Mali nadareni individualci

Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu, do treće godine života. Uzrok mu je još nepoznat. Poremećaj utiče na kvalitet komunikacije, društvene aktivnosti i interes za svet oko sebe. Autisti se često opisuju kao osobe koje su u svom svetu. Rano otkrivanje može pomoći detetu da stekne veštine u međuljudskim odnosima i samostalnost. Kod težih oblika samostalan život je malo verovatan, ali kod blažih oblika moguće je živeti samostalno.

U prvim mesecima života

Američki psihijatar Leo Kaner prvi je opisao autizam 1943. godine. Reč je o razvojnom poremećaju koji se javlja u otprilike 0,05 posto dece, od kojih su u proseku 80 posto dečaci. U poremećaje autističnog spektra ili pervazivne razvojne poremećaje (PDD) ubrajaju se: autistični poremećaj, Retov sindrom, Aspergerov sindrom, Helerova psihoza i atipični autizam ili neodređeni pervazivni razvojni poremećaj.

Prvi znaci autizma javljaju se već u prve tri godine života, i to najčešće za vreme prvih nekoliko meseci. Nažalost, znaci bolesti često ostaju neprepoznati. Upozoravajući je znak kad dete ne reaguje na podražaje iz okoline, što roditeljima može izgledati kao da dete dobro ne vidi ili ne čuje. Međutim, detetov sluh i vid nisu oštećeni, već njegove reakcije na nadražaje nisu odgovarajuće. Dete ne pokazuje interes za okolinu, gleda, ali mu je pogled prazan i čuje, ali je ravnodušno prema zvucima. Ne smeši se osim sebi. Autističnom detetu su poremećeni i hranjenje i san. Pojedinačno ti poremećaji nisu specifični za autizam, ali nekoliko njih zajedno znak je za uzbunu.

Za autizam je još karakteristično da se dete igra samostalno, zaokupljeno je predmetima, ima govorne smetnje, ne iskazuje strah i ne pokazuje interes za druge ljude. Autisti su ponekad agresivni, ljute se i viču. Znaju da budu i agresivni prema sebi tako da se grizu i lupaju po glavi. Ali uprkos teškoćama u komunikaciji veliki broj pokazuje visok stepen nadarenosti za muziku, umetnost ili matematiku, ističe se i njihova posobnost pamćenja, a neki pak imaju poseban talent za baratanje brojkama i velikim količinama podataka.

Složen put do dijagnoze

Klinička slika autizma ima četiri glavne stavke:

- Poteškoće s jezikom i komunikacijom. Otprilike polovina autističnih osoba ima problema s govorom. Najčešći govorni problem je echolalia (ponavljanje tuđih reči ili fraza). Osoba ponavlja reči istom intonacijom, ali bez razumevanja. Neki pak ponavljaju reči ili rečenice satima ili danima nakon što su ih čuli. To se zove odložena echolalia. Ljudi s autizmom mogu pokazivati neke govorne specifičnosti, na primer, koriste "ti" umjesto "ja". Kad je osoba gladna, reći će: "Želiš da jedeš?" Mogu se javiti poteškoće s imenovanjem objekata, korišćenje apstraktnog govora ili poteškoće u razumevanju. Uopšte, razvoj govora kasni ili izostaje.

- Poteškoće u interakciji i socijalnim kontaktima. Kod nekih je prisutno osamljivanje i povlačenje u sebe. Drugi pak mogu biti pasivni u socijalnoj interakciji, sa slabim interesom za druge. Suprotno tome, kod nekih dolazi do aktivnog uključenja u socijalnu interakciju na specifičan način, bez dijaloga. Svima je zajednička smanjena mogućnost empatije. Autisti mogu biti ravnodušni prema osećajima druge osobe. Oni pak emocije iskazuju na svoj način.

- Sužen spektar ponašanja i nemaštovitost u igri. Kod dece nema spontane igre ili ponašanja primerenih stepenu razvoja. Dete se igra samo ponavljajući istu igru istim predmetima duže vreme. Autistične osobe često uznemire najmanje promene u rutini. Dete može burno da reaguje ako primeti da je, na primer, stolica pomaknuta na drugu stranu sobe. Male promene u životu autistične osobe mogu da rezultiraju snažnim reakcijama. Mogu biti naročito vezani za određene predmete kao što su npr. plastični poklopci, dugmeta ili slično. Često skupljaju predmete. Fascinirani su kretanjem, svetlošću, rotirajućim predmetima ili tekućom vodom, skloni su satima da posmatraju objekte koji se kreću.

