Lord od Melburna

Ono glasno, „kuc-kuc“ na vrata Rafaela Nadala i Rodžera Federera, koji su iz svojih fotelja u neverici mogli samo još jednom da konstatuju da je Novak završio svoju australijsku misiju na perfektan način.

Kao i svi mi, cela teniska planeta, koja može samo da se pokloni veštini svetskog broja jedan koja dobija zapanjujuće, kosmičke dimenzije.

U Australiji – Novak je neuništiv. To je činjenica.

Kažu u šali da sve može da se dogodi, i da se promeni klima i da se obrnu polovi i da se dese svakojaka čuda, ali ništa, ama baš ništa ne može da zaustavi Novaka kada igra finale australijskog grend slema!

Devet od devet! Ako je Rafa kralj Garosa sa 13, Novak je sa svojih devet „Lord od Melburna“, apsolutni gospodar tirkiznog teniskog dragulja u srcu Australije.

Čak je i Rodžer sa svojih osam Vimbldona u zaostatku, a bogme ni tamo Novak nije daleko da ga prestigne. Sve će se to lepo videti kada se razviju ovi gusti magleni oblaci neizvesnosti nad nama koji su u protekloj godini, u periodu između dva Melburna, morili i Novaka.

I kad se svi gladijatori vrate u svoja borilišta.

Mnogi u teniskom svetu pitaju se danas – šta je potrebno da se zaustavi Novak Đoković u toj čudesnoj areni? Jer ako je tenis u pitanju – nema odgovora.

Pokušavao je Endi Mari četiri puta da mu se ispreči – Novak ga je preskočio svaki put, kao plitak potok.

Dominik Tim je prošle godine namirisao slast ispunjenja tog gotovo nedostižnog zadatka, sapleo se na poslednjim stepenicima.

Čak i Conga u onom Noletovom prvencu 2008. godine, u mlađanim danima, nije mogao ništa protiv čelične volje tada budućeg broja jedan.

Rafa Nadal? Do poslednjeg atoma snage je stigao 2012. da bi oborio Novaka, nije uspeo. Pre dve godine je bukvalno, teniski išamaran na sred tog istog terena.

I sada Medvedev, naoružan ubojitim udarcima, paklenim tempom, strašnim nizom pobeda do danas, sa vetrom u jedra iz svih mogućih, medijskih i nemedijskih pravaca, ali šta to vredi kada je igrao protiv neuništivog na tom mestu, nepobedivog?

Love to see it 🥰#AusOpen | #AO2021 pic.twitter.com/4diCTtFi3G

— #AusOpen (@AustralianOpen) February 21, 2021

Nema tog kriptonita za Noleta-Supermena na ovom mestu. Polako svi dižu ruke i sležu ramena u neverici kako je, sve sa povredom koju je vukao od treće runde, uspeo, ne da završi, već osvoji turnir?!

Shvatate li o čemu govorimo, o kakvim sportskim dometima, o kakvom teniskom usijanju, uspehu koji se graniči sa neverovatnim?

Ali i to je moguće ako ste Novak, ako imate taj neiscrpan izvor želje da iz dana u dan budete još bolji i još bolji, ako vam nije teško da hiljadu puta ponovite potez, udarac, da ga dovedete u liniju savršenog.

Ako umete da sve što vas boli, guši, davi, sve što vas sputava i vreba iza svakog ćoška u ovoj neverovatnoj igri nerava i snage, mudrosti i veštine, ostavite po strani kada uzmete reket i lopticu i odsvirate svoju savršenu tenisku simfoniju.

Bila je prava poezija za oči gledati to viteško nadmetanje dvojice sjajnih igrača. Danil je pravi moskovski džentlmen, momak puškinovske časti, koji je čista srca stegao ruku protivniku, poklonio mu se, priznao da je bio bolji.

Primer šta znači u tenisu biti GOSPODIN u pobedi i porazu.

Ni on, koji ima kompjuterski um, nije imao dovoljno elemenata i podataka da reši nerešivu enigmu za sve u Melburnu od 2008. na ovamo, bar kada je reč o finalima.

Ali to je igra, sport i dobro zna da će biti dana za megdana sa Novakom još, po tim velelepnim svetskim arenema, dok ga zdravlje i želja služe.

Foto: Profimedia

Jer Novak ne nemerava da stane. Iako će u maju napuniti 34. godine, on ne vidi jasnu liniju završetka.

„Ko zna gde je njima trojici kraj, možda će terati kao Serena, Margaret Kort, prestići ih“, bio je posle velike pobede iskren i Goran Ivanišević, koji je zlatne tajne svog najvećeg oružja, zajedno sa Marjanom Vajdom, protekle dve godine usklađivao sa postojećom osnovom kod Novakovog početnog udarca.

I šta smo dobili? Eliksir mladosti! Neku vrstu čudesnog galskog napitka od kog Novak postaje odjednom Ivanišević kada servira, kada se meč lomi, i uvek je Đoković kada reternira, kao u ovom finalu, jer nema, ne može bolje od toga, makar se zvao i Agasi.

Takva moć transformacije u igri, takva surovost kada poput tigra u svoje kandže ščepa protivnika i okreće ga po prašini, to je instinkt predatora, šampiona.

Zato Novak ne gubi u Melburnu.

On kaže da zaista postoji neka tajanstvena nit koju samo on uspeva da oseća sa tim mestom i ko zna dokle će ta romansa trajati.

Ovim je, još jednom na najbolji mogući način, zapušio usta svima, onima koji su sumnjali u njegovo stanje povrede, u njega kao igrača, koji su unapred spremali ceremonijalne govore za novog šampiona.

Ne čuje se ni radio stanica Nik Kirjos, verovatno nema šta da kaže sad kada mu je toliki trud pao u vodu, kada su se sve njegove loše vibracije, odbile od Novakove, "Tesline ploče". Verovatno mu nije bilo sve to lako da svari, ako je uopšte imao i hrabrosti da gleda završni čin u melburnškom teatru.

I on i njemu slični, ostaju bez inspiracije, bez dalje strategije.

Zakon setve i žetve, kako seješ, tako i žanješ.

Tradicionalno, šampion @DjokerNole sa srpskim novinarima koji su ga pratili na @AustralianOpen, meðu njima i naš @zoxmufc pic.twitter.com/70oZQPK4e9

— B92 Sport (@b92sport) February 21, 2021

Polako će se dići dim i sa ovog neobičnog bojišta, otvoriće nam se vidik nastavka sezone za koju još ne znamo na šta će ličiti.

Melburn će nastaviti da kuca u svom ritmu u ovim pandemičnim vremenima, kao i naša srca, koja su bezrezervno predata tenisu.

Ni ja, niti moje kolege, koji smo imali tu čast i privilegiju da prisustvujemo prethodnim pobedama Novaka na Australijan openu, nismo ovog puta, zbog više sile, mogli tamo, ali imamo osećaj kao da smo bili tamo.

Bili su tu naši prijatelji, koji su činili da se osećamo kao da smo zajedno sa njima, da plovimo istim tokom.

Putem čudesnih optičkih kablova, interneta, bili smo u virtualnom Medija centru, svakodnevno.

Novak nas je sve, počastio svojom čokoladicom od trijumfa na kraju.

I spustio zavesu na još jednu besprekornu predstavu.

Šta možemo svi osim da se osmehnemo se i kažemo – idemo dalje. Jer sa ovih 18 nikako nije kraj.

Rafo, Rodžere, spremite se, potera se nastavlja!