savetujemo pacijentima sa ovim tegobama jeste promena životnih navika, načina ishrane, i izbegavanje svih faktora koji podstiču razvoj i ponavljanje bolesti.

Tek se, ako ove mere ne zaustave ponavljanje tegoba, propisuju lekovi, najčešće H2 blokatori (među koje spada i široko popularni "ranisan"). Njihova mana je što deluju na samo jedan stimulus, histamin, na lučenje kiseline.

Najnovija, možda nauspešnija farmakološka terapija su inhibitori protonske pumpe (IPP). Profesor dr Nikola Milinić, gastroeneterolog iz Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa", objašnjava kako oni deluju:

- Inhibitori blokiraju lučenje kiseline bez obzira na stimulus koji je podstakao ćeliju da luči kiselinu. To je njihova velika prednost jer mogu gotovo ceo dan da sprečavaju lučenje kiseline. Jedna tableta sprečava lučenje 70 odsto kiseline. Pre nego što se pristupi ovoj terapiji, mora jasno da se utvrdi da li je glavni uzrok tegoba vraćanje kiseline u jednjak.

Ovakvo lečenje ima veoma dobre efekte kod pacijenata kojima se refluksna bolest manifestuje astmom koja ne može uspešno da se kontroliše. Razlog ove astme je, prema rečima profesora Milinića, u česticama kiseline koja se luči iz želuca, zatim udišu, i tako nadražuju bronhijalno stablo. Kad se uključe inhibitori, i kontrola astme je uspešnija.

Za osam nedelja terapije ovi lekovi se daju o trošku zdravstvenog osiguranja, pod uslovom da je dijagnostifikovana refluksna bolest:

- Ovi lekovi nisu, prema postojećim zabludama, isuviše jaki za korišćenje, i njihova upotreba nije ograničena na mesec ili dva. Oni mogu da se koriste dovoljno dugo koliko postoji indikacija za njihovu upotrebu. A postoje istraživanja koja pokazuju da se oni mogu piti i do pet godina kontinuirano - objašnjava profesor Milinić.

Naši sagovornici upozoravaju da je, osim pogrešnog lečenja, i zanemarivanje ovih bolesti opasno:

- Ako neko ima gorušicu više od tri puta nedeljno već dvadeset godina, ima petnaest puta veći rizik da oboli od raka jednjaka - upozorava prof. Milinić - Karcinom želuca, na primer, može da se manifestuje čirom. Ako neko, na svoju ruku leči čir, neće imati tegobe, jer je zalečen lekovima. Ali tako se prikrivaju tragovi mnogo teže bolesti.

Foto: Ohmega1982 / FreeDigitalPhotos.net