Vraća se gejming gigant iz 80-ih

Ove godine proslavljaju 50. godišnjicu, a novi šef kompanije, Vejd Rozen, razgovarao je sa novinarom Poligona i izneo svoje planove da se vrati na tržište.

Jedan od prvih poteza bio je izdavanje „napunjenih“ verzija svojih klasika kao što su Centipede, Black WidoW i Asteroids, a planiraju da ožive još nekoliko za ovu godinu.

Ovo će biti veliki poduhvat za kompaniju koja pokušava da nađe svoje mesto na tržištu poljuljanom Soni, Majkrosoft i Nintendo, a svaka od njih godinama nije silazila sa vrha i bukvalno stvarala atmosferu u kojoj je malo ili nema mesta za nova preduzeća (ili povratnike).uopšte.

Rozen ne deli to mišljenje i uveren je da će njegov plan uspeti, a ono što je počelo osvežavanjem starih naslova trebalo bi postepeno da raste dok Atari ne postane sila kakva je nekada bio.

To je zaista ambiciozan plan, ali i plan u koji je prilično teško poverovati, s obzirom na reputaciju koju brend danas uživa.

Mogli bismo čak reći da je logo najpoznatiji vezan za Atari, ali činjenica je da mlađe generacije verovatno nemaju pojma šta on predstavlja.

Ljubitelji retro igara su bukvalno jedina grupa koja aktivno radi na održavanju brenda, ali to nije dovoljno za opstanak.

Konzola postoji, ali je besmislena

Ali puštanje starih igara u novom ruhu nije dugoročan održivi plan jer nove i daleko bolje verzije postoje već duže vreme.

Atari treba nešto novo i čini se da je to fokus kompanije sa Rozenom na čelu. Takođe bi trebalo nešto da se uradi u vezi sa hardverom pošto je poslednji pokušaj sa Atari VCS konzolom završio neslavno.

Osim što je bila preskupa (300-400 dolara), bila je to i nesrećna kombinacija konzole i računara koja je imala više ciljnih grupa da na kraju zadovolji bilo koju. Uprkos kul retro izgledu, igranje drevnih igara na konzoli od 400 dolara nije ono što kupci žele.

Takođe ima više nego dovoljno snage da pokrene sve važnije emulatore i tako postane odlična retro konzola, ali čak i ako je to razlog za kupovinu, postoji daleko razumnija i jeftinija opcija, a to je Xbox Series S. Ali Rozen i dalje veruje u VCS.

„Zaista verujem u VCS. To je jedan od glavnih razloga zašto sam želeo da dođem u Atari. To je sjajna prilika. Nikada nismo trebali da je nazovemo konzolom. To je računar. Linux računar spreman za rad koji takođe izgleda kul. Na nama je da dokažemo zašto je Linux računar bolji i uradićemo to u narednoj godini. I želim da dodam da je pogrešno porediti nas sa PlayStation-om i Xsbox-om. Ovo su zatvoreni ekosistemi i mi pokušavamo nešto fleksibilno i otvoren, sa gomilom funkcija. Nismo dovoljno jasni artikulisani“, objašnjava Rozen.

Porodice pripadaju Nintendo-u

Pored toga, njihova želja je da vrate onu staru atmosferu koju su konzole stvarale ranih 1980-ih kada je konzola bila „zabavna za celu porodicu“.

Nažalost, to je nešto što mnogi pokušavaju u isto vreme, ali postoji jedan veliki problem na njihovom putu - Nintendo.

Njihov Switch je uradio upravo to i u tom pogledu postigao uspeh sa naslovima kroz uzastopno vraćanje klasicima kao što su Mario Kart, Super Smash Bros. ili Super Mario Party koji je zapravo modernizovana verzija Man, Don't Get Angry sa gomilom mini- igara.

Realno, veliki igrači poput Majkrosofta i Sonija, koji pokušavaju da imaju svoje trkačke konje, nisu uspeli da uđu u ovaj deo tržišta, ali još nisu uspeli da stvore nešto što bi moglo da parira Nintendu.

Switch je ta „porodična konzola“ i jedino što kandidati za tu titulu mogu da urade je da pronađu sopstveni način da zauzmu poziciju na tržištu koje više ne drži „sveto trojstvo igara“.

Ko je ciljna publika?

Na primer, Steam Deck tek treba da pokaže da li su doneli pravu odluku koja bar na papiru izgleda kao pun pogodak.

Za početak, konzola je hibrid baš kao i Switch, ali ne želi da bude Switch ili da postane „nova porodična konzola“. Istovremeno, ne cilja na Soni ili Microsoft publiku, iako bi objektivno mogao da privuče taj deo publike jer su obe kompanije odustale od ideje o sopstvenim prenosivim konzolama, a Steam Deck će sigurno imati pristup Game Pass-u. i još Soni ekskluziva stiže na PC.

Ukratko, SD je PC konzola i to je prazan prostor koji će Valve adekvatno popuniti. Ili neće.

Atari tek treba da dokaže da ima mesta za njih, a Rozen kaže: „Znamo da ne možemo tek tako da kažemo – mi smo drugačiji. Ljudi su umorni od takvih izjava. Prevrću očima na to. Kada dođete do toga u tom smislu, rešenje nije da nastavimo da pričamo, već da uradimo nešto što je zaista važno. Moramo to da pokazujemo svaki dan."

A njegov razgovor se završio opštijim obećanjima:

"To je ogroman pritisak. Skeptici su veoma glasni u vezi sa onim što žele i moramo da zaradimo njihovu naklonost i obnovimo prekinute odnose. Ovde sam da obnovim nešto što je suštinski sjajno i lepo je videti da toliko ljudi želi istu stvar."

Ukratko, Atari ima planove, ali prilično je nejasno ko su oni, koja je ciljna publika, i što je još važnije, da li je ikome više stalo.

Ako uspeju da se vrate, biće to jedna od najvećih povratničkih priča svih vremena.