- Specifičnost motorike. Ljudi s autističnim poremećajem mogu imati neuobičajene kretnje. To uključuje skakanje, pljeskanje, lupkanje, savijanje prstiju i šake i grimase.

Navedena ponašanja odraz su njihove percepcije, koja ponekad može biti kontradiktorna. U jednom trenutku preplavljeni su nadražajima, dok im u nekom drugom trenu nedostaje stimulacije. S jedne strane ne primete da su se približili ivici s koje mogu pasti, ali zapaze da neki mali predmet nije više u sobi.

Šta je uzrok

Dva su različita pristupa objašnjenju uzroka autizma. Sociokulturalni pristup – na početku istraživanja autizma teoretičari su pretpostavili da su porodična disfunkcionalnost i društveni stres primarni uzroci. Prema Leu Kaneru inteligentni, hladni i opsesivni roditelji stvaraju nepoželjnu klimu za razvoj deteta, ali njegova teorija se nije pokazala tačnom. Upoređujući autističnu decu i decu bez tog poremećaja, istraživanja su pokazala da razvod, separacija roditelja i finansijski problemi ne utiču na razvoj autizma.

Biološki pristup – istraživanja su pokazala prisutnost genetske komponente. Autizam je češći kod blizanaca nego u opštoj populaciji. Takođe su nađene hromozomske abnormalnosti kod osoba s ovim poremećajem. Studije ukazuju na povezanost autizma i poteškoća u prenatalnom razdoblju i pri porođaju, a stručnjaci navode i kako su mogućnost za razvoj autizma veće ako majka boluje od rubeole tokom trudnoće. Konačno, naučnici su identifikovali biološke abnormalnosti koje mogu biti u pozadini autizma. Prema rezultatima u autistične poremećaje uključen je cerebellum, tj. mali mozak koji je odgovoran za pokrete, a ima i svoju ulogu u fokusiranju pažnje.

U tretmanu autizma najvažniju ulogu ima porodica i društvena sredina, toplo i podržavajuće okruženje je od presudnog značaja. Nega o autističnoj osobi podrazumeva podsticanje normalnog razvoja deteta u svim područjima života, od samostalnog obavljanja svakodnevnih radnji, podsticanja govora i interakcije s okolinom.

Individualni pristup

Lečenje kod autizma ima funkciju prilagođavanja okolini u okviru zadatih okolnosti. Nažalost, još nema tretmana koji bi u potpunosti ukinuo autistični obrazac ponašanja, ali je moguće pomoći ljudima da efikasnije funkcionišuu i komuniciraju s okolinom. Kod tretmana se preporučuju bihevioralni pristup, komunikacijski trening i roditeljska edukacija i podrška.

Bihevioralni pristup se kod autizma primenjuje u svetu više od 30 godina. Taj pristup uči nova, prikladna ponašanja, koja uključuju govor, socijalne veštine i veštine samopomoći. Terapeuti najčešće koriste modeliranje i operativno kondicioniranje. U modeliranju se demonstrira željeno ponašanje, a zadatak osobe je da ga usvoji. Kod kondicioniranja to ponašanje se osnažuje. Navedene bihevioralne procese nije lako usvojiti, pogotovo zato što autistične osobe imaju problema s imitacijom. Međutim, uz pažljivo učenje i izvođenje, takvi metodi daju jako dobre rezultate kod autista.

Komunikacijski trening uključuje jezik znakova i simultano komuniciranje koje kombinuje znak i govor. Drugi terapeuti koriste augmentativni komunikacijski sistem gde slike, simboli ili pisanje reči predstavljaju predmete ili potrebe. Tako na primer, slika viljuške može predstavljati rečenicu "Ja sam gladan" ili slika radija "Ja želim muziku".

Individualne terapije za roditelje

Geštalt terapija preporučuje se za emotivnu podršku, a kognitivno-bihevioralna za praktičnu pomoć. Važan je i aspekt grupa podrške (udruženja i sl.) gde roditelji mogu susresti druge roditelje s istim problemima. Tako mogu međusobno da pomognu sami sebi na emotivnom nivou, kao i praktičnim savetima. Na kraju, zadatak je svih nas da uvažavamo međusobne različitosti i srdačno prihvatimo autističnu decu i odrasle kao vredne članove naše zajednice, uživajući u njihovim talentima I kreativnosti.

