Desant desetkovanih "brđana" na Topčider – na talonu Kup i treća dupla kruna

Posle dve uzastopne godine "večitih" derbija (i slavlja Zvezde) u finalima, ovoga puta ćemo gledati drugi beogradski duel. Mesto Partizana posle osam uzastopnih godina u bitkama za trofej nasledio je Čukarički.

S obzirom na to da se u finalu sastaju ekipe iz prestonice, otpala je i ideja da se taj susret igra na nekom od stadiona iz unutrašnjosti. Pominjao se onaj novi u Loznici, pa potom "TSC Arena" u Bačkoj Topoli, ali je na kraju izbor spao na stadion "Rajko Mitić".

Iz Ljutice Bogdana su uputili apel Čukaričkom da to bude slučaj zbog očekivanog velikog broja navijača, a ovi su to prihvatili. Na kraju nije bilo ni žreba za domaćina u FSS, nakon što je ta organizacija dobila pisanu saglasnost oba kluba.

"Čukarički je pozitivno odgovorio na molbu Crvene zvezde da meč za trofej bude odigran na stadionu „Rajko Mitić“. Bili smo spremni i da susret organizujemo na našem stadionu na Banovom brdu, i on bi sigurno bio pun, ali da budemo realni, većinski navijačima Crvene zvezde. Pristali smo da igramo na Marakani, samo iz razloga što finale Kupa Srbije mora da bude praznik fudbala, i da na tom meču bude što više gledalaca, a očekujem da će interesovanje biti veliko", objasnio je sportski direktor Čukaričkog Vladan Matijašević takvu odluku.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Da nije samo to saznalo se nekoliko dana kasnije, pa je Matijašević obznanio da su na takvu odluku uticali i pregovori oko ostanka Radovana Pankova i Vladimira Lučića koji su na pozajmici upravo iz Crvene zvezde.

Nije se samo mesto održavanja finala menjalo, već i termin. Utakmica je trebalo da počne u 18 časova i 30 minuta, ali je pomerena na 21 čas zbog litija koje počinju dva sata ranije.

Kada je reč o ostalim tehničkim detaljima, pravdu će deliti Milan Mitić kojem će to biti debi u finalima Kupa Srbije, a dobro je poznat Čukaričkom. Upravo im je on bio glavni arbitar tokom ligaškog meča na Banovom brdu protiv Partizana koji je prekinut.

Pomoć će mu pružiti Čedomir Andrejić i Miloje Milićević, dok će u VAR sobi sedeti Momčilo Marković i Miloš Karadžić. Četvrti sudija će biti Andrija Stojanović.

Uvertira

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Dva tima su se do sada samo jedanput sastajala u ovom takmičenju i to u polufinalu pre šest godina.

Crveno-beli su tada na "note" raspoloženog Ričmonda Boaćija ubedljivo slavili na Banovom brdu (1:4), pa protivniku nije bila dovoljna ni pobeda u revanšu na "Marakani" (1:2).

Zvezda je oduvek bila nerešiva enigma za "brđane" koji u prethodnih 30 i kusur godina mogu na prste jedne ruke da nabroje pobede nad rivalom iz prestonice.

Poslednju su ostvarili sad već daleke 2019. u prvenstvu kada je bivši član crveno-belih Ognjen Mudrinski sa dva gola i asistencijom doneo preokret od 0:2 do 3:2 u korist Čukaričkog.

Još je gora situacija ako pogledamo gostovanja, pa je tako ekipa Dušana Kerkeza na stadionu "Rajko Mitić“ poslednji put odnela sva tri boda 2017. godine (1:2), a jedan od strelaca na tom meču je bio Ognjen Ožegović, još jedan igrač koji je ponikao, tj. u nekom trenutku nastupao na Topčiderskom brdu. Dakle, ako ćemo suditi prema istoriji dolazimo do zaključka da, ako Čukarički i napravi iznenađenje, to mora doći od bivšeg đaka protivničkog tabora. A nije da ih nema, na pozajmicama su Zoran Popović, Radovan Pankov i Vladimir Lučić, ali tu se stvari komplikuju jer niko od njih neće imati pravo nastupa protiv matičnog kluba.

"Regulativa FSS i ljudi koji potpisuju ugovor, ne samo u Srbiji, već u svakoj zemlji je da pozajmljeni igrači, ili mogu, ili ne mogu da igraju protiv matičnog kluba. Nije to pitanje za mene, iako je dobro za nas što Popović, Pankov i Lučić neće igrati, a opet, ako već ne nastupaju za Zvezdu, ima logike da su na raspolaganju Čukaričkom. Svakako, to nije pitanje za mene", rekao je trener Zvezde Miloš Milojević povodom toga.

