I dete sa astmom može biti šampion

"Od spoljašnih faktora koji utiču na učestalost napada astme kod dece svakako je najčešći alergijska reakcija na cvetanje ambrozije, dok su u unutrašnjosti škole mališani izloženi raznim štetnim materijama kao što su prašina, grinje ili duvanski dim, a prenošenje prehlade je redovna pojava", ističe dr Snežana Radić, pulmolog Dečje bolnice “Dr Dragiša Mišović”.

Prema podacima svetskih zdravstvenih studija, broj hospitalizovane dece sa napadima astme u septembru može da bude i do osam puta veći. Međutim, nekoliko jednostavnih metoda može značajno ublažiti manifestovanje astme. Na prvom mestu je bavljenje sportom.

Suprotno ustaljenom mišljenju da deca koja pate od ove bolesti ne smeju da se izlažu velikim naporima, lekari preporučuju da se deca svakodnevno bave fizičkom aktivnosti, najbolje vodenim sportovima. U zatvorenim bazenima ima najmanje alergena poput grinja i polena, a vlaga iz vazduha prija plućima dece obolele od astme.

“Sport je obavezan! Imamo velikih problema da razbijemo predrasude o tome da deca koja boluju od astme ne smeju da se bave sportom. Ukoliko primaju adekvatnu terapiju i nemaju smetnje u svakodnevnom životu, sport može samo biti od koristi”, kaže dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog iz Dečje bolnice “Dr Dragiša Mišović”.

U prilog doktorkinoj tvrdnji ide i činjenica da mnogo srpskih profesionalnih sportista astma nije sprečila da ostvare vrhunske rezultate.

Reprezentativac u vaterpolo timu Srbije Andrija Prlainović od detinjstva ima dijagnostifikovanu astmu izazvanu alergijom na polen.

“Zbog astme sam i počeo da se bavim sportom. Lekari su mi prepručili vodene sportove, pa sam već u četvrtoj počeo da treiniram plivanje, a u šestoj prešao na vaterpolo. Alergičan sam na polen, pa najviše problema imam upravo u proleće. Međutim, u poslednjih nekoliko lekova gotovo da nemam smetnje. Zahvaljujući aktivnom bavljenju sportom, ne koristim više ni lekove”, kaže ovaj šampion i poziva decu da se upišu u bilo koji sportski klub.

Osim fizičke aktivnosti, redovne lekarske kontrole mogu umanjiti manifestovanje astme. Pre početka svake školske godine, deca treba da posete svog pulmologa. U školama “vreba” niz rizika jer su nakon dugog letnjeg raspusta đačke klupe pune prašine i grinja koje mogu biti okidač pogoršanja stanja dece.

Dr Živković smatra da je razlog tako lošim higijenskim uslovima nedostatak edukacije nadležnih u školama.

“Problem je što svaka preporuka koju lekar da početkom proleća kada se najviše i razvijaju alergijski simptomi pada u vodu već u septembru kada rizici od polena biljaka opadnu. Ako neko dete ima astmu, njegovi roditelji i nastavnici to moraju imati na umu tokom cele godine”, kaže doktorka Živković.

Kako bi podigli svest o složenom i rastućem problemu astme, pulmolozi i roditelji dece koja pate od ove bolesti osnovali su “Društvo za prava dece sa astmom”.

Dr Snežana Radić, predsednica ovog udruženja, kaže da je u svrhu edukacije snimljen i kratak film koji govori o jednom danu dečaka koji boluje od astme.

“U filmu se jasno vidi da deca sa astmom mogu da vode sasvim normalan život, ali da ipak treba imati na umu da njihovo izlaganje rizicima bude kontrolisano”, kaže ona i dodaje da će film biti prikazivan na seriji tribina u osnovnim školama u Beogradu tokom ove godine.

Preventivne metode

1. Redovne lekarske metode

2. Redovna upotreba propisanih lekova

3. Bavljenje sportom (svim osim paraglajdinga, padobranstva i ronjenja)

4. Održavanje normalne telesne težine

5. Kontrolisano izlaganje rizičnom okruženju (zadimljene i prašnjave prostorije, duvanski dim)