Bulimija: Kad je hrana neprijatelj

Takođe, ona izaziva zabrinutost zbog ozbiljnih posledica na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca.

Šta je bulimija?

Bulimija je ozbiljan poremećaj ishrane koji karakterišu ponavljani epizodični napadi prejedanja, praćeni kompulsivnim ponašanjem kako bi se sprečila debljanje, kao što su izazivanje povraćanja, prekomerno vežbanje ili upotreba laksativa. Ova bolest često prate osećaji krivice i srama.

Osobe koje pate od ovog poremećaja često se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima kao što su poremećaji elektrolita, oštećenje zuba i digestivnog sistema, kao i probleme sa mentalnim zdravljem kao što su depresija i anksioznost.

Lečenje uključuje terapiju, podršku porodice i dijetetički nadzor kako bi se promenili negativni obrasci ishrane i stvorili zdravi odnosi prema hrani.

Kako prepoznati bulimiju i kojima se simptomima najčešće manifestuje

Bulimija se prepoznaje kroz niz specifičnih simptoma. Osobe koje pate od nje često imaju epizode prejedanja, praćene kompulzivnim radnjama kao što su izazivanje povraćanja, prekomerno vežbanje ili upotreba laksativa kako bi sprečile debljanje.

Ovi simptomi često prate osećaji krivice, srama i tuge. Osobe sa sa ovim poremećajem često pokušavaju da svoje ponašanje kriju, ali mogu pokazivati znakove poput čestih odlazaka u WC posle obroka.

Promene u težini, promene u društvenim navikama i česte fluktuacije u težini mogu takođe ukazivati na prisustvo tog poremećaja. Rano prepoznavanje i podrška su ključni za efikasno lečenje.

Uzroci bulimije

Bulimija je kompleksan poremećaj ishrane čiji uzroci uključuju kombinaciju faktora. Biološki faktori, kao genetika, mogu predisponirati pojedince na razvoj ovog stanja. Emocionalni faktori, uključujući stres, anksioznost i depresiju, igraju ključnu ulogu.

Društveni faktori, poput pritiska za mršavljenjem i postizanjem savšenog izgleda tela takođe doprinose razvoju ovog poremećaja ishrane. Nedostatak zdravog samopouzdanja i negativni stavovi prema telu takođe igraju ulogu. Pokušaji da se izgubi težina brzo ili nerealno mogu dovesti do ovog poremećaja.

Okolnosti koje mogu dovesti do razvoja bulimije

Prva okolnost koja dovodi do razvijanja ovog poremećaja je pritisak koje vrši društvo koje insistira na posedovanju savršene figure i izgleda, a ova situacija može izazvati nezdrav odnos prema hrani. Stres, traume ili niski nivoi samopouzdanja takođe doprinose ovoj pojavi.

Genetska predispozicija igra ključnu ulogu.

Dijetetski eksperimenti, pokušaji brzog mršavljenja i nerealni standardi lepote dodatno pogoršavaju situaciju. Osećaj gubitka kontrole nad ishranom tokom epizoda prejedanja često inicira bulimiju.

Da li je bulimija opasna?

Bulimija je ozbiljan poremećaj ishrane koji nosi brojne fizičke i emocionalne rizike. Osobe koje pate od nje kao što smo već pomenuli često doživljavaju ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući neravnoteže elektrolita, oštećenje zuba, probavnih problema i poremećaje srca.

Povraćanje i upotreba laksativa mogu izazvati ozbiljno oštećenja organa. Mentalno, ovaj poremećaj često prati anksioznost, depresija i nisko samopouzdanje. Dugoročno, ovo stanje može dovesti do izolacije i društvenih problema.

Kako se leči?

Lečenje bulimije uključuje holistički pristup. Terapija je ključna, a kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) često se koristi kako bi osoba prepoznala i promenila negativne obrasce misli i ponašanja vezane za hranu.

Terapeutska podrška pomaže u razumevanju uzroka i prevazilaženju emocionalnih problema. Dijetetička edukacija pomaže u uspostavljanju zdravijeg odnosa prema hrani. Porodična terapija može biti korisna za podršku i razumevanje.

Važno je nadgledanje fizičkog zdravlja i ispravak bilo kakvih komplikacija. Oporavak zahteva vreme i podršku bliskih osoba, ali uz adekvatno lečenje, mnogi ljudi mogu prevazići ovaj poremećaj i vratiti se zdravim navikama ishrane.