Autizam - gde potražiti pomoć

U radu s osobama sa autizmom primenjuju se različiti metodi, radi se individualno ili u grupama, deo programa sprovodi se u specijalizovanim centrima, a deo u redovnim vrtićima

U Beogradu postoji Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju čiji su korisnici deca i mladi sa ometenošću u mentalnom razvoju, autizmom, višestrukim poremećajima, Retovim sindromom itd. Sa korisnicima Centra radi ukupno 127 stručnih radnika: defektolozi – različitih profila, psiholozi, socijalni radnici, lekar neuropsihijatar, lekar internista, medicinske sestre, profesori fizičkog, radni terapeuti različitih profila i negovateljice. Program rada za svako dete propisuje stručni tim. Na osnovu Skala procene sposobnosti vrši se planiranje tretmana i postavljanje individualnih dugoročnih i kratkoročnih ciljeva za svaku osobu.

Na VITINA pitanja odgovara dr sci. Fadilj Eminović, docent Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu

Šta je autizam?

Autizam je neurorazvojni poremećaj predstavljen skupom simptoma, kojeg karakterišu značajna oštećenja u oblasti socijalnih interakcija i komunikacije, kao i ograničeni i stereotipni obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti. Ova deca pokazuju manju pažnju na socijalnu stimulaciju, prisutan je nedostatak kontakta očima, odsutan govor tela, ne odgovaraju na emocije, ne koriste neverbalnu komunikaciju. Manji broj je sklon agresiji ili autoagresiji. Skloni su ponavljanju tuđih reči, a javlja se i odsutnost govora. Često se zabavljaju sami sa sobom, pljeskaju dlanovima, lupkaju rukama, ljuljaju se telom, ponavljaju čudnu igru duži vremenski period (na primer slaganje kocki jednu na drugu), insistiraju na rutini i na nemenjanju ničega u svojoj okolini...Oko 80 % dece sa autizmom zaostaje u mentalnom razvoju, ali ih ima sa normalnim, pa i visokim nivoom inteligencije.

Kako ga prepoznati?

Prvi znaci autizma javljaju se već u prve tri godine života, neretko već u prvim mesecima života deteta postoje neke osobenosti na osnovu kojih se može pretpostaviti da je moguć razvoj autističnog poremećaja. To su:

• slabo sisanje u prvim nedeljama života
• veoma mirna i tiha, nezahtevna beba ili, suprotno, beba koja neprekidno plače i vrišti i koju je nemoguće smiriti
• pruža otpor maženju
• mrzi prepovijanje, češljanje i sl.
• ravnodušna je prema onima koji se brinu o njoj, ili suprotno, postoji patološka vezanost za te osobe
• ne postoji kontakt pogledom, na primer, pri hranjenju
• ne pruža ruke da se uzme
• ne učestvuje u igrama, ne imitira izraz lica ili pokrete odraslih: ne maše “pa-pa”, ne šalje poljubac, i sl.
• gukanje je oskudno ili ne postoji
• izuzetno je zainteresovano za neke predmete, na pr. jaka svetla, šare na tepihu, prekidače

Zašto nastaje?

Ne zna se još uvek jedinstven uzročnik, već se govori o tome da kliničku sliku autizma može izazvati čak četrdesetak različitih faktora! To mogu biti virusi, bakterije i gljivice, otrovi iz neposredne prirodne okoline, uzročnici koji deluju pre, u toku i neposredno posle porođaja, pri vakcinaciji i dr. Postoji i pretpostavka da je autizam pruzrokovan poremećajem u organima za varenje pri kome se određene vrste hrane ne vare u potpunosti. Gluten, belančevina iz žitarica i kazein, belančevina iz mleka, smatraju se najčešćim uzročnicima pa su deca sa autizmom najčešće na odgovarajućoj dijeti.

Šta savetujete roditeljima koji posumnjaju na autizam kod deteta?

Čim primete neki od ovih simptoma treba da se jave pedijatru koji prati dete od rođenja a on će uputiti dete stručnjacima koji mu mogu pomoći – psiholozima, neuropedijatrima, otorinolaringolozima, defektolozima. Mnogo je važno delovati čim se pojave rani znakovi autizma i omogućiti stručni rad s detetom i njegovom porodicom. Pravovremenom reakcijom klinička slika autizma može se jako ublažiti i upravo iz tog razloga imperativ je promovisati i razvijati sistem rane intervencije u Srbiji.

Kako najčešće reaguju roditelji suočeni s činjenicom da njihovo dete ima autistični poremećaj?

Za svaku porodicu to je veliki šok. Većini je potrebno određeno vreme da postanu svesni te činjenice, i u tom periodu dolazi do velikih emocionalnih, fizičkih i finansijskih napora. Kada prihvate svoju situaciju, najčešće se maksimalno angažuju kako bi pomogli detetu, traže stručnu pomoć, informšu se i uključuju u programe za decu s posebnim potrebama.

Na koji način se ovoj deci pruža stručna pomoć?