Tu nije kraj problema protivnika nakon što je Sambu Sisoko zaradio isključenje tokom prvenstvenog meča protiv Voždovca. Neće biti ni Kovača i Ndiajea, od ranije otpisanih zbog povrede.

"Imaćemo kadrovskih problema, jasno je da ćemo biti i bez Sisoka, koji će morati da odradi suspenziju zbog crvenog kartona. Ali, tokom sezone smo pokazali da imamo jaku klupu, da je svako od igrača spreman da pruži maksimum i da se podredi kolektivu. Tim je najbitniji, i tako će biti i protiv Crvene zvezde u finalu. Samo ako svako od nas pruži maksimum, možemo da se nadamo iznenađenju. Svakako očekujem veliku borbu, lepo popunjene tribine i zaista verujem da će finale Kupa biti praznik fudbala. Želja nam je da trofej donesemo na Banovo brdo", smatra defanzivac Čukaričkog Uroš Drezgić.

Ostaje samo Luka Adžić koji nije baš imao najsvetliji trenutak kada je napuštao Zvezdu, a bio je akter jedinog, pomenutog dvomeča u Kupu kada je bio na strani sadašnjeg rivala. Možda baš kao i protiv Vojvodine u polufinalu (onom iz druge) dobije šansu sa klupe i zablista.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Kako god da se završi finale, na Banovom brdu mogu slobodno da smatraju da su imali uspešnu sezonu u ovom takmičenju. Naročito kada uporedimo sa prošlom godinom kada ih je eliminisala Loznica, sada već član trećeg ranga srpskog fudbala.

U svojim vitrinama Čuka ima samo jedan trofej Kupa osvojen 2015. godine, kada je gro tima činila plejada fudbalera koji će kasnije zaigrati za „večite“ (Nemanja Stevanović, Bojan Ostojić, Zoran Rendulić, Rajko Brežančić, Filip Stojković, Slavoljub Srnić, Andrija Pavlović, Nikola Stojiljković), a sa klupe predvodio čovek koji je postavio temelje ovovekovnih najvećih uspeha Zvezde – Vladan Milojević.

Za trenera Čukaričkog Dušana Kerkeza to neće biti prvo finale u karijeri (pa ni titula, ako je osvoji), jer je prethodno predvodio kiparski AEL do trofeja u finalu protiv Apoela.

"Drugačiji je osećaj, drugačija sredina, jer su to i drugačiji klubovi. Slična je želja da se osvoji trofej i nije bitno to kako će ekipa izgledati i igrati, bitan je samo rezultat. U kojoj god zemlji se borite za trofej, to je specifično i verujem da će svi uživati. Daj Bože da se ponovi to što mi se tamo desilo. Najbitnije je da su momci svesni da su svojim radom, uz pomoć nas u klubu, zasluženo tu. Mislim da smo s pravom zasluženog tu gde smo, zbog svega što smo radili. Imamo pravo da se nadamo trofeju i da se isprsimo pred Zvezdu. Poštujemo ih, čitav tim, mog kolegu koji se oprašta na najbolji način, ali imamo pravo da se nadamo", rekao je Kerkez na konferenciji za medije uoči ovog meča.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Od osamostaljenja Srbije, Zvezda je pet puta osvajala Kup (ukupno 26 – rekord), što je za dva manje od Partizana.

Ono što je za njih važnije, jeste prilika da osvoje istorijsku treću uzastopnu duplu krunu (13. u istoriji kluba), nakon što su bez prave konkurencije po 34. put osvojili Superligu i tako obezbedili direktno učešće u Ligi šampiona naredne sezone (gde će, prema svemu sudeći, biti u trećem šeširu).

Ni Milojević neće imati sve igrače u punoj spremi, ali barem će biti na raspolaganju. Daleko od problema sa kojima se suočava kolega sa druge strane.

"Nisu svi spremni, ali znaćemo više posle današnjeg treninga. Ako Rakonjcu fizički status dozvoli, trebalo bi da počne sutra. Što se Spajića tiče, on je spreman za 30-40 minuta, eventualno poluvreme. Sve zavisi od utakmice i intenziteta, da li ima puno duela ili je čistiji fudbal. Svakako ćemo gledati da ga uvedemo najbolje što je moguće za sve", objasnio je trener na odlasku sa "Marakane".

Foto: Pedja Milosavljevic

Kako je već doneo titulu, Milojeviću će ovo biti pretposlednji meč na klupi crveno-belih i prilika da se oprosti sa još jednim trofejem. Njegovo mesto je praktično već zauzeo izraelski stručnjak Barak Bahar koji će predvoditi srpskog predstavnika u elitnom takmičenju.

Tamo će im društvo potencijalno praviti upravo Čukarički koji nakon ovog finala mora da savlada Novi Pazar i nada se da će to isto uraditi Vojvodina u Bačkoj Topoli. U suprotnom, TSC ide u Ligu šampiona.

