Jugoslovenska "velika četvorka" – ko je najveći?

Samo tri kluba mogu da se pohvale da su prekinuli dominaciju tzv. jugoslovenske "velike četvorke".

To su Vojvodina (1966, 1989), Sarajevo (1967, 1985) i Željezničar (1972).

Za razliku od današnjih prilika, tada su klubovi svoju dominaciju iz nacionalnog šampionata prenosili i na evropska takmičenja.

I dok je danas ekipama sa ovih prostora uspeh da uopšte igraju neko kontinentalno takmičenje, nekada su uspesi u istim bili nešto što je moglo da se očekuje.

Spomenućemo Zvezdinu titulu šampiona Evrope i sveta 1991, Partizanovo finale Kupa evropskih šampiona 1966, polufinala Kupa UEFA splitskog Hajduka 1973. i 1984, te Dinamovo osvajanje Kupa sajamskih gradova 1967. godine.

Crveno-beli

Foto: FK Crvena zvezda

Ukoliko bi kriterijumi bili ukupan broj domaćih trofeja, te uspesi na međunarodnoj sceni, Crvenu zvezdu bismo svakako mogli da posmatramo kao vodeću u, uslovno rečeno, generalnom plasmanu bivše Jugoslavije.

Crveno-beli su titulu u domaćem šampionatu osvajali rekordnih 20 puta, ne računajući nedavno naknadno priznatu i onu iz 1946. godine.

Interesantno, neke velike dominacije, kada su u pitanju uzastopne titule nije bilo. To bi moglo da govori u prilog činjenici da su članovi "velike četvorke" bili ujednačeni i konkurentni.

Klub iz Ljutice Bogdana je dva puta vezao po tri osvojene titule (1968,69,70), te (1990,91,92), a ovo je polazio za rukom još samo rivalu sa druge strane Topčiderskog brda, koji je tri trofeja vezao u periodu 1961-63.

U Kupu Maršala Tita crveno-beli su, takođe, bili najuspešniji sa 12 osvojenih pehara.

Što se tiče evropskih izleta, Zvezda je nakon dve propuštene prilike u Kupu evropskih šampiona, 1957. i 1971, kada su gubili u polufinalu, šansu da se domogne evropskog trofeja propustila i u Kupu UEFA 1979. godine, porazom u finalu od Menhengladbaha.

Ipak, 1991. godine Crvena zvezda pravi istorijski uspeh, osvaja titulu Kupa evropskih šampiona, pobedom nad Marsejom u Bariju, a potom i trofej namenjen prvaku sveta, trijumfom nad ekipom Kolo Koloa.

Foto: FK Crvena zvezda

Crveno-beli su tako postali drugi tim iz istočne Evrope koja je stigla do ušatog pehara. Ipak, Darko Pančev, jedan od članova zlatne generacije kaže da ovaj uspeh nije ostvaren preko noći.

"Do 1991. godine, Zvezda je ipak građena 46 godina - neko je pre nas postavljao temelje te kuće.Kad je ona izgrađena, naša generacija je samo stavila krov i sada je mlađim generacijama još teže da grade višu zgradu", rekao je Pančev.

Sa građanskim ratom, tim Zvezde se raspao kao i velika država. Okolnosti u evropskom fudbalu su se promenile, a veći podvizi klubova iz manjih zemalja su iščezli.

Jednostavno, koliko para toliko muzike. Timovi sa prostora bivše Jugoslavije trenutno mogu da budu zadovoljni igranjem grupne faze jednog od dva evropska takmičenja.

Zvezda ih nije igrala u mnogo navrata – dva puta Kup UEFA 2005. i 2007, jednom Ligu Evrope 2017/18, dok je u prethodne dve sezone uspevala da se domogne i grupne faze elitnog takmičenja.

Najveći uspesi su definitivno šesnaestina finala LE, te trijumf nad aktuelnim šampionom Evrope, Liverpulom, na "Marakani" sa 2:0, u novembru 2018. godine.

Crno-beli

Foto: FK Partizan

Partizan je drugi najuspešniji klub kada su u pitanju titule u nacionalnom prvenstvu – ima ih ukupno 11.

Ostaće zabeleženo da su crno-beli bili ti koji su osvojili prvi trofej u novoformiranom takmičenju.