Tretman u autizmu se sprovodi u sledećim oblastima rada:

imitacija, percepcija, motorika, koordinacija pokreta, kognicija i kognitivno verbalne sposobnosti, veštine samopomoći, socijalne veštinama, kontrola ponašanja i reedukacija psihomotorike.

Vrste aktivnosti koje se sprovode su fizičke aktivnosti, radno-okupacione aktivnosti, umetnička radionica, radionica za glinu, tekstilna radionica, pozorišna radionica, stolarska radionica. Fizičko vaspitanje dece usmeren je posebno na ona telesna vežbanja koja doprinose opštem psiho-fizičkom stanju: održavanju i unapređenju opšteg telesnog zdravlja, razvijanje bolje koordinacije,boljeg telesnog držanja, ravnoteže tela, kao i više harmoničnom i skladnijem fizičkom ponašanju i izgledu. U okviru redovnih programskih aktivnosti uključeno je i održavanje časova plivanja na bazenima SRC Banjica u Beogradu. U sprovođenju programa rada osnovno pravilo je poštovanje mogućnosti i interesovanja deteta u skladu sa sposobnostima.Redovno se vode liste praćenja za svako dete na svakih 6 meseci i tada izveštaj podnosi ceo Stručni tim. Organizacija rada odvija se kroz dnevne boravke, stacionarne ustanove i stanovanje uz podršku. Dnevni boravci u Beogradu nalaze se u ulici Kornelija Stankovica, Diljskoj ulici i Šekspirovoj.

Kako se prati njihov razvoj?

Postoje instrumenti kojima se vrši procena napretka deteta. Mere se područja i aktivnosti relevantni za razvoj deteta i tačno se vidi na kojem području dete postiže kakve rezultate. Na osnovu inicijalnog stanja izgrađuje se individualizovani edukacijski program. Procena se opet sprovodi nakon godinu dana i proverava se postignuti napredak. Koriste se i psihološka ispitivanja kojima se utvrđuje mentalni uzrast deteta i skale socijalne zrelosti.

Kako stići do stručne ustanove?

Roditelji deteta za prijem u Centar obraćaju se nadležnom Centru za socijalni rad sa pismenim zahtevom za prijem u Centar, Centar za socijalni rad kompletira potrebnu dokumentaciju, koju zajedno sa zahtevom za prijem, upućuje Stručnom timu Centra, Stručni tim razmatra dostavljenu dokumentaciju, i nakon toga vrši pregled deteta.

Senzorne sobe

Poseban značaj u radu doprinose senzorne sobe instalirane u Dnevnom boravku za omladinu sa autizmom K. Stanković i Stacionaru za autizam Bežanijska kosa.To su interaktivne sobe opremljene mekanim zidnim oblogama i podom, svetlosnim projektorom, tubama sa mehurovima, ogledalskim folijama za pojačavanje efekta ostale opreme, optičkim vlaknima, audio opremom sa odgovarajućim zvucima, eteričnim uljima sa raspršivačem za prostoriju, raznim masažerima... Ono što ovako opremljena soba pruža jeste mogućnost doziranja stimulansa za svako čulo, prilagođeno individualnim karakteristikama svakog deteta.

Cilj ovakve sobe jeste stvaranje atmosfere u kojoj dete, preko izbora nivoa senzornih impulsa prilagođenih svojim, čulima postiže razvijanje nezavisnosti, slobodu i inicijativu u izboru aktivnosti. Ideja je da se pospešuje razvoj svesnosti i učenja kroz principe opuštanja. Time se postiže da spoljni svet više nije tako konfuzan i ugrožavajući, već postaje izvor prijatnosti. Smanjuje se anksioznost, agresija i autoagresija. Napredak u koncentraciji, pažnji i komunikaciji i potreba za drugim, polako se iz senzorme sobe prenosi i na spoljni svet.

Većini dece s autizmom nedostaje socijalna potpora, društveni odnosi i veze, budućnost mogućeg zapošljavanja ili samoopredeljenje. Pravovremenom reakcijom klinička slika autizma može se jako ublažiti i upravo iz tog razloga imperativ je promovisati i razvijati sistem rane intervencije u Srbiji.

MAGAZIN VITA U NOVOM BROJU DONOSI:

U NOVOM BROJU MAGAZINA VITA VAM POKLANJA
ESTETSKI ZAHVAT koji želite

Vita i poznati srpski hirurzi poklanjaju estetski makeover u ukupnoj vrednosti od 326.000 dinara. Odaberite jedan od zahvata – korekcija ušiju ili oènih kapaka, lipoaugmentacija lica sa uveæanjem usana ili ugradnja fiksne zubne proteze sa beljenjem zuba!