"Crni pauk" – Rus koji je golmane učinio fudbalerima

Edvin van der Sar, Peter Šmajhel, Đanluiđi Bufon, Dino Zof, Iker Kasiljas, Piter Šilton, Manuel Nojer, Sep Majer, Oliver Kan... Svako ima svog favorita za najboljeg golmana svih vremena. Ali samo jedan od njih je revolucionarno promenio ulogu čuvara mreže u fudbalskoj igri – Lav Ivanovič Jašin.

Debitovao je primivši gol nakon ispucavanja čuvara mreže protivničkog tima tako što se sudario sa svojim defanzivcem, nakon čega je tri godine čekao novu šansu u prvom timu moskovskog Dinama.

Jedini je golman koji je primio gol direktno iz kornera na svetskim prvenstvima, ali će zauvek ostati upamćen kao revulucionar fudbalske igre.

U vreme kada je pozicija golmana bila najmanje poželjna u timu, štaviše smatrana samo pukom potrebom, Jašin je uspeo da ima jednak uticaj na igru kao fudbaleri u polju.

Legendarni Rus je postao prvi i do dana današnjeg jedini golman koji je dobio "Zlatnu loptu" za najboljeg igrača na svetu.

I to u 34. godini, u vreme kada je Pele harao fudbalskim terenima, sezonu nakon što su ga je javnost "penzionisala" zbog pomenutog gola iz kornera.

Sa 190 centimetara visine bio je impozantna pojava između stativa, a odlikovali su ga atleticizam, vrhunska koordinacija, stas, strast, srčanost i munjevite, akrobatske refleksne odbrane.

Uvek obučen u crno od glave do pete zaradio je nadmike "Crni pauk", "Crni panter", "Crni oktopod".

Status revolucionarnog golmana dobio je nametanjem svog autoriteta na kompletnu odbranu – gromoglasno komandovanje, izdavanje naredbi defanzivcima, istrčavanje na centaršuteve, izletanje na napadače, bile su radnje nezamislive za golmane u to vreme, vreme kada su čuvari mreže svih 90 minuta stajali na gol liniji čekajući poziv da reaguju.

Toliko je furiozno komandovao odbranom da ga je čak i njegova supruga Valentina Timofejevna kritikovala da previše viče na terenu.

Bio je jedan od retkih golmana kapitena tima u to vreme i jedan od retkih koji je u opasnim situacijama "boksovao" loptu, umesto da pokuša da je uhvati.

Jedna od njegovih inovativnosti u igri golmana je i brzo izbacivanje lopte u igru (rukom, a ne kako je to bilo skoro pa obavezno za golmane ispucavanjem) kako bi pokrenuo kontranapad tima, potom silovite intervencije jednom rukom, te istrčavanje iz kaznenog prostora kako bi otklonio opasnost, decenijama pre nego što je to u popularizovao Manuel Nojer.

Protivnički napadači su ga se bukvalno plašili.

Legendarni engleski reprezentativac ser Tom Fini je toliko bio zabrinut zbog direktnog duela sa golmanom Sovjetskog Saveza na SP 1958. da je odličio da šutira slabijom desnom nogom kako bi zbunio rivala.

"Prevario sam ga! Savladao sam Lava Jašina!", sa ushićenjem je pričao Fini. On je bio uspešan, ali rekordan broj njegovih kolega nije.

Čovek koji je kao 12-godišnjak počeo da radi u lokalnoj moskovskoj fabrici municije zbog izbijanja Drugog svetskog rata, čeličnih živaca, zaraznog samopouzdanja, graciozne pojave, bio je jedan od retkih sportista koga su jednako voleli sa obe strane "gvozdene zavese" tokom "Hladnog rata".

Na pitanje u čemu je tajna njegove igre, odgovorio je: "Cigara za smirenje živaca, jako piće za pojačanje mišića".

Celu klupsku karijeru proveo je u Dinamu iz Moskve (1950-1970), s kojim je pet puta bio šampion SSSR uz tri Kupa.

"Nikad nije tražio povišicu, bio je vrlo skroman. Uvek je sumnjao u sebe, pitao se da li zaslužuje ono što ima. Šta ako ne zaslužuje", opisala ga je supruga Valentina.

Zbog te skromnosti je bio još popularniji.

Posle trijumfa Rusije na EURO 1960. legendarni predsednik Real Madrida Santjago Bernabeu je pokušao da ga dovede u "kraljevski klub".

Punudio mu je blanko ček, ali je odgovor glasio: "Ne mogu da zamislim da živim negde van Rusije".

"Zaista sam spreman da platim za njega bilo koju svotu novca, čak iako ću zbog toga morati da prodam sve svoje porodične dijamante i padnem u dugove. Ali i ta suma neće biti dovoljna, jer gospodin Jašin zapravo nema cenu, kao ni slike velikih umetnika koje se nalaze u muzeju Prado", rekao je Bernabeu.

Sa reprezentacijom je osvojio Olimpijske igre 1956. i Evropsko prvenstvo 1960, te učestvovao na tri Mundijala (1958, 1962. i 1966).

Od 12 utakmica na SP, na četiri nije primio gol. U celoj karijeri na 270 od oko 400 mečeva. Odbranio je i 151 penal u karijeri, najviše u istoriji.

Usput je osvojio kup SSSR u hokeju na ledu i bio treći najbolji golman lige, dok je u međuvremenu radio više od 15 sati dnevno u fabrici.

Na njegovom oproštaju na Lenjinovom stadionu u Moskvi 1971. prisustvovalo je 100.000 ljudi, a u penziju su ga ispratile fudbalske legende Franc Bekenbauer, Gerd Miler, Bobi Čarlton, Euzebio i Pele.

Od 1994. godine FIFA dodeljuje nagradu "Lav Jašin" za najboljeg golmana Svetskog prvenstva.

Zašto ga smatraju najboljim golmanom svih vremena? Našao se u najviše izbora idealnih timova svih vremena od svih golmana, uključujući FIFA najbolji tim Mundijala svih vremena i FIFA Tim snova.

Bio je strastveni pušač, znao je da ispuši i pola boksa cigareta dnevno, što nije uticalo na nivo njegove fudbalske igre, ali jeste na njegovo zdravlje u kasnijim godinama.

Ostao je bez noge u 50, ali ni to ga nije nateralo da ostavi cigarete. Preminuo je 1990.

Na predstojećem SP u Rusiji ćemo ga stalno gledati, jer je njemu ukazana čast da se nađe na zvaničnom posteru takmičenja.

A. Kovačević