Nakon titule 1949, usledila je suša. Međutim, početkom šezdesetih, dolaze najplodonosnije godine i četiri trofeja za pet godina.

Usledio je i najveći uspeh, kada je u pitanju međunarodna scena. Crno-beli su igrali finale Kupa evropskih šampiona 1966. sa slavnim Realom.

"Partizanove bebe" su nakon gola Vasovića u 52. minutu bile veoma blizu istorijskog uspeh, ali je "kraljevski" klub u završnici preokrenuo rezultat i na kraju slavio sa 2:1.

Crno-beli su postali prvi klub sa Balkana i istočne Evrope koji je igrao u finalu elitnog takmičenja.

Photo by Michael Regan/Getty Images

Nakon poraza u finalu, Partizan je ušao u veliku igračku i organizacionu krizu koja je trajala punih 10 godina, a svi nosioci igre potpisali su ugovore sa najvećim zapadnim klubovima (Šoškić, Galić, Kovačević, Jusufi, Vasović…).

Na pobedničke staze, Partizan se vratio krajem sedamdesetih godina, kada je osvojio Mitropa kup, odnosno Srednjeevropski kup (1978).

Nakon raspada Jugoslavije, crno-beli su u odnosu na večitog veogradskog rivala, imali nešto više nastupa u evropskim takmičenjima.

U ovom veku, igrali su dve grupne faze Lige šampiona (2003, 2010), te pet puta uspešno dolazili do Kupa UEFA, odnosno Lige Evrope.

Takođe, uspeli su da, pre svega u periodu od 2008-2015. preuzmu primat u domaćem šampionatu i značajno smanje zaostatak za Zvezdom kada su u pitanju titule.

Bili

Foto: Reuters/Action images

Hajduk iz Splita može da se pohvali sa sedam titula prvaka države, te sa devet trofeja u Kupu Jugoslavije, u kojem drže drugo mesto po uspešnosti, iza neprikosnovene Crvene zvezde.

Bili su nakon plodonosnih početaka pedesetih godina, kada su osvojili svoje prve tri titule, poprilično dugo čekali na neki veći uspeh.

Kup Maršala Tita su konačno podigli 1967, da bi tokom sedamdesetih godina ostvarivali najveće uspehe u klupskoj istoriji.

Velikom pobedom nad Partizanom u Beogradu 1971. sa 4:3, nakon zaostatka od 0:3, stigli su do prve titule nakon 16 sušnih godina.

Uz velike uspehe u domaćim takmičenjima (9 trofeja za 10 godina), na evropskoj sceni ostaće zabeleženo polufinale Kupa pobednika kupova sa Lidsom 1973, te polufinale Kupa UEFA 1984 i poraz od velikog Totenhema.

Nakon raspada Jugoslavije, Hajduk nije imao ni blizu dobre rezultate kao nekada.

Doduše, osvojio je šest titula šampiona Hrvatske. Međutim, poslednji put kada su to uspeli da urade bila je sezona 2004/05.

Modri

Foto: Reuters/Matthew Childs

Kada govorimo “o velikoj četvorci”, raspadom države najviše je, uslovno rečeno, profitirao zagrebački Dinamo.

Po rezultatima svakako najslabiji kada je u pitanju druga polovina 20. veka, ali svakako najuspšeniji kada pogledamo prve dve decenije novog milenijuma.

Naravno, ako za parametre uzmemo domaće trofeje, učešće u evropskim takmičenjima, te uticaj na tržištu, na kojem im nema ravnih (kupovina/prodaja igrača).

U bivšoj Jugoslaviji, Dinamo može da se pohvali sa četiri titule. U Kupu su bili nešto uspešniji i u svojim vitrnama imaju sedam trofeja.

Što se tiče šampionata Hrvatske, Zagrepčani su od 1992. uspeli da osvoje čak 20 titula i 15 nacionalnih Kupova.

Od 2006. samo jednom nisu osvojili domaće prvenstvo i to u sezoni 2016/17, kada im je Rijeka pomrsila račune.

Pored rezultata kod kuće, Dinamo je pravio rezultate i na međunarodnoj sceni. Pored sedam učešća u Ligi šampiona, igrali su i u osam navrata grupnu fazu Lige Evrope.