Život najuspavanije porodice sveta

David, Migel Anhel, Hulian iNuria jesu članovi porodice Lopez koja živi u Madridu, ili možda bolje reći –spava.

Oni su prvi primer čitave porodice koja pati od narkolepsije i katapleksije, ozbiljnih poremećaja spavanja.

Iako su lekari nekada posmatrali ove dve bolesti odvojeno, prva izaziva neodoljive napade sna dok kod druge mišići kolabiraju nakon iznenadne emocije ili smeha, i sada je jasno da su ove dve pojave povezane.

David Lopez opisuje kako često zaspi usred neke obaveze, toliko se plaši ispuštanja sudova da ih zagrli čvrsto i hoda veoma lagano ka stolu: “Sada je to strah, nekada želim da ispričam vic ali ispadne veoma loše zato što je smeh jedan od mojih najgorih neprijatelja, on izaziva napad sna” kaže ovaj tridesetogodišnjak.

Dosada je takođe jedan od najvećih neprijatelja: “Ako radim nešto što zaista volim, mogu tako satima. Ali ako se samo na trenutak opustim, krv ne dolazi do mozga i tonem u san” objašnjava David.

Njegov brat, Migel Anhel kaže da se često dešava da uopšte nisu svesni dešavanja. On svojim poznanicima mora odmah da kaže koji je njegov problem. “Jedan od simptoma ove bolesti jesu nasilni snovi koji uništavaju vezu. Jednom sam zgrabio devojku, sada bivšu, za vrat usred noći. Otišao sam na spavanje ljut i eto šta se desilo.”

Često se dešava da hodaju ulicom uspavani. Čuju šta se dešava ali su im oči zatvorene i oni spavaju.

Rosa Peraita Adros je doktorka koja leči porodicu Lopez i koja je dugotrajnim istraživanjem pronašla 48 ljudi, kroz četiri generacije, koji imaju simptome narkolepsije i katapleksije. Ljudi koji boluju od ove bolesti imaju antitela koja napadaju protein hipokretin pa se bolest dijagnostikuje tako što se isti izvlači iz koštane srži.

Katapleksija se pojavljuje iznenada – oboleli izgubi tonus mišića od glave do pete: vilica mu se opusti, oči krenu da kolutaju i noge omlitave. “Kada mi se usta blokiraju, osetim da gubim snagu. Ne mogu da hodam, tada ili samo stanem ili sednem. Ljudi najčešće pomisle da sam jako pijan” objašnjava David.

Još jedan simptom jeste paraliza sna, kada se probude oni ne mogu da se pomere ili progovore minimum dva minuta. Ovo stanje najčešće dovodi do anksioznosti.

Lečenje se svodi na promenu stila života kako bi se blokirao san i napadi katapleksije. Ne leči se bolest već simptomi. Američki pacijenti dobijaju amfetamine na recept dok evropski lekari koriste druge stimulanse. Nova generacija antidepresiva, navodno, kontrolišu katapleksiju.

Jedini način za lečenje ove bolesti jeste pronalak leka a za to je potrebno da ova porodica učestvuje u studiju, na šta oni i pristaju: “Ako će proučavanje nas pomoći da se pronađe uzrok ove bolesti i još važnije – lek, pristajemo na sve. Pronaći lek za naš problem bi zaista bilo fantastično!” kažu oboleli od narkolepsije i katapleksije.