Put ka finalu

Foto: Starsport

Zvezdin je započet još u septembru u Šapcu gde su Milunović i Kangva pomogli timu da prebrodi Mačvu u drugom poluvremenu.

Prvi test stigao je već u narednoj fazi, gde ih je u Sremskoj Mitrovici čekao Radnički koji tek što je napravio najveće iznenađenje sezone eliminisavši Partizan nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.

Upravo su sa „bele tačke“ najavili potencijalno novo, pošto je Krsta Đorđević uspešno realizovao najstrožu kaznu. Ipak, Ivanić je pre odlaska na pauzu izjednačio, a Kangva i Rakonjac „overili“ četvrtinu finala. Među osam najboljih ih je čekao kruševački Napredak i upravo je to bio najteži ispit za Milojevićeve pulene. Prošli su dalje tek nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, a jedan od tragičara koji je svoj promašio bio je nekadašnji defanzivac portugalskog Martima Dejan Kerkez, prezimenjak trenera Čukaričkog (znakovi pored puta?)

Neočekivano, ali najlakši posao su crveno-beli imali na „TSC Areni“ u polufinalu gde su slavili posle ekipe iz Bačke Topole rezultatom 0:3.

Tačnije, barem na papiru, lakši posao jer je ta utakmica mogla da izgleda potpuno drugačija da su se događaji iz uvodnih 15 minuta drugačije okončali. Ovako, za TSC ostaje samo žal za dva poništena gola i promašen penal Stefana Vukića.

1/16 finala, Mačva (Šabac) – Crvena zvezda 0:2
Milunović 48, Kangva 90+2
1/8 finala, Radnički (Sremska Mitrovica) – Crvena zvezda 1:3
Đorđević 38p – Ivanić 43, Rakonjac 56, Kangva 65
1/4 finala, Napredak (Kruševac) – Crvena zvezda 0:0, 2:4 penali
1/2 finale, TSC (Bačka Topola) – Crvena zvezda 0:3
Kanga 36p, Ivanić 56, Kangva 73p Ništa manje zanimljiv (naprotiv) put nije imala ni ekipa Čukaričkog. Nakon relativno lakog eliminisanja Zlatibora i Metalca (dva puta po 0:2), usledio je prvi pravi ispit u Surdulici protiv Radnika.

Gosti iz Beograda su već u 14. minutu stigli do prednosti preko Đorđa Ivanovića, ali su do kraja strepeli protiv ekipe koja je barem podjednako zaslužila da prođe u polufinale.

Ako je to bilo malo uzbuđenja za Kerkezov tim, ništa nije moglo da ih pripremi na „rolerkoster“ u Novom Sadu. Utakmica protiv Vojvodine na „Karađorđu“ je počela u isto vreme kad i drugo polufinale u Bačkoj Topoli, ali je prekinuta u 33. minutu zbog obilnih padavina koje nisu dozvolile nastavak meča.

Čukarički je u trenutku prekida imao dva gola prednsti nakon pogodaka Rogana i Badamosija, ali su uskoro na teži način upoznati sa realnošću u kojoj se srpski klupski fudbal nalazi, s obzirom na to da u propozicijama ovog takmičenja nije obuhvaćen scenario kada se utakmica prekida.

Stoga je meč već narednog dana odigran ispočetka, a da ima fudbalske pravde pokazao je prolazak Čukaričkog u finale golom Luke Adžića.

1/16 finala, Zlatibor (Čajetina) – Čukarički 0:2
Vujadinović 44, Docić 65
1/8 finala, Metalac (Gornji Milanovac) – Čukarički 0:2
Spasojević 21, Adžić 62p
1/4 finala, Radnik (Surdulica) – Čukarički 0:1
Ivanović 14
1/2 finale, Vojvodina (Novi Sad) – Čukarički 0:1
Adžić 71 “Odigrali smo 30 minuta više u polufinalu, ali ne mislim da je to neki umor. Bilo, pa prošlo. Sigurno je da u ovakvim utakmicama radi adrenalin i nema mesta za umor. Samo je bitno da sutra ne izađemo za dozom straha”, rekao je kapiten Čukaričkog i najbolji igrač ekipe ove sezone Marko Docić.

Na putu do tamo nisu primili niti jedan gol, ali je važno naglasiti i da nisu ni postigli u tri ovosezonska duela protiv Crvene zvezde (4:0, 3:0, 0:2). Ukupno, na dosadašnjih 65. duela Zvezda je slavila na čak 52.

Zvezda će ovo biti 40. finale (osmo od osamostaljenja), a do sada su 26 puta slavili i 13 puta poraženi u finalnoj utakmici. Čukarički ima samo jedno finale u kom su i slavili pre osam godina.

--------------------------------

Dušan Đukanović