Digitalne droge

Binauralni ritmovi poznati su od 1895. godine, a njihov efekat otkrio je Hajnrih Vilhem Dav. Zvukovi se puštaju preko klasičnih stereo slušalica, a svakoj slušalici se pušta različita frekvencija. Razlika između dve frekvencije stvara binauralni ritam.

"Binauralni ritmovi funkcionišu na principu koji je poznat dosta davno i koristi se u nekakvim eksperimentalnim istraživanjima. Poenta je u tome da se zvuk koji se sluša sinhronizuje sa frekvencom moždanih talasa. Na taj način izaziva potenciranje određene aktivnosti mozga i efekte budnosti i opuštanja", rekla je doktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Snežana Alčaz.

Međutim, u poslednje vreme sve je više sajtova koji prodaju takozvane "doze" ovog zvuka koji, navodno, dovodi one koji ga slušaju u izmenjeno stanje svesti. Pa tako postoje oni koji izazivaju efekat korišćenja kokaina, marihuane, alkohola, pa čak i onih koji bi trebalo da dovedu do mršavljenja.

Uz informacije o kupovini, najčešće je samo probni primerak besplatan, ovi sajtovi sadrže i uputstva o tome kako se digitalne droge koriste, pa se za bolji efekat obično preporučuje slušanje u ležećem položaju i zamračenoj prostoriji, a neki kažu da je neophodno popiti i malo vode pre slušanja.

Efekat binauralnih ritmova, osim u medicini, gde se najčešće koristio za lečenje anksioznosti, koristi se i u muzici.

Marko Milošević, poznatiji kao DJ MKDSL, kaže da što se samog korišćenja u muzici tiče, postoje diskovi za inspiraciju koji upravo koriste taj proces u mozgu. "Ovo su doveli možda do neke sledeće tačke pa može da proizvede te neke efekte”, navodi on.

O sve većoj popularnosti digitalnih droga svedoči i veliki broj video klipova postavljenih na YouTube, na kojima se vide najčešće mladi ljudi pod dejstvom digitalnih droga, a zbog sve većeg broja tinejdžera koji je koriste, vlasti Kanzasa odlučile su da zabrane korišćenja iPoda u školama.

Međutim, dr Alčaz smatra da one ne mogu da izazovu tako drastične efekte.

“Tinejdžeri su dosta sugestibilni . Ako se kaže da će nešto izazvati efekat, vrlo često će ga i zazvati. Tako da pretpostavljam da ima dosta placebo efekta”, kaže doktorka Alčaz, i navodi da, po njenom mišljenju, najveća opasnost od ovih droga mogućnost da se tinejdžeri zainteresuju za narkotike i probaju i "prave" droge kasnije.

Ona takođe navodi da ne postoji mogućnost da neko postane zavisan od ovih, digitalnih droga.

Tinejdžerska radoznalost i skretanje pažnje ili ne, činjenica da Srbija i dalje nema mogućnost plaćanja putem paypala, možda u ovom slučaju učini da nas trend i-dozera zaobiđe.