Šta je IoT?: "Uzmeš stvar, napraviš je pametnom i povežeš na internet"

Razgovarao: Miloš B. Jovanović

Već skoro čitavu deceniju Smenk se bavi time kako da stvari oko nas učinimo pametnima i da im nađemo što širu primenu u svakodnevnom životu. Osnivač je i direktor kompanije SODAQ, koja proizvodi high-end rešenja za IoT, sa posebnim fokusom na Narrowband-IoT mreže koje omogućavaju povezivanje uređaja u veoma lošim radio uslovima, bez stabilnog napajanja električnom energijom, kao i na lokacijama koje su do sadašnjim mrežnim signalima bile teško ili potpuno nedostupne.

Smenka je ovih dana u Beograd dovelo finale takmičenja u kreiranju inovativnih rešenja zasnovanih na Narrowband IoT tehnologiji - "Vip IoT Challenge - Digitalizuj društvo", gde je bio jedan od članova žirija.

Dugo se bavite IoT-om?

"Da. Počeo sam time da se bavim 2010. godine, kad je ta grana tehnologije i nastala."

Koliko je IoT daleko otišao za to vreme, odnosno tokom poslednje decenije?

"Ono što danas vidimo kao 'Internet stvari' podrazumeva da imate 'stvar', da je učinite pametnom, povežete je na internet, i tako dobijete - 'Internet stvari'. Ono što je ovde kritično, je samo povezivanje na internet. U ranim danima IoT-a, to se odnosilo na stvari koje se nalaze u kući, kao npr. frižider koji je povezan na internet. To je bilo lako, pošto imate wi-fi u kući pa biste jednostavno uređaj povezali putem njega. Ali, šta se dešava kada izađete napolje? Na primer, ako šetate psa i želite da vaš pas bude povezan na internet..."

Danas je internet mnogo bolji i brži nego što je bio pre desetak godina, pa se ipak dešava da npr. taksista ne može da vam naplati vožnju karticom jer njegov POS terminal u kolima "ne može da uhvati signal".

"To je problem sa povezivanjem, koji je najvažniji da bi sve ovo uspelo. Zbog toga telekomunikacione kompanije širom sveta počinju da uvode posebne mreže za 'Internet stvari', kao što je Narrowband-IoT. To je tehnologija koja je do sada puštena u 49 zemalja, što je velika stvar za IoT. Zahvaljujući takvim mrežama, uskoro ćemo zaista moći da povezujemo sve."

Ilustracija / Foto: Depositphotos/Funtap

Da li to znači Internet stvari zahteva posebne mreže ili može da se koristi i postojećima?

"Može da koristi i jedno i drugo. Postojeće mreže nisu dovoljno optimizovane za nisku potrošnju baterija. Pre nego što smo imali mreže sa niskom potorošnjm (Low-power network - LPN), mogli se da napravite 'stvar', da njime upravljate putem telefona, ali ste morali da im punite baterije svaki dan. Ali sada nam IoT omogućava da 'stvari', koje napaja baterija, rade godinu dana ili možda 10 godina. To zahteva dobru LPN mrežu."

Mogu li takvi uređaji, odnosno njihove batrije, da se dopunjavaju i kroz mrežu?

"Mogu da se napajaju putem solarnih panela, što je već primenjeno na jednom delu IoT rešenja. Takođe, postoji i mogućnost dopune putem mreže. Radi se i na tehnologiji koja omogućava punjenje baterija pokretom. Na primer, dok se čovek ili životinja kreće može da dopunjava bateriju. Kompanije razvijaju i rešenja za dopunu baterija na principu telesne temperature, pa se tako uređaji mogu puniti npr. dok trčite. Mnogo je mogućnosti za to."

Koje vaše IoT rešenje je do sada naišlo na najširu primenu?

"Kada smo počeli, radili smo na konceptima malih uređaja, uglavnom u manjim serijama. Nedavno smo završili projekat tokom koga smo razvili lokator za krave, koji im se kači za uvo i u svakom trenutku pokazuje gde se one nalaze. To je GPS za krave, koji smo razvili za australijsko tržište. Ako se krava nalazi 10 kilometara od farme, njen vlasnik sada može na svom laptopu ili telefonu u svakom trenutku da zna gde se ona nalazi. Do sada smo prodali 5.000 komada takvih uređaja, a očekujemo još veću potražnju. Počinemo sa jednim, 10, 100 uređaja, a onda nam je samo nebo granica."

5G mreža bi uskoro trebalo da počne da se primenjuje širom sveta. Kako će to uticati na IoT i tehnološka rešenja koja on nudi?

"Narrowband-IoT mreža je već deo 5G standarda. Sa 5G mrežom postoje dva smera kojima ćemo se kretati. Za 'high-end' uređaje, kompjutere i tablete, brzina je bitna, a 5G za njih znači veću brzinu. Međutim, 5G takođe nudi i manje brzine i mnogo manu potrošnju energije. Nove mreže koje dolaze, zato, ne nude propusnost na 5G nivou kao kod 'high-end' uređaja, ali su kompletnog 5G kišobrana."

Foto: Vip IoT Challenge

Imaju li savremena IoT rešenja, kao i buduća primena 5G tehnologije, i svoje negativne strane? Kako utiču na zdravlje?

"Kada su mreže u pitanju, uvek se postavljalo pitanje zračenja koje one emituju. Koliko je meni poznato, do sada nije bilo naučnih dokaza da ono zaista može da naškodi ljudima. Zračenja su svuda oko nas. Ne mislim da to što, na primer, stalno držimo telefone blizu naših glava izaziva štetne posledice."

Kada IoT, jednog dana postane deo naše svakodnevice, može li doći do toga da uređaji sami preuzmu kontrolu nad sobom? Da li će tehnologija moći da izmakne ljudskoj kontorli?

"Moguće je da postoji nekakav rizik. Na primer, ako imate pametnu činiju za voće, kada pojedete sve banane iz nje, ona će naručiti naručiti nove banane. Ali šta ćete da radite ako se kojim slučajem pojavi neka greška u sistemu, pa vam sutra ujutro kamion ispred kuće istovari 20.000 banana? To je nešto što bi moglo da se desi ako se u programu pojavi greška. Zato bi uvek trebao da obraćamo pažnju na takve stvari, što je veća autonomija koju dajemo 'stvarima'. Ako kažem frižideru 'Radi šta hoćeš!', moj frižider bi mogao da počne da naručuje svakakve stvari."

"Ljudi bi uvek trebalo da imaju poslednju reč, odnosno krajnju kontrolu nad tehnologijom. Ne možemo sve tako olako da prepustimo tehnologiji, bar ne još uvek. Možda u budućnosti, kada se svi ti sistemi stabilizuju, ali u ovom trenutku ja bih voleo da budem taj koji ima poslednu reč!"