Bulimija i anoreksija: sličnosti i razlike

Bulimija i anoreksija su poremećaji ishrane, ali imaju ključne razlike. Oba poremećaja uključuju nerealno negativno viđenje tela, ali anoreksija se karakteriše ekstremnim gubitkom težine, dok osobe s bulimijom često zadržavaju normalnu težinu ili je težina blago prekomerna.

Anoreksija podrazumeva restrikciju ishrane, dok osobe sa ovim stanjem imaju epizode prejedanja praćene kompulzivnim radnjama poput povraćanja ili upotrebe laksativa. Anoreksija može biti smrtonosna zbog ekstremnog gubitka težine, dok bulimija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Posledice

Bulimija može izazvati ozbiljne fizičke i emocionalne posledice. Fizički rizici uključuju neravnoteže elektrolita, što može dovesti do srčanih problema, oštećenja zuba usled čestog povraćanja, probavne problem i poremećaje menstrualnog ciklusa..

Osim toga, dugotrajna bulimija može izazvati oštećenje bubrega i drugih vitalnih organa. Emocionalno, osobe sa tim poremećajem često pate od anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja.

Rana dijagnoza i lečenje su od suštinskog značaja kako bi se smanjile ove ozbiljne posledice tog stanja..

Bulimija kod dece

Bulimija može uticati i na decu, posebno u adolescentskom periodu. Dijagnoza u ovoj populaciji je izazovna jer se simptomi često mešaju sa normalnim adolescentskim promenama u ishrani i telesnoj slici.

Deca s bulimijom obično pokazuju iste obrasce prejedanja i kompulsivnog ponašanja, uključujući izazivanje povraćanja i upotrebu laksativa.

Važno je da roditelji i nastavnici budu svesni znakova kao što su česte tajne posete WC-u nakon obroka ili promene u težini. Rana identifikacija i pružanje podrške su ključni za lečenje tog poremećaja kod dece, često uključujući terapiju i porodičnu podršku.

Osim fizičkih posledica, važno je razumeti emocionalne izazove s kojima se deca suočavaju.

Poznate ličnosti i bulimija

Neki poznati pojedinci koji su se suočili sa ovim poremećajem uključuju princezu Dajanu, pevača Eltona Džona i glumicu Džeri Hol.

Oni su otvoreno govorili o svojim iskustvima kako bi podigli svest o ovom poremećaju i pružili podršku drugima.

Njihova hrabrost u suočavanju sa sa ovim problemom je inspiracija za mnoge, a sama činjenica da su o ovom problemu javno govorili pomogla je prilikom podizanja svesti o ovom problemu sa kojim se ljudi često sreću.

Psihogena bulimija

Predstavlja poremećaj ishrane karakterisan ponavljajućim epizodama prejedanja praćenim kompulsivnim ponašanjem poput izazivanja povraćanja, prekomernog vežbanja ili upotrebe laksativa.

Ova pojava nije izazvana fizičkim uzrocima već emotivnim ili psihičkim faktorima poput stresa, anksioznosti ili trauma. Osobe koje pate od ove vrste poremećaja često koriste prejedanje kao način suočavanja sa emotivnim problemima.

Bulimija kao izraz nedostatka samopouzdanja

Prema nekim procenama, od ovog poremećaja pati između 2,5 i 5 odsto devojčica i devojaka u uzrastu od 15 do 25 godina starosti.

Pretpostavlja se, međutim, da su te brojke još i veće. Ovo stanje je, naime, moguće uspešno sakrivati godinama, s obzirom na to da je, za razliku od anoreksije, telesna težina uvek u normalnim okvirima.

Istraživanja su pokazala da osobe koje pate od ovog stanja (kao i one koje pate od anoreksije) imaju slabo razvijeno samopouzdanje. Osim toga, osećaj prema životu nije nimalo pozitivan. Naprotiv, kako sami često navode, život ih tera na povraćanje.

“Porodicama iz kojih potiču su, po pravilu, najvažniji sloga i harmonija, dok se sukobi i svađe ili sasvim guraju pod tepih ili ne rešavaju na pravi, konstruktivan način”, objašnjava stručnjak za lečenje poremećaja ishrane.

„Ako želimo da se držimo stereotipa, onda možemo da kažemo da osobe koje pate od poremećaja ishrane dolaze iz bolje obrazovanijih društvenih slojeva, ambicioznije su i od malena se nalaze pod pritiskom uspeha“, kaže lekarka Katrin Imbirović sa Univerzitetske klinike u Bonu, sa odeljenja psihosomatike.

