Bol – i pad

Španac je zbog zdravstvenih problema odustao između ostalog od US opena, takmičenja, koje je prošle propustio, a 2019. godine osvojio.

"Bik sa Maljorke" poslednji nastup imao je nedavno u Vašingtonu, gde je ispao u ranoj fazi od Lojda Herisa.

Pre toga ga nije bilo na sezoni na travi, kao ni na Olimpijskim igrama u Tokiju, dok je na svom omiljenom Rolan Garosu izgubio u polufinalu od Novaka Đokovića, kasnijeg osvajača.

Čini se da je ovo Nadalova sezona za zaborav, uprkos činjenici da je stigao da osvoji dva trofeja – Barselonu i Rim.

Jednostavno, povrede, sa kojima je ušao u novu 2021. godinu, bile su jače.

Još u Australiji su ga mučila leđa, tu povredu je nekako sanirao, ali ovu, stopala, očigledno neće moći nikada potpuno.

EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Nadal je u poruci, kojom je objašnjavao razloge za odustajanje od US opena i ostalih ovogodišnjih turnira, naveo da ga ova povreda prati od 2005. godine.

"Moram da promenim mnoge stvari, da vidim šta je najbolje za moje stopalo. To nije nova povreda, vučem je od 2005. godine. Mnogo toga nije išlo kako treba do sada, pa je došao trenutak da se donesu određene odluke. Moraću da se podvrgnem nešto drugačijem tretmanu kako bih našao rešenje i omogućio sebi da nastavim sa karijerom još nekoliko godina", poručio je Nadal između ostalog.

Rafa je zapravo o ovom hroničnom problemu, tačnije bolesti, Miler-Vajsovom, saznao mnogo više nedavno, kada je konačna dijagnoza uspostavljena.

Ona uglavnom napada domaćice i fizičke radnike, a primetno je i da se veliki broj obolelih u ranoj fazi života bavio nekim sportom.

Češće pogađa žene, a karakteriše je još i kompresija bočnog dela tarzalne navikularne kosti, koju prate bolovi u središnjem delu stopala.

"Teško je zaključiti da se radi o ovoj bolesti dok je u ranoj fazi. Doktori postanu sigurni tek kada ona napreduje. Bol se pojavljuje u središnjem i zadnjem delu stopala, ti delovi oteknu, a bol se zatim prenosi gore, preko skočnog zgloba do kolena. Dok pacijent hoda ili trči, situacija se pogoršava", priča lekar za španske medije.

EPA-EFE/YOAN VALAT

Nadal je prve veće probleme sa stopalom imao tokom 2008. godine, zapravo u finalu Vimbldona, kada je igrao pod anestezijom.

"Ponekad postoje ljudi koji izgledaju kao da ih ništa ne boli. Ima sportista, koji će na skali do 10, reći da imaju bol ’3’, dok je za Rafaela Nadala to ’7’. Nadal je neko ko igra sa upalama sve do trenutka kada je zaista kraj", rekao je nedavno francuski lekar Ben Iluz.

U Nadalovom slučaju, problem je nastao zbog retke urođene mane, koja se zove Kolerovo stopalo.

Ova bolest često dovodi do preloma kosti stopala, ali samo u slučajevima, kada se ide preko granica i ne stane na vreme.

Nadal je neko ko je to činio, od najranijih dana, pa sve do sada, "kada je đavo došao po svoje".

Njegova igra zapravo se zasniva na potrošnji velike količine energije, pomeranja granica fizičke izdržljivosti.

On je pokreće mnogo više u odnosu na obične ljude i sve to čini intenzitetom, koji nije "normalan" i uobičajen.

EPA-EFE/YOAN VALAT

Čini se i da je ova Nadalova povreda stopala nekako bila u drugom planu sve do skoro.

Kada se govorilo o njegovim zdravstvenim problemima, najčešće se potencirala priča o krhkim kolenima momka sa Maljorke.

Pored toga, tokom karijere Nadal gotovo da nikad nije bio u potpunosti spreman fizički, a česti su bili i bolovi u ramenu, zglobovima, tetivama, leđima...

Urođena "problematika" sa kostima i mišićima u kombinaciji sa načinom igre, dovodi do ovakvog ishoda.

"Svaki deo Nadalovog tela je pogođen, a on ipak nastavlja. Ne znam kako. Mora da je traumatično konstantno osećati bolove na mestima gde ima hronične povrede", priča lekar Iluz.

Iz tog razloga Španac ima specifičnu pripremu, treninge, zagrevanja, dosta drugačija od drugih tenisera.

Gotovo nikad se ne priprema za meč sprintevima, već isključivo vožnjom bicikle, a za "održavanje" tela zadužen je čitav tim stručnjaka.

EPA-EFE/SHAWN THEW

Nadal je, za razliku od Federera, navikao na ovakve momente u karijeri, kada ga povrede nateraju da predahne.

Taj predah bi mogao dosta da ga (ih) košta, bar kada je ATP rang lista u pitanju, pošto do kraja godine brani popriličan broj poena.

US open, kao što smo rekli, osvojio je 2019. godine, naredne nije igrao, a prema novom-starom načinu bodovanja, izgubiće 2000 bodova.

To će ga spustiti sa četvrtog na osmo mesto, te će to biti njegov najniži plasman na listi još od januara 2017. godine.

Do kraja sezone, Nadal će izgubiti još i poene osvojene na Mastersu u Parizu, njih 360, te one sakupljene na ATP finalu prošle sezone (400).

Plasman među najboljih 10 na kraju sezone, ipak, ne bi trebalo da mu bude ugrožen.

Poslednji put kada je Nadal bio van Top 10 bilo je, verovali ili ne, u aprilu 2005. godine.

Novu sezonu započeće sa 2.760 bodova manje nego što ima sad, dakle 5.055.

Priredio: Milan Tomić