Stres i anksioznost: Kako prepoznati razliku

Kada čovek oseća pretnju, telo oslobađa hormone stresa.

Hormoni stresa ubrzavaju rad srca, što rezultira većim protokom krvi ka organima i udovima. Ova reakcija omogućava osobi da bude spremna za borbu ili bekstvo. Takođe, diše brže, a krvni pritisak raste. U isto vreme čula postaju oštrija, a telo oslobađa hranljive materije u krv kako bi obezbedilo energiju za sve delove tela. Ovaj proces se dešava veoma brzo, i stručnjaci ga nazivaju stres.

Anksioznost je odgovor tela na taj stres. Mnogi ljudi prepoznaju anksioznost kao osećaj uznemirenosti, nelagode ili straha koji osoba ima pre značajnog događaja. Održava ih budnima i svesnima. Reakcija borbe ili bekstva može se aktivirati kada osoba uoči fizičku ili emocionalnu, stvarnu ili percipiranu pretnju. Iako može biti korisna, za neke ljude može ometati svakodnevni život, prenosi "Medikal njuz tudej".

Simptomi

Postoji mnogo sličnosti između simptoma stresa i anksioznosti. Kada je osoba pod stresom, može doživeti:

• ubrzan rad srca

• brže disanje

• anksiozne misli

• promenljivo raspoloženje, razdražljivost ili bes

• da je uopšteno nesrećna

• usamljenost

• mučninu

• vrtoglavicu

• proliv ili zatvor

Kada je osoba anksiozna, može doživeti:

• ubrzan rad srca

• brže disanje

• osećaj nelagode ili straha

• znojenje

• proliv ili zatvor

• nervozu

• napetost

• uznemirenost.

Kako razlikovati stres od anksioznosti

Stres i anksioznost su deo iste telesne reakcije i imaju slične simptome, što znači da može biti teško razlikovati ih. U prvom momentu možete da ih razlikujete tako što stres traje kratko i javlja se kao odgovor na "pretnju", dok je anksioznost duža i ne postoji jasan razlog zbog čega se javlja.

Lečenje i upravljanje

Ljudi mogu upravljati stresom i anksioznošću i lečiti ih na različite načine.

Argentina, Foto: Shutterstock/El Nariz

Strategije opuštanja

Strategije opuštanja mogu pomoći ljudima da se nose sa stresom i anksioznošću. To uključuje:

• vežbe disanja

• fokusiranje na umirujuću reč, poput 'mir' ili 'smirenost'

• vizualizacija mirne scene, poput plaže ili livade

• vežbanje joge

• vežbanje tai čija

• polagano brojanje do 10

Vežbanje

Fizička aktivnost može pomoći ljudima da se nose sa stresnim situacijama. To može biti brza šetnja, vožnja bicikla ili trčanje. Fluidni pokreti aktivnosti poput joge i qi gonga takođe mogu pomoći ljudima da se osećaju smirenim.

Razgovor sa stručnjakom

Razgovor sa stručnjakom, bilo licem u lice, telefonom ili putem interneta, može pomoći ljudima da ublaže stres. Ljudi mogu izabrati da razgovaraju s prijateljem, partnerom, članom porodice ili s kolegom kome veruju.

Kada posetiti lekara

Stres i anksioznost nisu uvek loše stvari. To su prirodne, kratkotrajne reakcije kod ljudi kako bi ostali bezbedni. Ako neko počne da oseća stres ili anksioznost veći deo vremena, trebalo bi da se obrati lekaru, jer je vrlo moguće da je to hronično. Upozoravajući znaci na koje treba obratiti pažnju uključuju:

• preteranu anksioznost koja ometa svakodnevni život

• zloupotrebu droga ili alkohola radi suočavanja sa stresom ili anksioznošću

• iracionalne strahove

• značajnu promenu u navikama spavanja

• značajnu promenu u navikama ishrane

• značajnu promenu u navikama lične higijene

• produženo loše raspoloženje

• samopovređivanje ili razmišljanje o samopovređivanju

• suicidne misli

• osećaj gubitka kontrole.