Ona dodaje da razlozi za taj poremećaj mogu da budu nerešeni sukobi unutar porodice, ali i potisnute traume kao što je seksualno zlostavljanje u ranom uzrastu.

„U poslednje vreme primećujemo da i sve veći broj mladih muškaraca pati od tog premećaja. Mnogi žele da imponuju ženama i u tom smislu pokušavaju sve – od ekstremnog bavljenja sportom, preko strogih dijeta, pa sve do izgladnjivanja i povraćanja. Taj poremećaj naziva se Adonisov kompleks ili bigereksija“, objašnjava lekarka.

Depresija i samoubistvo

Za razliku od bulimije, osobe koje pate od anoreksije gotovo u potpunosti odbijaju hranu i time sebe pre ili kasnije dovode u životnu opasnost. Njihov odnos prema telu gotovo u potpunosti je poremećen jer, bez obzira na telesnu težinu, uvek imaju osećaj da su „predebeli i preteški“.

S vremenom anoreksija koja počinje kao psihički poremećaj, postaje prava fizička bolest tokom koje malo po malo stradaju organi: bubrezi, jetra, kosti, srce.

Zbog svega toga, pre svega zbog dugogodišnje depresije i opšteg nedostatka energije, osobe koje pate od anoreksije neretko svoj život okončavaju samoubistvom. Prema statistikama, čak svaka deseta osoba izvrši samoubistvo zbog anoreksije.

Osobe koje pate od poremećaja ishrane pak imaju više šansi za ozdravljenje. Osim psihoterapije, efikasna su i sredstva protiv depresije kao i terapija hormonom seratonimom.

Ispovest Hane S. koja pati od bulimije

Hana S. brzo izlazi iz zgrade u kojoj se nalaze prostorije bonskog Centra za pomoć osobama koje pate od poremećaja ishrane, bojeći se da bi neko, prilikom izlaska, mogao da je prepozna i da sazna da ima problema sa hranom.

Ta 31-godišnja žena već više od 16 godina pati od tog stanja. Poremećaj je započeo u pubertetu; u početku je samo želela da izgubi koji kilogram.

To joj je pošlo za rukom, ali da bi održala novostečenu težinu, počela je da primenjuje metodu „guranja prsta u grlo“ nakon svakog obroka.

“Tako sam se osećala jakom, moćnom, imala sam osećaj da ja kontrolišem situaciju. Mislila sam da u svakom trenutku mogu da prestanem sa povraćanjem, ali to je bila varka”, priča Hana.

Već tada je i namirnice počela da deli na dobre i loše, iako tim, takozvanim lošim (kaloričnim), ne može da se odupre. Kada je umorna, tužna ili besna, onda – jede, doslovno guta hranu, bez ikakve kontrole.

I tada se oseća bolje. Međutim, taj osećaj ne traje dugo. Ubrzo, kako kaže, počinje da oseća krivicu zbog količine hrane koju je pojela i ponovno mora da povraća. Predubeđenje da bi mogla malo da se udeblja, za nju je nešto najgore što može da zamisli.

Rituale uzimanja hrane u sebe i ponovnog izbacivanja, svakodnevno ponavlja i do 30 puta. Tokom dana zapravo i ne misli ni o čemu drugom već samo o hrani. Istovremeno, pokušava da svoj problem sakrije od okoline.

U međuvremenu, Hana je gotovo u potpunosti izgubila interes za svet oko sebe. Živi u izolaciji, a njena patnja je takođe i prilično košta. Svakog dana kupuje mnogo namirnica koje na kraju završe u WC šolji. Njene kolege na poslu smatraju da je simpatična osoba, sigurna u sebe. Ali ona sama oseća da je slaba i nezaštićena. Pomoć je potražila tek kada je njeno telo počelo da daje signale s kojima više sama nije mogla da izađe na kraj: tremor zbog pada nivoa šećera u krvi, manjak koncentracije zbog nedostatka ugljenih hidrata. U jednoj takvoj krizi obratila se svojoj lekarki i ona ju je odmah uputila u bonski Centar.

Hana S. čvrsto je odlučila da promeni svoj život. U bonskom Centru dobila je pomoć i terapiju u kojoj malo pomalo menja odnos prema sebi i prema hrani.

Kako je sama rekla, do sada je imala sreću jer njeno telo, uprkos stalnom povraćanju, još ne pokazuje poremećaje rada pojedinih organa.